AR pijaca klasika: Moj omiljeni ružni automobil

Brend Plymouth je poslovao unutar korporacije Chrysler (koja je takođe kontrolisala i marke DeSoto, Dodge, Imperial kao i sam Chrysler) jeste jedan od onih koji je kroz svoju istoriju prolazio od sjaja do očaja. Kroz većinski deo svog postojanja, Plymouth je predstavljao prvu stepenicu unutar korporacije i nije smeo da se meša skupljim markama „u klijentelu“. Tu najpre mislim na DeSoto i Dodge.

Iz tog razloga, javnost je morala da čeka sve do 1955. godine na njegov prvi V8 motor i automatski menjač. Slična situacija je važila i u vezi stila.

Ova kategorija je uglavnom bila ignorisana, ali je tokom 1955. godine čuveni Virdžil Eksner dobio odrešene ruke i odjednom je korporacija prevodila američku automobilsku industriju po pitanju stila. Međutim, stara izreka kaže da „ko visoko leti, taj nisko pada“ i do ranih šezdesetih godina Plymouth je opet služio za podsmeh, i za sve one koji nisu mogli da priušte Chevrolet ili Ford.

Eksner je ponovo pozvan u pomoć i 1961. godine je debitovao s potpuno novim stilom koji je jedan od onih gde je publika mogla, ili da ga izuzetno voli, ili pak da joj se gadi. Konačnu reč su imali kupci, i Plymouth je spomenute godine isporučio samo 356.257 vozila, što je bila njegova najmanja cifra od kada je proizvodnja ponovo započela nakon Drugog svetskog rata.

Za mene lično, Plymouth iz 1961. godine je jedan od omiljenih automobila u kategoriji koju bih nazvao „toliko je čudan (da ne kažem „ružan“) da ga baš zbog toga obožavam“. Lično sam veliki ljubitelj stila iz pedesetih godina, sa dosta hroma, jakih boja i „letećim krilima“ (ili kako se u narodu popularno kaže, „s repom“).

Iz tog razloga, ovaj Plymouth je poslužio kao korak udaljavanja od takve škole. Imao je izuzetno čiste linije, dvostruke farove sa „obrvama“ i zadnju svetlosnu grupu postavljanu sa bočne strane. Opet kažem, ružan ili lep, nema sumnje da je svako zastao i pogledao u njega kada bi prošao ulicom, ili kada bi ga pak danas ugledao na nekom skupu klasike.

Model iz današnje priče je Fury kabriolet, i jedan je od samo 6.948 primeraka proizvedenih te godine. U svoje vreme je koštao 2.970 dolara što je oko 27.600 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca, a na taj način je bio najskuplji model u Plymouthovoj ponudi.

Brend je imao čak dvanaest motora u izboru 1961. godine, od onog najmanjeg sa šest cilindara zapremine 225 kubnih inča (3,7 litara) i 145 konjskih snaga pa sve do svemogućeg „Short Ram“ zapremine 413 kubnih inča (6,8 litara) i 375 „grla“.

Ovaj konkretni primerak pokreće neka „zlatna sredina“, to jest V8 zapremine 318 kubnih inča (5,2 litre) i 260 „konja“. Menjač je trostepeni automatski, ali Fury zapravo nije imao tradicionalnu ručicu za promenu brzina već dugmiće odmah pored volana.

U oglasu se ne spominje mnogo o samoj istoriji vozila, s izuzetkom da je registrovan u američkoj saveznoj državi Montani, dok se trenutno nalazi u Floridi. Vlasnik ga je kupio prethodne godine i od tada je detaljno osvežio motor, pošto Fury ipak ima relativno visokih (za svoj period) 93 hiljada milja (oko 148.800 kilometara) na satu. Od opreme poseduje servo volan, grejače i radio uređaj.

Tokom poslednjeg dana aukcije najviša ponuda iznosi 30.250 američkih dolara.

Zoran Tomasović

(352)