Kada prodavac kaže da sa novim vozilom nisi imao sreće i da sledeći put kupiš Mercedes (VIDEO)

Dana 22. oktobra 2019. godine, kao kupac i potrošač kupio sam od Beta Motors Centra doo iz Novog Sada (ovlašćeni uvoznik i serviser Suzuki vozila za teritoriju Republike Srbije), „novo putničko vozilo marke: Suzuki, model: Vitara 1.4 GLX, So Color“. Kupljeno vozilo poseduje paket opreme Elegance (GLX) koji, u odnosu na najviši paket opreme Exlusive, jedino ne nudi panoramski krovni prozor, ali zato raspolaže svim savremenim sistemima bezbednosti i navigacijom.

Ova Suzuki Vitara je bila moje treće novo vozilo koje sam kupio od pomenutog ovlašćenog uvoznika u proteklih deset godina. Prvo vozilo, posle „studentske“ Lade, bio je novi SX4, zatim sam kupio novi S Cross, a sada i Vitaru) i sve vreme, kao veran kupac, servisirao sam ih na istom mestu, odnosno kod navedenog ovlašćenog servisera, bez obzira da li su bila u garantnom roku ili van njega.

Kupovina je bila sa pogodbom „staro za novo“, gde sam razliku u ceni S Crossa i nove Vitare, izmirio putem podizanja bankarskog kredita. Dakle, sve je bilo spremno za uživanje u vožnji, i bezbedna putovanja sa svojom mladom porodicom.

Međutim, već posle desetak dana i pređenih samo 294 kilometara (!), morao sam da izjavim reklamaciju i obavestim uvoznika i servisera na nedostatak saobraznosti na kupljenom vozilu. Nedostatak se sastoji u abnormalnoj buci koja se tokom vožnje pojavljuje u kabini vozila, i uz reklamaciju sam priložio video snimak koji dokumentuje nepoželjne zvuke.

Beta Motors Centar zadržao je Vitaru radi testiranja, a mene poslao na obližnju autobusku stanicu javnog gradskog prevoza da idem kući jer, kako su obrazložili, za ovakve reklamacije ne daju zamensko vozilo. S obzirom da imam dvoje male dece, kao i da je tada počela da pada kiša, zamolio sam ih da mi dozvole da vozim svoj stari S Cross (koji sam zamenio u sistemu „staro za novo“ i koji je stajao izložen radi dalje prodaje ispred njihovog salona).

Iako je S Cross i dalje, formalno bio moj automobil (nije preveden na drugog vlasnika), nisu mi dozvolili da ga vozim, dok ne reše reklamaciju i rekli su mi da je dobro da imam kišobran, a da decu mogu da vozim u vozilu moje majke (koja je isto kupila od njih novi SX4 iz 2011. godine).

Nakon pet-šest dana testiranja, ovlašćeni uvoznik je reklamaciju prihvatio i predložio da se ista otkloni opravkom i rasklapanjem instrument table, skidanjem providne plastike i dotezanjem. Pošto sam automobil kupio kao nov, a pređena kilometraža nije bila ni 300 kilometara, odbio sam rasklapanje vozila i opravku i tražio sam zamenu vozila drugom Vitarom. Iako nisu dobili moju saglasnost za opravku i rasklapanje, ovlašćeni serviser me je jedno jutro obavestio da je nesaobraznost otklonjena, i da mogu da preuzmem svoju Vitaru.

Takođe su me zamolili da uzmem Vitaru uz obećanje da ćemo raskinuti ugovor, i da će mi vratiti kupoprodajnu cenu, ako se buka u kabini ponovi. Pošto smo za proteklih deset godina lepo sarađivali (nikakvih problema nisam imao sa ranijim vozilima Suzukija), kao i zbog dnevnih obaveza vezanih za aktivnosti dvoje male dece, nisam imao izbora i uzeo sam Vitaru.

Nakon tri meseca vožnje, buka u kabini (video snimak gore) je ponovo počela da se pojavljuje. Dakle, „opravka“ nije uspela. Ovog puta sam u reklamaciji naveo da se protivim otklanjanju nedostatka saobraznosti opravkom i zahtevao, u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača, a s obzirom na to da se nesaobraznost drugi put pojavila u roku od šest meseci, zamenu robe/vozila ili, ukoliko zamena nije moguća, raskid ugovora o kupovini novog motornog vozila. prodavac je potvrdio da je ova osnovana, odnosno da nedostatak saobraznosti postoji i predložio da se isti otkloni opravkom – rasklapanjem i zamenom dela iz kontrolne table koji su nazvali lufterom.

Uz ovo, jedan od direktora privrednog društva prodavca rekao mi je da mi je uz kupovinu vozila marke Suzuki potrebna i sreća, i da moram da računam, s obzirom na relativno povoljnu cenu u odnosu na druge proizvođače, na ovakve probleme. Saglasno tome, preporučio mi je i da sledeći put kupim Mercedes, ako nisam spreman ovo da trpim. Ne znam zašto te stvari ne kažu kupcima pre kupovine vozila ove marke, već posle?

S obzirom na činjenicu da nisam pristao na ponovnu opravku i rasklapanje novog vozila, sa zakonskim zastupnikom i direktorom tuženog dogovorio sam da će se sporno pitanje rešiti mirnim putem i uzajamnim popuštanjem, i to tako što će se ugovor o kupovini raskinuti, i da će mi Beta Motors Centar isplatiti iznos kupoprodajne cene uz moje odricanje od prava na kamatu na isplaćen iznos kupoprodajne cene i povezanih troškova (kredit, kasko i slično).

I kada sam mislio da je stvar kako-tako rešena, pozvala me je telefonom supruga direktora (koja takođe radi kod prodavca) i obavestila da ovaj usmeni ugovor oni neće ispuniti ukoliko ne pristanem na umanjenje iznosa koji sam isplatio kao kupoprodajnu cenu za 20% jer, kako je rekla, vozilo više nije novo. Na ovo nisam pristao jer smatram da nije moja krivica što Suzuki Vitara od prvog dana ima nedostatak koji nisu prvi put uspeli da otklone.

Nakon mog odbijanja da „popustim“ 20%, prodavac mi šalje obaveštenje da je vozilo potpuno ispravno i da reklamacija nije osnovana, ali da će oni, ukoliko im dozvolim i zbog toga što sam dugogodišnji kupac, nedostatak otkloniti o svom trošku. U vezi sa ovakvim njihovim postupanjem najavio sam im prijavu Tržišnoj inspekciji, ali ih nije bilo briga. I stvarno, Sektor tržišne inspekcije Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija je u postupku inspekcijskog nadzora utvrdio da postoje nepravilnosti, radi kojih će protiv preduzeća biti podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka pred nadležnim sudom, a koje se, nepravilnosti, tiču nepoštene poslovne prakse prodavca prema kupcu (pokušaj dovođenja u zabludu povodom prava koje mu kao potrošaču pripadaju).

Jedini čovek koji se iskreno trudio da mi pomogne i koji je razumeo moju situaciju zove se Miljenko Gvozdić i on je u Zagrebu zastupnik (ne prodavac ili serviser, već zastupnik) Suzukija. Preko njega sam kontaktirao fabriku u Mađarskoj i dobio odgovor da mogu bilo gde u Evropi za vreme garantnog roka da dovezem Vitaru radi opravke, i da će ta opravka biti besplatna. Kada sam fabriku pitao koliko puta ću morati da dovozim automobil na opravku (s obzirom da prva opravka njihovog ovlašćenog servisera nije uspela) i da li ću nakon garantnog roka za ovu opravku morati da plaćam, uputili su me da to vidim sa prodavcem jer su mi oni ovaj automobil prodali, tako da se i to neslavno završilo.

Sve u svemu, stvar je sada na sudu po mojoj tužbi. Beta Motors Centar pokušava da dokaže da je nedostatak neznatan, i da ne utiče na funkcionalnost vozila (mašinsko veštačenje). Po mom mišljenju, kada kupiš novi automobil, njegova funkcionalnost nije samo da te doveze od tačke A do tačke B (jer to mogu i zaprežna prikolica, traktor i slično), već ima funkciju udobnosti i bezbednosti.

Meni ovaj nedostatak odvlači pažnju, ruši koncetraciju i jako me nervira prilikom vožnje, tako da mislim da je bitan i probaću, iz ugla saobraćajne psihologije, da dokažem da je bitan jer može biti direktno u vezi sa bezbednošću saobraćaja na putevima. A ovde se bezbednost ne tiče samo mene, već i moje porodice a i drugih učesnika u saobraćaju. Funkcionalnost vozila bi trebalo da se ceni ne samo tako da vozilo ide, koči i rade žmigavci, već da ono funkcioniše u saobraćaju.

Na kraju ali ne manje važno, Beta Motors Centar je odgovorio na sudu opšte nadležnosti, da se nikakav prekršajni postupak po zahtevu tržišne inspekcije protiv njega ne vodi pred prekršajnim sudom u Novom Sadu, iako je to u suprotnosti sa obaveštenjem Tržišne inspekcije.

Zlosrećni kupac

(11497)