Toyota Harrier postaje globalni model

Kako to? Pa, jednostavno. Krosover Toyota Harrier je „do juče“ bio model koji je nudio obruč upravljača samo s desne strane vozila, i kao takav je bio izvednica SUV-a Lexus RX, ali namenjen samo japanskom tržištu. Ovakva podela je važila u intervalu od 1998. do 2013. godine, tokom kog je predstavljeno dve generacije rođačkog krosovera.

S predstavljanjem trećeg pokolenja Harrijera, došli smo u situaciju da to postane nezavisan model, ali opet, samo u izvođenju s volanom na kontra strani. Takav model je montiran i prodavan u Japanu, a od izvoznih teritorija su tu još samo Malezija i Singapur. Stvari se menjaju s, prošle godine prezentovanim četvrtim naraštajem Harriera, od kada počinje tiho prevođenje japanskog krosovera u globalni model.

Prvo je novi krosover s obručem upravljača montiranim na „pravoj strani“ stigao u Ameriku, gde se prodavao pod pseudonimom Toyota Venza, iako je u osnovi „isti Harrier“. Napokon, sada vozila s oznakom Harrier postaju dostupna i u izvođenju podesnom za vožnju u ogromnoj većini sveta. Brigu o proizvodnji ovakve verzije preuzima zajednički podhvat koji Japanci neguju u Narodnoj Republici Kini, a koji se zove FAW-Toyota.

Ko pomno prati zbivanja u ovoj divnoj industriji, on će se prisetiti da je novi Harrier utemeljen na modularnoj arhitekturi GA-K, a ona je korišćena i kod čuvenih modela Toyota Camry i RAV4 aktuelnih generacija, a po veličini je blago impozantniji od popularne „Rave“ (RAV4). Dakle, Harrier je dužinom od 4.755 milimetara već u D segmentu, dok se između osovina nalazi prostranstvo karakteristično za vrh tek C segmenta: 2.690 mm.

Pored očigledne razlike „kineskog“ od „japanskog“ Harriera, a koja se tiče strane na kojoj se volan nalazi, dva vozila se razlikuju jedino u minornim pojednostima. Evo primera: hromirani trim na zadnjem braniku je promenje, a različit je i panel za kontrolu uređaja za klimatizaciju, gde je postavljen ekrančić kako bi se pratio režim rada sistema za kontrolu ambijenta u vozilu, misleći na temperaturu i suvoću (vlažnost) vazduha u kabini.

Harrier se oslanja na analogne instrumente sa središnje postavljenim monitorom, a postoje dve verzije multimedijalnog sistema, gde će se od kupaca očekivati opredeljenje. Zapravo, sam sistem je isti, ali jedan komunicira s putnicima preko ekrana dijagonale 8 inča, dok drugi ima veće „oči“ (12,3 inča). Kao što je to slučaj u matičnom Japanu, i u ovoj verziji se nudi kabinske retrovizor na koji se preonosi slika koju zabeleži kamera pričvršćena u gornjoj zoni zadnjeg dela Harrijera.

Set dostupnih pogonski sklopova u celini korespondira s japanskom modifikacijom. Bazična verzija pod haubom krije atmosferski benzinac od dva litra i 171 konjskom snagom uz varijator zvani Direct Shift, koji doduše poseduje prvi stepen prenosa, a koji služi za sam start vozila. Alternativu predstavlja hibridni pogonski sklop koji uključujue 2,5-litarski motor i električni agregat. Transmisija je poverena elektromehaničkom varijatoru, dok je najveća moć sklopa na nivou od 222 konjske snage. Za sada, imamo najavu o proizvodnji samo varijateta s prednjim pogonom.

Lokalno proizvedena Toyota Harrier će se na kineskom tržištu pojaviti u novembru, dok su cene o kojima se piše još uvek u zoni preliminarnih. Ipak, reći ćemo da se kreću u rasponu od 37 do 43 hiljada američkih dolara.

AutoRepublika

(384)