Istraživanje: Što je čovek pismeniji, to više vozi bicikl

Izbor transportnog sredstva direktno zavisi od nivoa obrazovanja individue, proizilazi kao rezultat sduji. Dakle, oni koji poseduju diplome koje su zahtevnije za sticanje, češće se oslanjaju na vožnju bicikla od kolega koje se nisu toliko trudile tokom školovanja.

Sudeći po nalazu naučnika, obrazovaniji ljudi češće „motaju pedale“. Visokoobrazovani urbani biciklisti u toku nedelje u proseku su vozili bicikl tokom radne nedelje u 2018. godini, oko sedamdeset minuta, dok su oni manje pismeni to činili u trajanju od 42 minuta nedeljno. Ta razlika pak nije tako impozantna u seoskim sredinama, ali čak i tamo su više školovane persone češće birale bicikl.

Sociologist Ansgar Hude sa Univerziteta u Kelnu je objavio dve studije u specijalizovanim magazinima. Njegove ocene su utemeljene na reprezentativnim podacima s nemačkog panela o mobilnosti koji se tiče 1996. i 2018. godine, kao i na studiji “Mobilnost u Nemačkoj 2017. godine” koju je izvelo Ministarstvo transporta te države. Podaci sadrže pregled svih ruta kojima je vozilo više od 55 hiljada ispitanika, kao i listu transportnih sredstava koje su tim prilikama koristili. Ukupno je bilo pokriveno oko 800 hiljada ruta.

Hude je rekao da je uključio osnovne informacije o ispitanicima u svoje analize kako bi proverio da li je veza između obrazovanja i biciklizma možda samo lažna korelacija. „Ljudi koji rade u smenama mogu samo ređe da voze bicikl jer im je previše neprijatno da voze bicikl tokom noći. Ali čak i ako statistički uzmem u obzir faktore kao što su udaljenost, godine, prihodi i mesto stanovanja, razlika u obrazovanju ostaje.”

Tokom 1996. godine su različite obrazovne grupe i dalje bile bliske kada je u pitanju korišćenje bicikala, rekao je Hude. Ali od tada su se dve grupe udaljile. „Grupa sa visokim obrazovanjem je udvostručila vreme vožnje biciklom počev od te godine. Takođe igra ulogu to što bicikl, to jest vožnja istog sada nosi jasnu poruku za okruženje. Dolaskom na ljubavni sastanak na slepo, na primer, možete reći mnogo o sebi samo tim što ste došli biciklom – a ne u velikom krosoveru.“

Ljudima sa nižim stepenom obrazovanja, automobil je češće važan za pokazivanje profesionalnog uspeha i socijalnog statusa. S druge strane, više obrazovani ljudi su bili manje izloženi riziku da budu percipirani kao siromašni ili neuspešni. „Kada profesorka dođe na univerzitet biciklom, niko ne pomisli: ‘Ma, ona ne može da priušti automobil.’ Oni misle: ‘Super, ona je ekološki prihvatljiva’.“ Ovaj primer koji važi za Nemačku, za naše podneblje baš i nije karakterstičan, s obzirom na činjenična niska primanja univerzitetskih profesora, ali i imajući u vidu silan priliv doktora nauka koji su svoje „obrazovanje“ stekli preko noći tokom prethodne decenije.

Još jedan primer predstavlja ministar poljoprivrede u nemačkoj vladi Džem Ozdemir (fotografija iznad), koji se na biciklu dovezao da kancelarija predsedništva gde je položio zakletvu. „Svi znaju da bi mogao da provoza S Klasu,“ kaže Hude. ‘Ali, on je hteo da pošalje poruku javnosti na ovaj način. I, svi su ga razumeli veoma dobro.“

AutoRepublika

(3389)