Analiza: Honda primenjuje kontrastnu strategiju u odnosu na Toyotu

Ako Mibe uspe u nameri, plen će biti veliki. Japanski premijer Jošihide Suga se obavezao da će država dostići ugljeničnu neutralnost do 2050. godine, na koji način zemlja izlazećeg Sunca stiče prednost kao pionir u dostizanju težnje koja postaje san mnogih drugih.

Trenutno EV zauzimaju samo 1% tržišnog učešća što je daleko od uporedivog podatka za Narodnu Republiku Kinu, najveće svetsko tržište automobila, i elektromobila posebno, gde oni okupiraju oko 6% od ukupnog broja vozila. Ali, treba imati na umu da se ova opklada Japana (na elektromobilnost) tiče i teritorija koje značajno prevazilaze nacionalne granice.

Globalni prodajni rezultati putničkih elektromobila bi trebalo da skokovito porastu, dostižući cifru od 14 miliona vozila do 2025. godine, nakon isporučenih 3,1 miliona primeraka tokom 2020, predviđa BloombergNEF. Honda, koja 56% prihoda ubire s tržišta Severme Amerike i oko 25%  s azijske teritorije, je već započela postavku poslovnog modela na način koji bi bio konkurentan drugim viđenim globalnim kompanijama iz sveta proizvodnje četvorotočkaša. Podsetimo da je prošle godine sa sličnim planovima u javnost izašao i američki div General Motors, od kog će Honda pozajmljivati baterijsku tehnologiju.

Hondina strategija elektrifikacije uključuje i planove vezane za segment u kom je japanska marka posebno moćna, odnosno tiče se i motocikala. Honda planira da predstavi tri nova elektropokretana dvotočkaša do 2024. godine, kao i 10 novih automobila na struju u Kini. Sve to je ideja da se prezentuje u sledećih pet godina. Podsećamo da je prva serijska električna Honda predstavljena prošle godine, uz cilj da se na godišnjoj osnnovi prvenac otprema na 10 hiljada adresa.

Iako u prihodima Honde, cifra generisana prodajom motocikala učestvuje samo s 14%, treba znati da u naturalnim pokazateljima, stvari izgledaju bitno drugačije. Naime, Honda isporučuje ok 15 miliona dvotočkaša godišnje, uz prodaju „samo“ 4,5 miliona četvorotočaša u istom vremenskom razdoblju. Prema prognazama koje iznosi BNEF, i koje kažu da će prodaja motocikala do 2040. godine porasti s aktuelnih 27 miliona primeraka godišnje, na 78 miliona komada, pa nije teško zaključiti kolika je privlačnost ovih cifara.

Honda je u martu oformila konzorcijum s kompanijama Yamaha Motor Co., KTM AG i italijanskom firmom Piaggio & C SpA kako bi se razvili standardi za zamenjive baterije kod električnih dvotočkaša, trotočkaša i kvadricikala, jer pad cena litijum-jonskih baterijskih ćelija na tržištu, prosto mami velikoserijske proizvođače da penetriraju tržšte motocikala.

Honda “se neće ustezati“ da uđe i u alijanse ako se to pokaže korisnim i neophodnim, ustvrdio je Mibe prilikom preuzimanja dužnosti na dan 1. april. Dodao je tada da smatra da su ciljevi koje je proklamovala vlada Japana razumni i ostvarivi.

“Ne možemo odlagati posvećenje cilju a onda očekivati da ćemo ga nekim čudom ostvariti u zadnji čas.,“ rekao je Mibe koji je nedavno napunio 59 godina, iako je napomenuo da će proklamovana težnja da se nude samo električna vozila biti veoma zahtevan cilj za ostvariti.

Honda je odbila da novinarima stavi Mibea na raspolaganje za jedan intervju.

Kritičari objavljene strategije Honde navode da nisu sigurni da li je cilj uopšte ostvarivi. Veliki igrači poput američkog Forda ne očekuju da će postići ugljeničnu neutralnost do 2050. godine, dok japanska Toyota smatra da su dopunjivi hibridi mnogo važniji nego što se čini da Honda veruje u to. Analitičar Takeši Mijao, koji radi u firmi Carnorama smatra da je potez Honde šićardžijski, odnosno kratkoročan i preduzet s idejom da se ojača vrednost akcije na berzi i da se dodvori ekološkim aktivistima i široj društvenoj zajednici.

Da bi se Honda razlikovala od Toyote, kaže on, bilo je neophodno da se u javnosti pojavi s posve kontrastnom pričom u odnosu na veću kompaniju. “Honda nije imala izbor nego da pred akcionare izađe s planom koji je opozit Toyotinom. Nema smisla izaći pred ljude i ponoviti priču rivala,“ kaže Mijao.

Odluka Honde da okonča svoju dugu istoriju proizvodnje i pre svega razvoja benzinskih motora, veliki je zaokret u poslovanju.

Zavet kompanije dolazi nakon poteza koje je krenuo da povlači bivši izvršni direktor kompanije Takahiro Hačigo, koji je pokrenuo program smanjenja rashoda usled pada stope poslovne dobiti u proizvodnji automobila. Pristupio je zatvaranju fabrika, ukidanju modela koji su se loše prodavali i odustao je od daljeg učešća u Formuli 1, nakon isteka  što je zaprepastilo mnoge.

Da podsetimo da je Honda postala aktivan učesnik takmičenja u Formuli 1 pre više od pedeset godina, gde se veoma uspešno nadmetala osvajajući višestruke nagrade u raznim segmentima takmičenja.

“Nikada mi ne bi palo na pamet da će Honda da se odrekne SUS motora jer je upravo to ono što je donelo uspeh kompaniji u poslovanju do sada,“ može se pročitati u jednoj objavi na društvenoj mreži Tweeter. “Mislio sam da je F1 deo genetskog koda Honde, tužno je čuti da se povlači.

Duh koji je zavladao među inženjering timom Honde se može opisati kao gorko-sladak. Teško je diferencirati mnogo električnih vozila na tržištu, mmnogo teže nego što je slučaj s konvencionalnim automobilima, kaže čovek koji nije autorizovan od strane kompanije da govori za medije, navodeći da, iako je cilj izazovan, Mibe je bio jasan i sada u firmi vlada pozitivna atmosfera povodom deklarisane strategije.

“Ta izjava je jedino imalo smisla da bude izrećena od strane izvršnog direktora kompanije,“ a pride je bila i jedina moguća imajući u vidu smer u kom se svet kreće, rekao je Tomići Sugimoto, viši inženjer zaposlen u Hondi, a koji trenutno vodi firmu čija je specijalizacija savetodavne prirode u industriji proizvodnje četvorotočkaša. Ali, cilj je ubedlji, a i sam Mibe je po obrazovanju inženjer, kaže Sugimoto, koji je iz Honde otišao u „penziju“ tokom 2016. godine, nakon skoro četiri decenije duge karijere. Sugimoto i lično poznaje Mibea.

Mibe nije lik koji se kloni izazova. Veteran s 34 godine radnog staža kod proizvođača automobila je potrošio veliki deo svoje karijerer vodeći odeljenje za istraživanje i rzavoj, fokusirajući se pritom na iznalaženje ravnoteže između inovativnog i komercijalnog načina razmišljanja. U aprilu 2020. godine je i postao izvršni rukovodilac funkcije Monozukurija, što na japanskom u bukvalnom prevodu znači „pravljenje stvari“.

Hondini električni trudovi (porođajne kontrakcije) se u osnovi svode na „iznalaženje načina za organizacijom profitabilne proizvodnje električnih vozila,“ rekao je on ranije ove godine na pres konferenciji. “One firme koje se budu brzo uklopile u budućnost – one će preživeti.“

AutoRepublika

Izvor: Bloomberg