VW, Mercedes i BMW „dobili dozvolu“ da rade SUS motore i posle 2030.

U Nemačkoj je došlo do razrešenja više nedelja tinjajućeg spora unutar vlade, i prateća odluka je doneta. Savezna ministarka za pitanja ekologije u vladi te zemlje, Štefi Lemke koja inače pripada partiji zelenih, se zalagala da se pooštre voznog parka proizvođača automobila do 2035. godine. Ovo bi moglo da ishoduje tako što bi proizvođači vozila VW, BMW i Mercedes bili prinuđeni da prodaju manje konvencionalnih automobila kako bi se uskladili s rigidnijim ekološkim normativima. Ministarka je bila toliko odlučna u nameri da je čak pokušala da „na mala vrata“ postavi još strože kriterijume od onih koji su dogovoreni unutar vladajuće koalicije, ali kako je preneo „Handelsblatt“, od toga neće biti ništa.

Pored toga, na ovu temu je pisao i list „Düsseldorfer Zeitung“ u kom je navedeno, uz poziv na izvore iz nemačke vlade, da je „koalicioni dogovor ranije postignut i da će se insistirati na poštovanju istog, odnosno ni manje – ni više od ranije dogovorenog. Dogovor stranaka koje čine tamošnju vladajuću grupaciju se oslanja i na program EU nazvan „Fit for 55“, i koji je usmeren na smanjenje štetnih emisija.

Konkretnije, taj program podrazumeva da će 2035. godina biti poslednja u kojoj će biti dozvoljeno da se prodaju novi automobili pogonjeni motorima s unutrašnjim sagorevanjem u Evropi. Do tog trenutka ne bi trebalo dodatno pooštravati kriterijume koji predviđaju i kazne za proizvođače koji ne uspeju da uokvire emisije flote prodatih vozila u predviđene normative. Nemačka ministarka iz uvoda, gospođa Lemke se zalagala upravo za uvođenje još brutalnijih standarda od ionako prilično ekstremno postavljenih i u inicijalnoj formi.

Proizvođači su obavezani, barem za sada, da obezbede da njihova flota novih automobila emitijuje 55% manje CO2 u 2030. godini, u odnosu na emisije iz 2021. Počev od te 2030. godine, oko dve trećine novoprodatih vozila u Evropi bi moralo da bude iz segmenta električnih, dok bi u Nemačkoj, kao vodećem evropskom tržištu, njihov udeo trebalo da bude i jači.

Međutim, Lemke je došla na (propalu) ideju da uvede takve propise koji bi praktično onemogućili domaće proizvođače da posle 2030. godine i dalje proizvode vozila koja sadrže motore s unutrašnjim sagorevanjem goriva.

Dakle, njena sugestija je predviđala da proizvođači budu prisiljeni da umanje flotne emisije do 2030. (u odnosu na prošlu godinu) za 75%, što bi dovelo do udela elektromobila u prodajnim rezultatima od najmanje 85% u Nemačkoj, odnosno od 80% na nivou cele Evropske unije. Tome su se s uspehom pobunili ministar saobraćaja Volker Vizing, dok je predlog kritikovan i iz kancelarije saveznog kancelara Nemačke.

Ne treba posebno naglašavati koje je oduševljenje kod uprave nemačkih proizvođača izazvala propast ovog predloga. Najviše razloga za lučenje serotonina su ipak imali u Volfzburgu i Minhenu. Šef BMW-a Oliver Cipse se otvoreno suprotstavljao faznom ukidanju SUS motora, naglašavajući da će nova generacija benzinaca biti čistija no ikad. S druge strane, VW planira da do 2030. godine ukupan broj prodatih automobila iz ove grupe dostigne impresivniji udeo od 70%, što je ozbiljan zadatak za tako velikog proizvođača. Stručnjaci veruju i da bi bilo praktično nemoguće izvršiti punu tranziciju do 2030. godine.

Istini za volju, Mercedes je već najavio da će proizvoditi samo električna vozila počev od 2030. godine, što je usklađeno s korporativnom politikom. Shodno tome, niko se u Štutgartu nije preterano uznemirio povodom opisanih trvenja u vladi matične države.

AutoRepublika

(370)