Koliko košta doplata za ikonu u celosti presvučenu plastikom zasnovanoj na ugljeniku
Neki će možda i pomisliti kako uopšte nije moguće sve karoserijske panele proizvesti od kompozitnog materijala, odnosno od plastike ojačane ugljeničnim vlaknima, ali to nije istina i jedan od primera iz serijske proizvodnje jeste i kupe BMW i8. Ali, zaista su retki oni koji će poverovati da je izvodljivo ceo automobil (s izuzetkom pogonskog sklopa) presvući plastikom zasnovanoj na ugljeniku.
Međutim, ima i onih kojima je palo na pamet da to učine sa rasnim sportskim automobilom koji je dostigao kultni status, čak i bez takvih laganih materijala koji bi bili upotrebljeni u potpunosti pri izradi vozila. Konkretno, pričamo o likovima iz ruske firme TopCar Design.
Rusi zaposleni u toj tjuning kući su se pohvalili i pričali o neverovatnoj transformaciji kojoj su podvrgli Porsche 911 Turbo S. Sve je započelo s novim imenom modela. Naime, stvoreni Porsche 992 Stinger GTR Carbon Edition je utemeljen na originalnom modelu iz Štutgarta, i pojaviće se u opticaju u kontigentu od samo 13 primeraka.
Uobičajeno je da tjuning kompanije koriste plastiku ojačanu ugljeničnim vlaknima kako bi se uštedelo na masi a dobilo na performansama, pa za tu namenu ugrađuju poklopce motora, pragove, zadnje blatobrane, spojlere izrađene od tog materijala. Ali, ljudi iz TopCara nisu bili srećni takvim obimom modifikacija pa su zamenili prakično sve površine na vozilu, čineći ga izrađenim od „karbon fibera“ u punoj meri.
Četiri su takva sloja iskorišćena za ovo vozilo. Jedan u enterijeru, drugi u eksterijeru i dva strukturna. Ako i dalje ovo smatrate nemogućim, pogledajte foto galeriju koja bi trebalo da bude baš upečatljiva i dovoljno ubeđujuća. Bukvalno svaki milimetar na karoseriji ovog Porschea je izrađen od, na ugljeniku zasnovane plastike. Vidna je i aplikacija kontrastnih detalja u žutoj boji, na koji način se dodatno naglašava sportska ćud nemačke ikone.
Rusi su zamenili naplatke i postavili jedinice od kovanog materijala iz serije RS Edition od 20 inča napred, i one od 21 inča u prečniku nazad. Takođe su nemački Porsche 911 Turbo S oplemenili instalacijom sistema za odvod izduvnih gasova koji potpisuje najpoznatiji Slovenac automobilske industrije: Akrapovič.
Oni koji su spremni da angažuju ove momke zarad slične transformacije, trebalo bi da znaju da će ih takav zahvat koštati dovoljno puno da bi tim novcem mogli sebi da priušte, recimo BMW Serije 7, a to je negde oko stotinak hiljada evra doplate za ovaj paket. Pa opet, u tu cifru nije uključen pomenuti sistem Akrapovič, a nisu ni felne iz serije RS Edition. Za te stavke je potrebno s računa preneti još skoro 14 hiljada evra. Oni koji požele i da im automobil bude posedovao ofarbane panele karoserije od „karbon fibera“, iskeširaće još 29 hiljada evra.
Ono što Rusi nisu dirali, a što bi zaista i bila jeres pipati, jeste originalni motor nemačkog sportiste. U pitanju je biturbo jedinica zapremine 3,8 litara sa 650 konjskih snaga uz najviši obrtni moment od 800 njutn metara. Za prenos je zadužen automatski menjač PDK s osam stepeni prenosa. Iz mirovanja do „stotke“ mu treba svega 2,7 sekundi, dok je najviša brzina 330 km/h.
Tjunirani primerak će sigurno beležiti bolje rezultate zbog pobrojanih modifikacija, ali koliko tačno bolje – to nismo uspeli da saznamo.
AutoRepublika
(857)
„Plastika zasnovana na ugljeniku“, prvi put čujem za tako nešto.? Plastika je plastika a karbon-kevlar je karbon-kevlar.Zar je karbon-kevlar plastika.??? Plastike su obično PVC, PET,… i slična jedinjenja.Karbon ili ugljenik ima hemijsku oznaku C, ni sličan plastikama. Nijedan hemijski inžinjer se nebi složio sa ovim nazivom iz naslova.
To što mi zovemo „karbon“ su ispredena karbonska vlakna kao uronjena u epoksidnu smolu. Ako bismo to poredilibs betonom, vlakna su armatura a smola je cement. Na lim se namaže odvajač, pa onda gelcoat pa nekoliko slojeva staklenog vlakna i smole (polierster ili epoksid) i na taj način se dobije negativna strana kalupa. U taj kalup se stavlja prepreg (ispredena karbonska vlakna i epoksidna smola -nekoliko slojeva), sve to se stavi u vakumsku vreću, uključi se vakum i u komoru na određenu temperaturu. I tako se dobije kopija limenog dijela. I nije toliko komplikovano ako su male serije u pitanju,… Pročitaj više »
Karbon je kao pojam nepoznat našem jeziku, isto kao što je i hidrogen. Prevedeno s latinskog, pričamo o ugljeniku i vodoniku. Fiber takođe nema veze s našom lingvističkom zaostavštinom (ali vlakna, da), pa se ovde radi o plastici impregniranoj ugljeničnim vlaknima. Pošto je to prilično rogobatan naziv, a želeći da izbegnem efekat pokondirene tikve, gde primitivci pričaju pola francuski a pola srpski, onda napisah ovako, i na više mesta u naslovu, pa i ovde u komentaru različito za CFRP (Carbon Fiber Reinforced Plastic).
Karbon i hidrogen su itekako poznati pojmovi u našem jeziku i nazivaju se ugljenik i vodonik.Samo neko ko je bježao sa časova hemije u 7. razredu osnovne nije čuo nazive ovih hemijskih elemanata a takvih je nemali broj.Upliv i upotreba stranih riječi u naš jezik je nažalost, neizbježan proces.Ne radi se tu o sindromu „Gospođe ministarke“, djeca su jednostavno previše na telefonu, igricama i zaboravljaju naše riječi koje zamjenjuju engleskim.
„pa se ovde radi o plastici impregniranoj ugljeničnim vlaknima“.
Okreni redisljed… Vlakna su impregnirana plastikom (uslovno rečeno)