Prosečna cena novih kompaktnih automobila u Evropi je u poslednjih 18 godina skočila za čak 63%!
Istraživanje koje je prenosi nemački Automobilwoche ukazuje na drastičan rast cena za nova vozila B/C segmenta.
Prema podacima do kojih je došao pomenuti magazin, prosečna cena novog automobila iz C segmenta u Evropi je skočila za čak 63% kada se porede 2002. i 2020. godina! Rast je nešto manji za vozila iz klase ispod (B segmenta) gde je on iznosio 58% u istom periodu.
Ističe se da je prosečna cena kompaktnih modela 2002. godine bila 18.400 evra, a da se prošle godine popela na čak 30.000! Ukoliko se iz računice isključe elektrifikovani automobili, koji su skuplji zbog baterija i ostalih komponenti, onda je rast cena nešto manji, ali i dalje veliki – 53%.
Manljivost sprovedenog istraživanja ogleda se u tome da nije uračunata inflacija. Ukoliko se ona uzme u obzir, u današnjoj vrednosti novca prosečna cena kompakta 2002. godine bila je 24.756 evra. Što onda daje nešto drugačiji pogled na celu situaciju.
Stručnjaci iz JatoDynamics-a tvrde da je rast cena posledica nekoliko faktora. Pre svega prefinjenijih sistema za filtraciju izduvnih gasova, elektrifikacije, uvećanih troškova razvoja, ali i preferencija kupaca koji sve češće rado biraju najskuplje i najbolje opremljene trimove kod novih vozila.
Za primer je uzet evropski bestseler – Golf. U periodu od 2002. do 2010. godine cena ovog hečbeka u proseku je skočila za 22%, da bi u razdoblju od 2010. do 2020. ona porasla za još 37%. Za potonju eru vezuje se dolazak sistema blagog hibrida, potom plug-in hibridnih verzija, ali i stvaranje brojnih performantnih varijanti (GTD, GTI, GTI Clubsport, R), kao i prestižnijih paketa opreme poput R-Line. Ne bi trebalo smetnuti sa uma ni da je sedma generacija Golfa u ponudi imala i skupoceno električno izdanje.
Slična je situacija i kod vozila iz B segmenta. Ne tako davne 2002. godine prosečna cena novog modela ove klase bila je 13.000 evra (bez uračunate inflacije), da bi se 2020. godine popela na čak 21.000 evra.
Ništa čudno, pogledate li, recimo, prodajni miks Peugeota 208 na domaćem, francuskom tržištu, jasno je koliko često kupci biraju najskuplje verzije ovog hečbeka. Uz to, 208-ica, pa i bratska Opelova Corsa, imaju i EV izdanja, osetno skuplja od SUS modela.
Kako proizvođači polako, ali sigurno okreću leđa četvorotočkašima sa termičkim pogonskim jedinicama, sigurno je da će cena istih nastaviti da ide na gore. Uostalom, elektrifikacija je skup proces, i neko to mora da plati – naravno da se automobilski proizvođači neće mašiti svog novčanika, oni preferiraju da se posluže novčanicima svojih kupaca.
Na kraju, sve greške automobilske industrije, kao i do sada, platiće niko drugi do sami potrošači. Nažalost…
AutoRepublika
(1114)
Otud i sve veća popularnog Dačije.
To je meni pokojni ćaća objašnjavao kada su na sva usta hvalili kako je pojeftinio kefir a niko nije dao do znanja da su smanjili pakovanje sa 0.25 na 0.19 l … 😂🤣
Život skup, a smrt još skuplja …
I posle se pitaju zasto Dacia razbija sa prodajom.
Pri tome se broj klipova i cilindara i ventila, smanjio za 30%. I ubačeno je mnogoooo igračaka da se vozač igra dok vozi, da se bolje skrlja negde. A zabranili uotrebu moblnog….. Ludilo
Situacija u automobilskoj industriji danas me podseća na jednu sintagmu – luda kuća.
Nažalost, sve je to proisteklo iz zapadnjačke preterano materijalističke ideologije, gde je bitno na svakih godinu-dve dana kupiti nov auto, na svake pola godine nov telefon, itd. Neprirodno je sve to.
Da nema dilda, da su ostavljeni za golf terene dje im je i mjesto, povećanje cijena ne bi bilo tako drastično. Da je poskupilo,-moralo je, s obzirom na inflaciju, cijenu rada i razvoja , cijene materijala u nabavi, cijene ove i one…količina novih sistema koji se ugrađuju (imaš bar 200kg više), mora biti skuplje, ali zbog dilda to je zadnje dvije godine otišlo u nebo (nema razloga osim što žele uništiti sus, napraviti dildu prihvatljivijim, kupac normalnog auta plaća dilde u kojima ionako nema ništa, baterija i motor na struju a to ne košta ništa).