1. Home
  2. Zelene
  3. strane
  4. EU: Radikalne novine kao odgovor na ekološke slabosti elektromobilnosti!
EU: Radikalne novine kao odgovor na ekološke slabosti elektromobilnosti!
10

EU: Radikalne novine kao odgovor na ekološke slabosti elektromobilnosti!

2.60K
10

U doba u kom je prodaja električnih automobila eksplodirala, evropska prateća pravna regulativa u vezi s baterijskim ćelijama, deluje zastarelo i nepotpuno. Trenutno se razmatraju novi propisi koji bi doneli više strogoće u ovu oblast, a koji bi mogli usloviti i zabranu određenih modela.

Poznata je priča o tome kako je aktuelan predlog da se od 2035. onemogući prodaja automobila pogonjenih motorima s unutrašnjim sagorevanjem na teritoriji Evropske unije. Međutim, i zagovornici elektromobilnosti znaju da vozila iz ovog segmenta nistu tako zelena kako se čini. Zasluge za tako nešto u prvom redu pripadaju baterijama, odnosno njihovom ograničenom životnom veku, kao i činjenici da proizvodnja baterija nije ekološki podoban proces, dok je i sama reciklaža veoma komplikovana.

Sva ova pitanja nisu ozbiljno razmatrana od strane zakonodavca u Evropskoj uniji, a regulativa s ovim u vezi datira još iz 2006. godine, što je nesagledivo dug period u vremenima eksplozivnih promena. Međutim, u fazi nacrta se nalazi dokument pisan na 142 stranice, i njime se nameravaju prisiliti proizvođači da ponude dugotrajnije baterije, ona koje bi, pored toga bile i proizvedene na ekološki podobniji načina.

Ugljenični otisak na vrhuncu tokom 2027. godine

Jedna od ključnih tačaka nove regulative se odnosi na uvođenje koncepta obračuna ugljeničnog otiska. Naime, proizvođači će biti obavezani da izvrše obračun emitovanog ugljen-dioksida tokom ciklusa proizvodnje baterija. To pravilo će važiti i za električne automobile, ali i za one hibridne, sve dok je kapacitet baterije veći od 2 kWh.  

Dakle, tangirani bi bili samo modeli koji se mogu dopunjavati strujom putem spoljnih priključaka. U početku, odnosno od 1. jula 2024. godine bi proizvođači bili prisiljeni da poštuju jednostavne zahteve. Ali, već od 1. januara 2026. godine bi morali da obezbede sistem označavanja shodno energetskim klasama, nalik onome što već važi za pneumatike ili elektronske naprave.

Na taj način će potrošači biti odmah obavešteni o tome koji je bolji proizvod u smislu energetske efikasnosti. Naposletku, počev od 1. jula 2027. godine, zvaničnici Evropske unije će uvesti još represivniji set mera. U planu je uvođenje gornje granice ugljeničnog otiska, uz pretnju zabrane reklamiranja, u slučaju nepoštovanja limita.

Prednost za francuske gigafabrike

Ostaje da se vidi, odnsono još uvek je nepoznanica šta će se sve uzimati u obzir prilikom vršenja obračuna. U prinicipu, u matematiku će ulaziti i uticaj transporta. Automatski to nam govori o tome da će modeli poput Dacije Spring, game marke MG ili krosover BMW iX3, koji se u potpunosti izrađuju u Narodnoj Republici Kini teško zadovoljiti nove ekološke zahteve koji se planiraju za Stari kontinent.

Nasuprot tome, baterije koje će se sklapati u novim evropskim gigafabrikama će biti favorizovane. Razvoj novonastalog sektora i obezbeđenje određenog oblika nezavisnosti su dva cilja koja želi da ostvari Evropska unija.

Automobilska platforma, koja objedinjuje sve aktere iste u Francuskoj, čak neguje veru da na ovaj način Gali ostvaruju izvesnu prednost nad susedima iz Nemačke, prevashodno zbog činjenice da se u toj državi električna energija uglavnom proizvodi bez emisije ugljen-dioksida, odnosno iz nuklearnih elektrana. Ovo je odlična uvertira i za početak rada budućih fabrika za proizvodnju baterija Renault-Envision u Duaiju ili one zvane Stellantis-Total planirane u Duvranu.

Uvodi se nužan minimum upotrebe recikliranih sirovina

Novi propisi ne zapostavljaju ni temu reciklaže baterija, posebno što bi to isto tako moralo da pomogne Evropi da se oslobodi uticaja Kine. Ovo bi se postiglo time što bi se ograničila upotreba određenih materijala koje je skoro nemoguće pronaći na našem kontinentu.

 

Ideja je da ovaj set propisa dovede i do ublažavanja ekoloških i društvenih problema koje generiše iskop pomenutih metala, a koji se ne odigrava uvek u optimalnim uslovima. Ovog puta, počev od 1. januara 2027. godine, proizvođači če morati da obaveste javnost o sastavu, to jest udelu kobalta, recikliranog olova, litijuma ili nikla koji je inkorporiran u baterijama.

Potom bi se od 1. januara 2030. godine nametnula obaveza u pogledu toga koliko je najmanje nužno u nove baterije integrisati sirovina dobijenih postupkom reciklaže. Proporcija se dalje, prema planu zaoštrava 2035. godine. Renault, koji je nedavno otvorio ovo pitanje na konferenciji eWays, ne bi trebalo da previše brine na ovu temu. Ali, pomenuta Automobilska platforma zahteva više fleksibilnosti, prevashodno da ne bi ugušila proces tehnološkog razvoja baterijskih pakovanja.

Uvodi se mandatorno obelodanjivanje zdravstvenog stanja baterije

Nova regulativa obavezuje proizvođače da omoguće pristup informacijama o zdravlju baterije, odnosno o stepenu njene istrošenosti. To bi dovelo do toga da budu dostupne cifre koje ilustruju preostali životni vek baterijskog pakovanja.

Na fenomen amortizacije baterije utiču brojni faktori, među kojima su klima i brzina dopune istih. Čak iako su ove informacije neprocenjive vrednosti u slučaju kupovine iz druge ruke, to jest pazara polovnog elektromobila, nije ih uvek lako dobiti, a neki proizvođači su zatvoreniji na tu temu od drugih. Zato se javljaju i privatni ponuđači, poput kompanije La Belle Batterie, koji nude uslugu izdavanja sertifikata o stanju baterije.

Ali, preporučeni metod u nacrtu restriktivnog dokumenta predviđa da se informacije o zdravlju baterije obezbeđuju premo sistema za upravljanje baterijama (battery management system – BMS), što baš i nije po ukusu mnogih u automobilskoj industriji, jer se smatra riskantnim u smislu očuvanja intelektualne svojine. Stoga bi ova ideja mogla još da evoluira pre nego što dospe na glasanje. Ipak, nema sumnje da će osnovna ideja, u ovoj ili onoj formi, izvesno opstati.

Vremenski okvir primene mera

  • Juli 2024: objavljivanje emisija CO 2 vezanih za baterije
  • Januar 2026: označavanje energetskih klasa baterija
  • Januar 2027: objava sirovinskog sastava baterija
  • Jul 2027: ustanovljenje najvišeg dozvoljenog nivoa ugljeničnog otiska
  • Januar 2030: uvođenje nužnog minimuma upotrebljenih recikliranih sirovina
  • Januar 2035: uvećanje nužnog minimuma upotrebljenih recikliranih sirovina.

AutoRepublika

(2598)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
guest
10 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
Iznogud

Sve ja vas nedozrele alias zelene, da citiram Mamića, nabijem na kurac! https://youtu.be/LX1zA6PC4hQ
Pričao sam ja o ovome, a evo nadjoh čovjeka koji to i potvrđuje , da ne bude ja nesto izmislio, pa otkad ja sa Musom dernecim na ovom svijetu, znamo mi te začkoljice. Inače je Musa i vraga zajebo a da neće provaliti ove cifutske jebivjetre. BMW i14 litara dizela nizbrdo i još ga nije prodao!:)

S mile

Planirani zivotni vek baterije, broj ciklusa punjenja, i ostalo, su veoma relativne vreddnosti. Ukoliko se koriste 100% po instrukcijama proizvodjaca, mozda i potraju dugo. Ali u realnosti je njihov vek bitno kraci, koriste se na razne, ne preporucljive nacine. Npr ostavi se auto prazan duze vreme. Ne koristi se. Svesni smo da nas obmanjuju sa potrosnjom automobila. Da je realnost drugacija. Ima tu puno prostora za stelovanje podataka. Logicno bi bilo da trziste regulise neki nov proizvod, da se izbori svojim prednostima i cenom u odnosu na konkurenciju. Ovo sa EV, je represija. Nametnuta. Mada ko zna sta ce nam… Pročitaj više »

Lazar

Mislim da EU preduzima prave korake ka što bržoj i poštenijoj tranziciji sa naftne na električnu mobilnost , dajući pri tome dovoljno vremena i proizvođačima da se prilagode.
Planeta nema vremena da tržište samo dovede situaciju do konačnog rešenja a i pitanje je da li bi u osnovi ljudksa pohlepa uopšte i dovela do neke po planetu dobre pozicije.
Da, tržište = pohlepoa , to i jeste razlog zašto srljamo ka propasti i tu je u stvari najpotrebnija uloga savremen države , da uobliči i usmeri razvoj, ne samo ka maksimiziranju profita već i ka potrebnoj održivosti.

BB

Evropskom unijom upravljaju pohlepni ljudi, ovo sve se može i razumjeti kao dizanje ljestvice da samo odabrani mogu da učestvuju u tržišnoj trci, a to znači dizanje cijea u nebesa. Naravno da su oni ekologiju stavili na prvo mjesto, ali iskustvo me uči da uvijek tražim neki dublji smisao…

Lazar

Naprotiv , komesari za pojedina pitanja su u upravo operisani od pohlepe , zato se upravo Francuski i Nemački proizvodjači i bune na najavljeu zabranu prodaje SUS motora od 2035. godine. Pitanje elektro mobilnosti je jako kompleksno i sveobuhvatno tako da svakako tu neće moći baš svako da se uključi i da zadovolji postavljenje kriterujume. Da li ste ikad razmišljali , šta da sutra nekim čudom svi možemo da zamenimo svoje krntije sa elektro mobilom , šta bi se desilo ? Pa mnogo toga lošeg. Prvo bi se raspao elektro energestski sistem jer je ovakav kakav je , nespreman da… Pročitaj više »

BB

Jao divan svet, ti komesari, izvinjavam se što sam išta rekao loše o njima…

Evo čitam ja pažljivo: “Pitanje elektro mobilnosti je jako kompleksno i sveobuhvatno tako da svakako tu neće moći baš svako da se uključi i da zadovolji postavljenje kriterujume.” Ovo je ključna rečenica ili ako ćemo tjerati mak ma konac riječ “svako”. Pa već imamo situaciju da auto B klase košta koliko je E koštao prije 15 godina.

Lazar

To je mnogo šire pitanje, zapitajte se koliko koštaju stanovi danas a koliko su koštali pre 15 godina ?
Sve štamparije ovog sveta rade punom parom !

moron

Saglasan.

Yrraf

Da EU zanima ekologija prvo bi udarila na besmislenu potrošačku kulturu. Ne bi izlazio novi model svake tri godine, ne bi najprodavaniji modeli bili nazovi-terenci koji gomilaju bespotrebne kg a nemaju performanse terenca niti im trebaju po evropskim putevima, niti bi 30 godina zgrtali pare prodajući dizele kao “eko” tehnologiju a onda kad su i drugi uspeli da ih naprave kvalitetno kao oni, e onda baš tad otkrili “aferu”. Priče za malu decu. Ako pričamo o ekologiji, gde je kompletan ekološki otisak “footprint” vozila prilikom prosečne eksploatacije? Zašto bi zabranjivao neku tehnologiju? Stavi limit emisije štetnih materija od strane određenog… Pročitaj više »

Lazar

Jel vi čitate pažljivo ? Kopiraću Vam samo deo poslednjeg pasusa:

Vremenski okvir primene mera
Jul 2027: ustanovljenje najvišeg dozvoljenog nivoa ugljeničnog otiska

Sve mora da ide postupno , ne može se samo zahtevati , mora se i dati i vreme da se korporacije prilagode.