Iz pera vlasnika Honde Civic X 1.0 Elegance iz 2018. – 67 hiljada kilometara down the road

Priča kaže da se u Hondi, početkom sedamdesetih, ozbiljno razmišljalo o prestanku razvoja i prodaje automobila. Honda – najveći i najpoznatiji proizvođač motocikala, bez obzira na ogromne napore i ulaganja, ipak nije uspevala da na tržištu automobila ostvariti značajniji uspeh. Iz tog razloga su u Hondi, tada još uvek pod vođstvom legendarnog osnivača Soićira Honde, uložili sve svoje kapacitete u razvoj novog modela Honde Civic koji je konačno predstavljen svetu 11. jula 1972. godine.

Ostatak priče je bajka koja i danas traje, a Civic je od tada kroz deset generacija modela, prodat u skoro 19 miliona primeraka i postao je najpoznatiji Hondin model ikada i šesti najprodavaniji model automobila na svetu uopšte. Honda Civic će ove godine proslaviti pedeset godina na tržištu, što će se u Evropi poklopiti sa lansiranjem modela jedanaeste generacije.

Istorija modela Civic

Projektni zadatak koji je legendarni Soićiro postavio pred svoj tim sedamdesetih godina prošlog veka, pred zoru najveće naftne krize u istoriji, je bio proizvodnja pristupačnog, pouzdanog, štedljivog i u odnosu na dimenzije prostranog automobila, sa što nižim troškovima održavanja. Čini se da su ti projektni postulati  i danas više nego aktuelni, ali kao da su se apetiti i zahtevi kupaca promenili, da ne kažem maksimizovali.

Naime, prvi Civic prve generacije je bio hečbek sa dvoje vrata, automobil dužine 355,1 cm, sa međuosovinskim rastojanjem od samo 220 cm i širinom od 155 cm. Automobil je bio pogonjen štedljivim i pouzdanim četvorocilindarskim motorom od 1.169 ccm zapremine i 50 ks, imao je imao prednje servo disk kočnice, malene 12-inčne felne, nezavisno vešanje napred i pozadi, četvorostepeni ručni menjač, AM radio, sedišta od vinila sa podešavanjem nagiba naslona i opciono je nudio klima uređaj, brisač stakla pozadi i automatski menjač sa dve brzine.

Zanimljivo je da je težina bila oko 680 kg što je uticalo na prosečnu potrošnju od samo 5,9 litara, što je u doba naftne krize sedamdesetih krčilo put uspeha ovom modelu. Prodajna cena je bila oko dve hiljade američkih dolara.

Honda Civic desete generacije je u Evropi svetlo dana ugledala na jesen 2016. godine na auto salonu u Parizu. U formi hečbeka, automobil je sa 451,8 cm skoro metar duži od svog prapretka, ima 50 cm duže međuosovinsko rastojanje i sa 179,9 cm dužine je skoro 25 cm širi. Aktuelni model  je sa 1.300 kg skoro dva puta teži, kotrlja se na točkovima od 16+ inča, a uporediva cena je u Americi deset puta viša.

Zlobnici će reći da Honda Civic desete generacije ima jedan cilindar manje od svog prapretka, da je automatski menjač prethodnika imao dva stepena u odnosu na bestepeni CVT, ali to je tema koju će komentatori sigurno na pravi način obraditi 😊

Elem, vratimo se suvoparnim podacima. Automobil je u Srbiji predstavljen na Sajmu automobila u Beogradu 2017. godine, kada je i počela prodaja. U početku se nudio sa benzinskim motorima i to trocilindarskim motorom od samo 997 ccm i 129 ks (i zapremina je manja od pretka:) kao i sa četvorocilindarskim  motorom od 1.5l i 182ks. Oba motora su se nudila sa ručnim menjačem sa 6 brzina, kao i sa automatskim CVT menjačem. 2018. je počela prodaja dizel motora od 1.6l i 120ks, a kod njega je u ponudi, pored ručnog bio i automatski menjač sa devet brzina.

Automobil je u Evropi prodavan u šest paketa opreme (S, Comfort, Elegance, Premium, Sport i Sport Plus), dok je naš uvoznik prodavao sve sem početnog paketa opreme. Svi oni koji su ponuđeni u Srbiji su uključivali sistem Honda Sensing, to jest skup naprednih bezbednosnih tehnologija. Ljubitelji Honde su bili šokirani odsustvom atmosferskih motora, kao i cenama koje su umesto sa 13.990, koliko je bila ulazna cena Civica 9. generacije, počinjale na preko 20.490 EUR za opremu Comfort.

Fejslift Civica je predstavljen 2020, ali je reč o zaista blagom fejsliftu koji uključuje pre svega promene u upravljanju informativno-zabavnim sistemom (uveden je točkić za upravljanje audio sistemom i i  fizički dugmići), promena u dizajnu i ponudi naplataka kao i dizajnu plastika koje pokrivaju „usisnike“ napred i pozadi. Ono što je zanimljivo je da je naš uvoznik kratko nakon predstavljanja fejslifta odlučio da prodaje samo Civic 1.5 u Sport Plus opremi.

Proizvodnja Civica u konfiguraciji heča je okončana u julu 2021. godine, nakon zatvaranja fabrike automobila u Svindonu. Ove godine je zatvorena takođe i Hondina fabrika u Turskoj, tako da će sada u Evropu stizati samo Honde proizvedene van Evrope, to jest pretežno iz Japana i SAD.

Honda i ja

Analogija sa Tito i ja je sasvim namerna :). Zaista, mislim da novinari automobilskih medija moraju oštrije i agresivnije forsirati lični stav, a taj stav je posledica porodičnog i svakog drugog porekla, vaspitanja, obrazovanja, okoline u širem smislu, mentaliteta, životnog stila, klase itd.

Trenutno imamo situaciju da svi pokušavaju reći “istinu” koja nikoga neće povrediti, a suština automobila je da je to složen višedimenzionalni proizvod koji uvek nastaje kao posledica kompromisa po više različitih osa, tako da ne postoje jedna istina i jedno najbolje rešenje. Na primer nije svejedno ako je tester Rebeka Džekson ili je kolega MRN, pogotovu ako pričamo o prostranosti automobila.

Ako Rebeka kaze da u Pežou 208 pozadi ima sasvim dovoljno mesta i za noge i za glavu, a kolega MRN kaže da u taj automobil ne može da se uđe, smatraćemo da jedno od njih laže sve dok ne saznamo zapravo koliko su oni visoki i kakvih su proporcija. U tom smislu mislim da autor mora da iznese što više ličnih podataka kako bi njegove ocene još više dobile na autentičnosti, pogotovu kad je reč o dugoročnom testu.

Honda nije moja prva ljubav, više je to Mazda, Alfa ili Pežo. Osamdesetih mi je na zidu sobe, odmah pored postera maestralnog Dražena Petrovića visila crvena Mazda MX5. U to doba sam bio ljubitelj Honde CRX i primećivao sam Civic 4. generacije.  Za one nostalgične, mislim da sam ga prvi put spazio na koricama lista SAM u auto rubrici. A odrastao sam na tekstovima AVTO magazina, Auto kluba, Auta, pa i VG su se čitale od prvog broja, bio sam dete šta ćete, a Lidija je tada pisala vrele tekstove 😊 Od prve plate 1999. sam štedeo za Alfu 156.

Osamdesetih sam bio veliki ljubitelj Formule 1 i naravno da mi je kišni čovek Ajrton Sena bio omiljeni vozač. Honda mi je osamdesetih zahvaljući baš uspesima u F1 ušla u srce, kao proizvođač nečega posebno brzog, naprednog i posebno pouzdanog. Honda ima 6 naslova šampiona F1 u konkurenciji konstruktora i to neprekidno u periodu između 1986. i 1991, kao i pet titula šampiona F1 u konkurenciji vozača.

U istoriji Formule 1, a i u istoriji Honde posebno mesto zauzima 1988. godina kad je bolid McLaren Honda pobedio na 15 od ukupno 16 trka i osvojio titule i u konkurenciji konstruktora i vozača. Te godine Ajrton Sena je postao šampion dok je njegov klupski kolega Alen Prost zauzeo drugo mesto u konkurenciji vozača. Siguran sam da se većina komentatora seća te godine, tad su i nane pratile F1 😊 Za koga ste vi tada navijali?

Kad već pišem o F1 da pomenem i ovu zabavnu činjenicu. U Evropi se malo zna koliko je Honda uključena u IndyCar. Honda je u periodu od 2006. do 2011. bila ekskluzivni dobavljač motora za sve timove serije IndyCar i u tom periodu 98 vozača je prešlo 1.912.500 kilometara, što na dan trke, kvalifikacija ili na treninzima. U tom periodu, tokom trke, bilo je samo šest kvarova na Hondinim motorima. Tokom 2008, 2010. i 2011. nijedan-jedini Hondin motor se nije pokvario!

Napravih ja pamflet Honde od ovog teksta, ima Delta Auto da mi da 25% popusta kod sledeće kupovine, a valjda će zakupiti baner na naslovnici AR, pa makar za Mini i BMW 😊.

Dakle, 2006. ili 2007. godina, stojim na parkingu ispred hotela Zelengora na sportskom bankarskom vikendu i krajičkom oka, spazim NEŠTO fenomenalno u srebrnoj boji u uglu parkinga. Bila je to siva Honda Civic 1.8 sport 8. generacije. Prišao sam do prozora vozača, pogledao kroz predvan kokpit i onaj prelepi volan i za razliku od pesme koja kaže „Lord won t You buy me Mercedes Benz“… ja sam rekao „Bože, molim te, želim da posedujem automobil sa ovim volanom“.

Dve godine kasnije stojim u Deltinom auto-salonu i preuzimam automobil sa istim tim volanom i u istoj boji, ali nije prelepi Civic, već racionalni Honda Jazz na popustu. Devet i po godina (a zaista je bilo kao u 9 i po nedelja (sam vozio Jazz kao prvi i veći automobil (od 2012. mu se pridružio VW UP! Kao manji), dvoje dece mi je poraslo u njemu, treće se dovezlo iz bolnice i krenulo u školu prvi dan u njemu. Vlasnici Jazza su ludi za tim automobilom i to je zaista najbolji automobil, kada Vam je budžet tesan, a prostor i pouzdanost na vrhu liste prioriteta. Što kaže naš narod, sirotinjska majka, a da nije Golf II 😊

Kako i zašto sam kupio baš Hondu Civic 1.0 Elegance

Priča o dizajnu

Ljudi, zbog dizajna eksterijera ja zapravo nisam UOPŠTE želeo da kupim Civic. Kad su predstavljene slike prototipa Civica u Ženevi 2016. ja sam bio totalno razočaran. Dizajn eksterijera sa onim lažnim usisnicima mi je delovao vulgarno, gotovo na dečiji način, enterijer mi je na drugoj strani bio isuviše strog i klasičan, automobil mi je delovao preveliko, predugačko, gotovo vizuelno preteško, sa milion linija.

O čemu je Honda razmišljala! 2017. sam otišao na salon automobila u BG da pogledam uživo i promenim mišljenje, ali avaj, bio mi je ružan i znam da je mnogima i danas ružan.

Dizajn Civica zaista neverovatno polarizuje ljude. Imam rođaka, mladog arhitektu, pobednika dva nacionalna konkursa koji se oduševljava dizajnom Civica, a imam i one koji me gledaju u fazonu „Šta ti je to trebalo, jesi li maloletan“ samo zato što vozim Civic.

I šta se desilo? Rođak je kupio stan odmah iza Delta Auta i viđao sam jedan reklamni Civic u sivoj boji i kako je vreme prolazilo, sve mi je više delovao ok, ta agresivnost mi je gotovo prelazila u eleganciju, ali nedovoljno da odem do Honde i tražim test vožnju.

Mada, danas tri po godine kasnije, meni je Civic jedan od najlepših automobila u klasi. Jedino Mazda 3 sedan i možda najnoviji Pežo 308 mi igraju u istoj ligi.

Priča o komforu i praktičnosti

Nisam kupio Civic zbog prostranosti, praktičnosti, komfora. Zapravo, pre kupovine Civica gledao sam Peugeot 3008 i Mazdu CX5. Rekoh ja da sam zaljubljen u Mazdu od osamdesetih. Ali bez obzira na to što sam emotivac, racio se kod mene ne predaje lako. Gde da ja vozim 2.0 atmo sa 165 ks i točkove s felnama od 19 inča (samo je paket Revolution imao željenu bezbednosnu opremu). A dizela sa registracijom od 700 eura godišnje ne bih kupio nikada iz principa. No pasaran Šešelju!

Zapravo, gotovo je sve bilo dogovoreno za kupovinu Peugeota 1.5 HDI Allure sa GT-Line maskom.  Ja sam bio oduševljen enterijerom 3008-ice, a na test vožnji mi se sve dopalo, automobil je bio udoban, mekan, a opet upravljiv i suveren preko neravnina, samo mi je smetalo što sam ja zapravo želeo benzinca (ne želim dizel iz ekoloških razloga, džaba, ja sam ljubitelj prirode i mislim da svaki pojedinac pravi razliku) i to u GT line opremi (koji kod nas iz nekog razloga nije bio dostupan, a u Sloveniji jeste), a i bezbednosna oprema je bila prilično rudimentarna.

Sem AEB-a (automatsko kočenje) i upozorenja (ne i asistencije) na napuštanje trake, automobil nije imao ništa. Ipak, supruga je bila oduševljena, automobil je bio na stanju, direktor KDDa iz Višnjičke Banje je dao hiljadu evra popusta PREKO redovnog sajamskog popusta, i sve je bilo spremno za potpis i plaćanje, ali prodavac iz KDDa, mislim da se zvao Nebojša je na moj zahtev za dodatnih 500 evra popusta odgovorio povlačenjem prvobitnog popusta.

Zaista „ genijalan“ potez koji me je razbesneo. A možda je tako bilo i suđeno. Kod Pežoa je prtljažnik bio odličan, 520 litara, pozadi, na podu, gotovo da nije bilo tunela, delovao je znatno prostranije od Mazde CX5, dimenzija točkova, u stvari naplataka u Allureu je bila 18, opet normalnije od Mazde, jedino je ekolog u meni morao da kapitulira, zbog dizela.

Kad sam već tu, u ovom paragrafu,  da vam kažem o prostranosti Civica nakon tri i po godine svakognevnog druženja. Napred je sve ok, to se valjda i očekuje od automobila dugog 451,8cm (jedino je Octavia duža od Civica u klasi), pozadi ima zaista dosta mesta i za kolena i za glavu (bar za moju koja se završava 184 cm daleko od zemlje. I dan danas mi ne ide u glavu kako je Matt Watson, prezenter CAR WOWa, koji je niži od mene skoro 10 cm uspeo da dotakne plafon pozadi?

Dvoje starije dece imaju oko 180, a maleni đak petak, stane savršeno u sredini. Deca se uopšte ne žale na prostor pozadi, mada je nebo crno (i like it! Baš sportski!) i mnogi se zbog toga osećaju klaustrofobično, mada prostora u dužinu ima i previše, a kako i ne bi bilo kad ima 270 cm međuosovinskog rastojanja.

Što se tiče ostava za sitnice, Civic ima ogroman prostor na konzoli između prednjih sedišta. Isti je u stilu Honde, kreativno organizovan, pa ima klizač za dve limenke sa pićem, pregradu kojom se može flekisbilno podeliti itd. Takodje, prednja konzola ispred menjača je napravljena na dva nivoa, tako da se na donjem, skrivenom nivou, može sakriti telefon, tu su pozicionirani utori za USB punjenje, HDMI ili napajanje strujom od 12 volti. Pored središnjeg tunela je prostor za novčanik ili sitnice.

Realno, prirodno je da Civic ima dovoljno mesta, kada je na pola puta između vozila C i D klase. Priznajem, da ako bih imao samo jedan automobil, koji bih morao da vozim svaki dan i u gradu onda bi mi Civic u poređenju sa 308, Golfom i Focusom delovao nezgrapno i ne znam da li bih ga u tom slučaju opet kupio.

Što se tiče prtljažnika, Civic sa benzincem 1.0 i dizelom 1.6 ima 478 litara pozadi, a onaj sa benzincem od 1.5 ima 420 litara. Razlog su ona dva para ogromnih auspuha koji vire ispod zadnjeg branika Honde Civic. Iz istog razloga na 1.5-litarskom benzincu nije moguće ugraditi kuku za vuču, a to je za jednog biciklistu prilična žrtva. U kategoriji kompaktnih vozila samo Octavia ima veći prtljažnik od Civica što je i logično jer su oba automobila najduža u klasi (duži su čak od sedana Audi A3 i Mazde).

Za svakog bi prtljažnik Civica bio san snova, ali na baš i za bivšeg vlasnika Jazza, čoveka koji je imao Magic Seats (što je imao i Civic IX generacije). Dakle, nije baš sve savršeno. Jazz, HRV i ex Civic modeli obaranjem sedišta pružaju savršeno ravan utovaran prostor (to je postignuto izmeštanjem rezervoara ispred sedišta suvozača), dok Civic ima malenu stepenicu te sedišta nakon obaranja ipak stvaraju oštar ugao. Civic NEMA rezervni točak serijski, ima podnicu koja se deli na dva dela horizontalno i ispod krije 58 litara. Tu su kukice za kese i priključak od 12v.

Genijalna stvar kod Civica i jedan od specijaliteta Honde jeste polica za prtljažnik od tekstila koji se izuzetno lako odmotava i zamotava i koja je fleksibilna, vrlo lako se u potpunosti uklanja i vraća. Tipičan Hondin as iz rukava.

Priča o voznim osobinama

E zbog ovog sam kupio Civic, ali ništa se to ne bi desilo da naš dragi prijatelj i komentator MRN nije svakoga dana ponavljao „zašto ne odeš da probaš Civic“, on ima savršenu bezbednosnu opremu, ima SVE, prostran je, Honda je. Takođe te(k)st Autorepublike pod naslovom „Rapsodija u crvenom“ je vukao ka Hondinom salonu kao gravitacija. I onda se to i jednog dana, u slučaju viška vremena u Beogradu i desi.

Tadašnji prodavac Honde mi je promptno dao ključ testnog Civica 1.5, sa manuelnim menjačem i zapamtite dragi prodavci, kad god vidite kupca, uvek, ali uvek ponudite ključ i test vožnju, to je bolje od hiljadu reči.

Dakle, otvorim vrata, spustim se u nisko sedište, ili još ispravnije, legnem u sedište. Sve oko mene me zagrli. Tunel centralne konzole sa desne strane je odličan naslon za ruku i čini da ruka prirodno pada na kratku ručicu, izuzetnog ručnog menjača. Enterijer deluje strogo i minimalistički, volan Honde kao da me ozbiljno gleda i pita da li sam dorastao zadatku.

Vozačka pozicija u Civicu je što bi rekla Lidija iz devedesetih baš seksi, sedi se na „patosu“ nisko, pogled ispred je 21:9 widescreen, kao u bioskopu, vidljivost odlična. Ja sam dugo vozio BMWa 525d E39 kao poslovni automobil i mene je Civic vozačkom pozicijom i doživljajem za volanom podsetio baš na BMW serije 3 za one sa nešto jeftinijim ulaznicama.

I onda dam gas, druga brzina, treća, sve klizi, i zaboravim se, pa preko nadvožnjaka iznad autoputa u Omladinskih brigada uđem sa preko 90 na sat, auto se NE POMERA u krivini. Moj prodavac je naslonjen uz sedište malo mu je neprijatno, opet gas, 145, 150, sad već moli da se pripazi…. i već smo stigli na aerodrom, vraćamo se, opet izlaz sa autoputa, krivina na desno, opet namerno sa većim gasom, bez kočenja.

Znate li da je Civic JEDINI automobil u klasi koji u SVAKOJ verziji dolazi sa multilinkom? I da multilink vam ne fali kad ga nemate, ali ako ga imate, tačno osetite kako automobil mirno prelazi preko neravnina, kako neutralno ulazi u krivinu, čak i ako niste profi vozač, tester i niste prošli školu sportske vožnje ili prešli milione kilometara, dobićete samopouzdanje kao da ste Sena. Probudiće se trkač u vama i počećete da razmišljate, o Bože kako ide TYPE R?

Naravno tome pomaže i direktan volan većeg promera, ali savršene debljine. Jedino što vVas podseća da niste u premijum automobilu jesu dugmići na volanu koji izgledao kao na Ally Expressu. Volan ima 2.5 okretaja od jednog kraja do drugog. Honda ističe progresivnu letvu volana koja pri manjim pokretima volana malo zakreće točkove, a pri većim okretajima volana neproporcionalno to jest progresivno, znatno više zakreće točkove i to čak i laici osete kao blagodat u nadahnutoj vožnji.

Sledećeg dana sam pokupio porodicu, suprugu i decu i otišli smo na test vožnju zajedno, opet 1.5, opet vožnja i onda je supruga rekla… „Meni se ovaj automobil ne dopada spolja zaista, za dečake mi je, nije za tebe, ali bože kako se lepo vozi i ti se smeješ kao dete koje je dobilo najlepšu igračku, zaboravi 3008, kupi ono što voliš, vidim da te čini srećnim. E da nemoj samo crveni, previše je drečav, gotovo vulgaran“.

Kudos za moju suprugu. Ali priča se tu ne završava.

Priča o motorima

Sve je lepo kad čovek reši šta će da kupi i kad čeka i iščekuje, ali onda se sudari sa realnošću da samo 1.5 turbo sport ima u crvenoj boji, da se prelepi plavi čeka 3 meseca, da čak i sivi ide za mesec,  mesec i po, a vama se vozi ne prekosutra ili sutra, već danas.

I dođem posle nekoliko dana opet, jer ne znam da li da čekam, da li je nešto novo stiglo i opet tražim test vožnju i onda mi kažu da je direktor negde otišao sa 1.5 motorom, a da je samo 1.0 dostupan i da ga probam svakako.

Ja baš detaljno pratim automobile, testove i tekstove i znao sam da ima taj 1.0 i meni je u principu 129 ks dosta, ali 1.0, tri cilindra WTF! Ali znate šta, to je Honda. 1.0 je miran kao da nije tri cilindra, neverovatno, a zvuk, zvuk je bolji nego na 1.5, turbo, rupa se ne oseća, vuče lagano, odlično do 130 – 140 km/h, ali na 5.500 obrtaja priča se završava i mora menjač da radi. A menjač, menjač je pravi užitak.

Zanimljivo čak i na autoputu se ne oseća manjak snage drastično, ali ako potežete sa 130-140 na 180, onda je tu 1.5 ipak bolji. Uostalom ima 40 nm obrtnog momenta više od 200 nm malenog trocilindraša. Ubrzanje od 10.2 sekundi je za ulazni model solidan rezultat, mada automobil subjektivno pruža utisak boljeg ubrzanja, možda i zbog izuzetno zanimljivog zvuka trocilindraša.

I kao što to obično biva, na lageru je bio dostupan crni 1.0 Elegance, bio je smešno jeftiniji u odnosu na 1.5 Sport paket (koji je serijski imao i LED farove) ostala oprema je manje više ista, vrhunska, sa adaptivnim tempomatom, AEB, LDW, LKA, auto klimom dvozonskom, grejanjem sedišta, Android Auto / Apple carplay, s tim što Elegance ima hromiranu lajsnu koja se lepo ističe na crnom, a Sport ima lajsne od crnog hroma.

I da na 1.0 može kuka, 58 litara veći prtljažnik, smešna registracija i već stižemo do priče o troškovima.   

Priča o troškovima

Dovodim Civic u svoj grad, i to u centar za tehničke preglede radi prve registracije, ostavljam auto i nakon desetak minuta mi zvoni telefon i radnik panično objašnjava da postoji greška u papirima i da fali dvojka ili jedinica i da svuda umesto 2997 ccm ili 1997 piše samo 997ccm. 😊 I onda, nakon mog odgovora da nema greške, čuveno „ovaj automobil ima 997 ccm, stvarno, zezate me?“

Registracija Honde Civic je jeftinija od 200 eur, redovni servisi su od 14.500 rsd do 17.500 u zavisnosti od toga da li je servis bez zamene filtera klime ili sa. Servisi se rade jednom godišnje ili na svakih 20.000 km pri čemu Hondin kompjuter sam određuje servisni interval u zavisnosti od intenziteta i tipa vožnje. Jednom sam uspeo da izguram skoro 18000 km između servisa, a obično je interval od 13 do 16 hiljada km. I da, svaki treći servis u Hondi ide sa 50% popusta tako da je zadnji servis bio 8.750 RSD. Ne, ne fali dvojka ili jedinica ispred cene 😊

Civic se koristi kao veći automobil za porodična i poslovna putovanja i većinu kilometara provodi na otvorenom putu, kada potrošnja varira od 4.0 litara do 6.4l (vožnja autoputem sa tempomatom podešenim na 140 km/h). Najviše se vozi na regionalnim putevima, gde uz dinamičnu vožnu i jurnjavu sa BMW-ovim i Audijevim vozačima troši maksimalno 6 litara na 100 km. Ipak ako ga vozite pažljivo, uz manje kočenja i naglih ubrzanja, lako možete prosek svesti na ispod 5 litara, ili čak 4.5 litra ako vozite 10 do 20 km/h iznad ograničenja brzine kretanja, bez naglih ubrzanja.

U gradu potrošnja ide do 8.5-9 litara, a sa klimom u nepreglednim špicevima leti, može da ode i na 10 litara. Ipak moj ukupni prosek je oko 6.6 litara, jer živim 2 kilometra od grada i izbegavam ulaske u gradsko jezgro.

Ono što ljude obično brine jesu cene havarijskih servisa i limarije. Za 13 godina vožnje Hondi nisam imao potrebu za rezervnim limarijskim delom, ali sam nedavno na parkingu prevideo lanac i zakačio bočni žmigavac. Cena je u Delta Autu bila 22.000 rsd, a u Nemačkoj je isti, originalni kupljen za 25 eur, istina ne u ovlašćenom servisu, nego na ebay.de.

Sve u svemu redovno održavanje Honde Civic je znatno jeftinije nego održavanje 2012 VW UP! 1.0 Move up 60ks modela koji smo nekoliko godina koristili kao drugi gradski automobil, ili modela 2017 Citroen C3 1.2 110ks Shine.

Civic koristi gume 215 55 R 16 gume u drugom paketu opreme, tj 235 45 R17 u trećem tj. mom paketu opreme i reč je o rasprostranjenoj i pristupačnoj dimenziji što nije uvek slučaj kod Hondi. Takođe Civic serijski dobijate sa odličnim pneumaticima Michelin Primacy, a pogledajte šta vam „kralj klase“ nudi serijski.

Ono što je zanimljivo je da je originalni zimski set sa Honda alu felnama bio ispod 700 eur, a originalna kuka za vuču ispod 800 eur.

Problemi u eksploataciji i opozivi

Honda Civic je imala nekoliko masovnih opoziva tokom svog proizvodnog veka i većina opoziva je vezana za klima uređaj, pri čemu se navodi da je sistem creva klima uređaja bio problematičan, kao i da je često dolazilo do oštećenja kompresora klima uređaja. Takođe se desio problem sa opozivom pumpi za gorivo za vozila, srećom moj primerak je proizveden van perioda za opoziv, kako klime, tako i pumpe za gorivo.

Takođe je poznat problem sa 1,5 motorom, a tiče se navodnog mešanja ulja i goriva i svojstven je, navodno hladnijim podnebljima u SAD i Kanadi, a u Evropi se isti nije dešavao.

Za 1.0 nema zabeleženih problema, navode se dva slučaja otkazivanja turbine u Nemačkoj. Britanski Auto Express i nemački Auto Zeitung su radili dugometražni test i zamerke su se odnosile na klima uređaj, neki vlasnici su pominjali probleme sa bojom, uklapanjem panela na karoseriji.

Na mom vozilu je promenjena rešetka prednje maske zato što je bila napravljena na način da su se oglašavali parking senzori tokom jače kiše. Takođe je došlo do lepljenja presvlake sedišta za grejač što je u setu zamenjeno u garanciji. Posuda tečnosti za hlađenje je bila napukla i ona je zamenjena u garanciji.

Prednosti Civica u odnosu na konkurenciju iz klase su:

• Izuzetne, gotovo sportske vozne osobine i multilink ogibljenje čak i u najjeftinijim verzijama
• Odlična prostranost na tragu modela iz klase iznad sa prtljažnikom od čak 478 litara.
• Honda Sensing 2.0 paket bezbednosne opreme čak i u najjeftinijim paketima. Automobil ima radar koji samostalno koči u slučaju prepreke ili opasnosti, adaptivni tempomat koji prati brzinu vozila ispred vas, upozorenje u slučaju napuštanja trake, održavanje vozila u traci na autoputu (autonomna vožnja u kombinaciji sa adaptivnim tempomatom). Samo su BSM (nadgledanje mrtvog ugla) i RTA (upozorenje na vozila iza) rezervisani za paket Premium tj Sport Plus
• Neverovatno štedljivi i vrlo potentni agregati (ulazni motor ima 130 ks, što predstavlja recimo treću stepenicu u ponudi VW Golfa)
• Jeftino redovno održavanje i niska potrošnja goriva (čak se i jači 1.5 motor zadovoljava sa manje od 7 litara u proseku, dok se 1.0 može voziti i sa 6.5 litara u proseku)
• Jedinstven i originalan dizajn, koji se izdvaja na ulici. Ovo će za mnoge biti i mana.
• Ekskluzivnost, kao posledica malog broja prodatih Hondi kako u Srbiji, tako i u Evropi,
• Kvalitetna izrada i poslovična pouzdanost Hondinih vozila i u skladu sa tim izuzetno mali gubitak vrednosti.

Mane Civica u odnosu na konkurenciju iz klase su:

• Info-zabavni sistem. On je logično postavljen, ali je grafika jedino bolja / modernija od rešenja Toyote i izgleda kao Amiga / Atari OS iz osamdesetih. Srećom podržava Android Auto / Apple Car Play koji znatno popravlja stvari. Pre fejslifta nije bilo fizičkih komandi za direktan pristup navigaciji, audio sekciji i glavnom meniju. Jačina zvuka se podešavala isto dodirom na ekranu, dok je nakon fejslifta uveden točkić.
• Tekstilne obloge sedišta izgledaju isto, maltene u svim paketima opreme i izrađene su od istog materijala koji se odlično čisti, ali ne odaje utisak luksuza. Neki vlasnici se žale na kvalitet i debljinu farbe kao posledicu upotrebe ekoloških boja
• Zvučna izolacije je više prosečna, nego izuzetna pri čemu posebno smeta zvuk kotrljanja guma iz zadnjeg dela vozila što je Hondin specijalitet. Zanimljivo, intenzitet zvuka zavisi od kvaliteta i tipa asfaltne podloge.
• Prodajno servisna mreža broji samo tri dilera i to u BG, NS i NI.
• Veličina na prelazu iz C u D segment može predstavljati problem za pretežnu gradsku upotrebu u odnosu na recimo Golf koji je za 27 cm kraći.

Presuda.

Reći ćete da svaki Ciga svoga konja hvali, ali Civicu niko ne može oduzeti originalnost u pristupu i zaista odličnu, poštenu protivvrednost za uloženi novac. Sem Mazde i Toyote, nijedan drugi proizvođač na našem tržištu ne nudi tako kompletan paket opreme, kako bezbednosne tako i one koja je vezana za komfor.

Automobil poput ovog je poslednji put bio u Srbiji dostupan za samo 23.990 Eur, što je s obzirom na veličinu, prostranost, činjenicu da je ulazni motor sa 129 ks izuzetno živahan, da dolazi serijski sa multilink ogibljenjem, volanom sa varijabilnim odnosom i pruža poseban užitak u vožnji, čak vrlo povoljna ponuda. Takođe Hondina reputacija pouzdanosti i kvaliteta je ono što dobijate gratis. Moram istaći za kraj i izuzetno niske troškove redovnog održavanja i ekspolatacije.

Ono što mene kao vlasnika oduševljava jeste to što me je Civic naterao da promenim stil vožnje i da se iz smirenog, nikako sporog, ali ipak odgovornog i odmerenog vozača, pretvorim u nekog ko juri u krivinama i juri i brzinske proseke, ali u isto vreme i proseke potrošnje, što je valjda specijalitet najvećeg proizvodjača motora na svetu.

Kad kupite Civic desiće vam se stvarno da odete negde samo da bi ste se vozili. Jeste kliše, ali Honda je zaista japanski BMW, rešenje za ljubitelje vožnje. Ono što je loše jeste što razmišljam o hot heču zvanom Type R, najbržem automobilu sa prednjim pogonu na svetu. Srećom, ne postoji test primerak u Delti 😊

Hasan Suvodolac

(13068)