Sony predstavio krosover i oformio diviziju zaduženu za elektromobilnost
Sony je iznenadio kompletnu javnost kada je pre dve godine predstavio svoje električno vozilo Vision-S na Sajmu potrošačke elektronike (Consumer Electronics Show – CES). Povrh toga, u Las Vegasu tada nije bio prikazan nepokretan prototip, već automobil koji je bilo moguće voziti, nalik bilo kom serijskom četvorotočkašu.
Koncept je izrađen u saradnji s austrijskom kompanijom koja je, između ostalog, čuvena i po organizovanju uslužne proizvodnje, i koja se zove Magna Steyr.
Nedavni izveštaji na ovu temu su bili veoma kontroverzni. S jedne strane je Sony uporno ponavljao da nema nameru da se uključuje u automobilsku industriju, dok su s druge strane, prvi drumski testovi novog električnog automobila započeli još u decembru 2020. godine.
Kako bilo, sumnji više nema jer je kompanija na aktuelnom CES-u predstavila prototip drugog električnog modela i objavila da je oformila posebnu diviziju nazvanu Sony Mobility Inc koja će s radom započeti na proleće. Fokus radne snage u tom društvu će biti usmeren na „istraživanje mogućnosti u vezi upliva na tržište električnih vozila.“
Junak ove priče, drugi model u nizu Sonija jeste SUV koji nudi mogućnost prevoza do sedam putnika i koji je dobio naziv Sony Vision-S 02. Izrađen je na istoj arhitekturi na kojoj počiva i pre dve godine predstavljeni sedan, pa je čak i razmak između prednje i zadnje osovine japanskih dueta automobila potpuno identičan i iznosi 3.030 milimetara.
Ali, zato je SUV vidno gabaritniji i po dužini se prostire na 4.895 milimetara, dok je širok 1.930 mm, a visok 1.651 mm. U tom smislu, očito je da je parnjak nemačkim bestselerima s oznakama BMW-a X5 i Mercedesa GLE. Azijski krosover nudi vazdušno oslanjanje, 20-inčne naplatke i najnižu tačku podvozja koja je u standardnom režimu sistema ogibljenja, 157 milimetara udaljenu od podloge.
Krosover Sony Vision-S 02 je opremljen duetom električnih motora, pa je tako svaka osovina dobila po jedan koji razvija 272 konjske snage. Na taj način je ukupna vatrena moć pogonskog sklopa na nivou od 544 konjske snage. Najviša brzina vozila iznosi 180 km/h, što je za 60 km/h manje nego kod sedana.
Neto masa novog SUV-a iznosi povelikih 2.480 kilograma i kao takav, krosover je za 130 kilograma „podgojeniji“ od više puta pominjane bratske limuzine. Nemamo informaciju o kapacitetu ugrađene trakcione baterije, pa tako ne možemo ni da naslutimo ciljanu autonomiju ovog baterijskog džina.
Zato su genijalci iz razvojnog tima veoma ponosni na elektroniku koja je ugrađena u kabini i na raspolaganju je putnicima. Krosover poseduje autopilot sa setom senzora od kojih su neki raspoređeni po obodu karoserije (ili što bi rekle nepismene voditeljke na prorežimskim medijima – „na obroncima karoserije“). Među njima se nalazi i lidar.
Japanski Sony je nakon procene i uvodne faze testiranja ustanovio da postojeći sistem zaslužuje klasifikaciju unutar drugog nivoa autonomije (od ukupno pet nivoa, kako teorija vidi ovu gradaciju). Zato i ne čudi što u kabini vidimo i nožne papučice, kao i obruč upravljača.
Čeoni panel je mesto susreta čak pet monitora, baš kao što videsmo i kod sedana. Bočni ekrani obavljaju funkciju spoljnih retrovizora i prenose sliku koju generišu kamere smeštene na bokovima vozila. Multimedijalni sistem nudi opcije glasovnog upravljanja radom, kao i kontrolnom putem gestova, a poseduje ugrađenu i telematiku i mogućnost konekcije najsavremenijim rešenjem 5G. Tako je omogućuna daljinska veza s baterijskim SUV-om, ali su istovremeno ovim potezom otvorene i još neke zabavne alternative.
Na primer, putnici u Sonijevom krosoveru će tokom putovanja moći da se daljinski povežu s kućnom konzolom Sony PlayStation i uz korišćenje tehnologije kloud da pokrenu video igrice. Slika će biti prikazana na monitorima pričvršćenim u zadnjem delu kabine. Audio sistem sa ugrađenim zvučnicima u sedištima će biti zadužen za obezbeđenje zasebnih zvučnih doživljaja, i to za svakog putnika ponaosob.
Nakon svega možemo da konstatujemo da je očito da je Sony na ozbiljan način uzeo razvoj događaja u sektoru transporta. Međutim, još uvek nemamo najavu o tačnom datumu tržišnog nastupa opisanih vozila japanske marke iz sveta tehnike.
AutoRepublika
(191)
