Plate u Fiatovoj fabrici u Kragujevcu zavise od države porekla radnika, ne od doprinosa
U vreme kada proizvodnja Fiatove Grande Pande hitno mora da se ubrza kako bi se nadoknadio višemesečni zaostatak u ispunjenju zahteva kupaca, fabrika Stellantisa u Kragujevcu, sada radi punim kapacitetom i funkcioniše kao svojevrsna društvena laboratorija. Na istim montažnim linijama, rade srpski, italijanski, marokanski, alžirski i nepalski radnici.
Svi rade na istom industrijskom cilju, ali ne pod istim uslovima angažovanja i za iste naknade koje zavise od pozicije i doprinosa. Svedočanstvo koje je prikupio italijanski list Corriere della Sera otkriva stvarnost koja je jedva vidljiva, posmatrana izvana. Naime, u Kragujevcu svi primaju platu prema ugovoru zemlje porekla. Kao rezultat toga, za isti posao, razlike u platama su ogromne. Plate se kreću u rasponu od 600 evra neto do preko 2 hiljade evra mesečno.
Fiat Grande Panda je već nekoliko meseci u srcu strategije ponovnog lansiranja italijanske marke. Proizvodi se isključivo kod nas i postaće stub asortimana, sa hibridnim, električnim i ugljovodoničnim verzijama. Problem je što je povećanje obima proizvodnje znatno kasnilo, a Stellantis se i dalje bori da zadovolji porudžbine koje su se gomilale već mesecima.
Uprkos postepenom prelasku na radnu šemu s tri smene i uvođenju noćnih šihti, proizvodnja je i dalje pod pritiskom. Ovome se dodaje novi zastoj. Isporuke verzija sa volanom na desnoj strani, namenjenih posebno Velikoj Britaniji, odložene su do marta 2026. godine. Situacija koja ilustruje stalne poteškoće fabrike u ostvarivanju cilja koji se ogleda u montaži oko 500 vozila dnevno.
Stellantis je da bi održao tempo pozvao radnike iz nekoliko zemalja. Među njima je oko stotinu Italijana, i oni u svojevrsnu poslovnu prekomandu stižu iz fabrika u problemima kao što su Pomiljano d’Arko, Melfi, Kasino, Termoli i Mirafjori. Đovani, je jedan od privremeno poslatih radnika u Srbiju.
Njegovo svedočanstvo objavljeno u pomenutom listu Corriere Della Serra je jednostavno. Biti 1.600 kilometara od kuće nije izbor udobnosti, već nužda. Plata u Italiji mu je smanjena zahvaljujući ugovorima o solidarnosti. Nekih meseci je radio samo deset ili jedanaest dana.
U Srbiji, s druge strane, konačno može da zaradi punu platu. S noćnim bonusima, prekovremenim radom i naknadama za putovanje, njegova plata može da pređe 2.000 evra. Nivo prihoda koji mu omogućava da plati ratu kredita, dospele mesečne račune i troškove vezane za obrazovanje dece, bez da zapravo išta uštedi.
U Kragujevcu nisu svi u istom položaju. Italijanski radnici zadržavaju italijanske ugovore, s uslovima koji su daleko bolji od uslova njihovih lokalnih kolega. S druge strane, srpski radnici zarađuju između 600 i 800 evra mesečno. Mnogi takođe rade i drugi posao da bi sastavili kraj s krajem.
Marokanski, alžirski i nepalski radnici upotpunjuju ovaj međunarodni koktel radne snage, često mladi, ponekad s prvim privrednim iskustvom. Prema Đovanijevim rečima, svi su plaćeni prema pravilima zemlje porekla, razlika koju su poznali i osuđuju srpski sindikati, ali koja, za sada, izgleda nije stvorila nikakve otvorene tenzije na proizvodnim linijama. U proizvodnom pogonu, odnosi ostaju generalno mirni. Iskusniji italijanski radnici često igraju neformalnu nadzornu ulogu, posebno u pitanjima kvaliteta i bezbednosti.
Suprotno uvreženom mišljenju na zapadu, život u Srbiji nije jeftin. Kirije su naglo porasle sa dolaskom stranih radnika. Stan može koštati preko 800 evra mesečno, što primorava radnike u selidbi da dele smeštaj i troškove kako bi smanjili troškove.
Čak i sa dnevnim dodatkom koji isplaćuje Stellantis, jednačina ostaje tesna. Na kraju meseca, Đovani procenjuje da može da izdvoji jedva stotinu evra. Dovoljno da se snađe, ali daleko od dovoljnog da nadoknadi udaljenost od porodice. Prvi povratak u Italiju planiran je tek posle 45 dana, a avionsku kartu plaća kompanija. U međuvremenu, porodični život se svodi na svakodnevne video pozive. Privremena žrtva, ali iscrpljujuća. O žrtvi radnika drugih zemalja porekla, Italijani ne pišu, niti deluje da ih zanima. Zašto i bi, kada smo mi ravnodušni?
Ovo svedočanstvo dakle baca svetlo na širu sliku stvarnosti. Proizvodnja Fiata Grande Pande danas počiva na krhkoj ravnoteži ograničene mobilnosti, razlika u platama i privremenih rešenja. Za neke italijanske sindikate, proizvodnja modela u Srbiji koji je mogao biti sklopljen u Pomiljanu ili negde drugde u Italiji se vidi kao bolan simbol. Jedno je sigurno: iza povećanja obima proizvodnje Fiata Grande Pande stoji koncept savremenog imperijalizma, dok priče o jednakosti i isto takvim šansama za sve padaju u vodu.
AutoRepublika
Izvor: Italpassion.fr
(15927)
Tuzna realnost 😡
Ovo je razlog što ne bih kupovao domaći auto. Oni i dalje nastavljaju praksu izrabljivanja radnika. Svuda su u auto-industriji plate iznad proseka, ovde su mizerne. Ako se dobro sećam, neka me ispravi neko ako grešim, u „srBskom“ Fiatu je netto platu isplaćivao Fiat, a razliku brutto-netto država Srbija. A Srbija nije učestvovala u deljenju zarade u meri u kojoj je trebalo. Kao manjinski akcionar Srbija se nije pokazala ni u NIS-u ni u Fiatu
Koji domaći auto?
Nigde u svetu nema jednakosti niti će biti. S obzirom da mnogi rade protiv Fiat-a dobro i prolaze. A i zašto bi se Fiat nešto mnogo angažovao kad država radi protiv njega. Svima plata prema LOJALNOSTI Fiat-u. A tu naravno prednjače italijanski radnici.
Ja se pitam samo jedno:
Kako mislite da oživite fabriku u Kragujevcu kad Fiat-a isterate.
S Kinezima?😂😂😂
S Nemcima?🤣🤣🤣
Čime će te da vrbujete drugog proizvođača automobila?
Glupost je faliti se tuđim k…em u tuđim gaćama i očekivati pri tom da se ućari nešto.
S Kinezima…. Ionako će sve fabrike automobila u budućnosti biti Kineske, Japanske i Američke.
Robovlasnički odnosi su ključ opstnka kapitalističkog preduzeća.
Ako su zaposleni iz afričkih i azijskih država upućivani na rad u Fiat Srbija od strane svojih matičnih poslodavca i ako može da se napravi analogija sa našim zakonom, onda bi to moglo da bude to. Oni tamo zaključuju aneks ugovora o radu sa svojim poslodavcima, ili agencijama, u Fiatu rade u skladu sa komercijalnim ugovorima Fiata i njihovih poslodavaca, ovde im zarada ne bi smela da bude niža od minimalca, pa koliko god da imaju naši zaposleni ili Italijani. Ako je to slučaj. Ako nije, onda ima mnogo drugih faktora u ovoj jednačini, sa više nepoznatih..
U čemu je problem što su plaćeni 600-800 evra? Ako im je malo nek daju otkaz, u svakom slučaju to je prosečna plata u Kragujevcu. Nisu multinacionalne korporacije socijalne ustanove, njihov cilj je samo i jedino profit.
Pogodio si samu suštinu! Nema veze što Zakon o radu propisuje jednake zarade za istu poziciju i doprinos, bitno je da li smo dobro namestili guzu ka klijentu, da ne mora puno da se izvija 🙂
u koloniji su zakoni mrtvo slovo na papiru
Pa da, zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca. Drugim rečima, ako bi FCA bio poslodavac tim strancima, vrlo bi moglo da se govori o diskriminaciji i kršenju odredaba zakona. Moje (oborivo) razumevanje je da FCA nije poslodavac tim ljudima, posledično čemu nema ni obavezu da isto plaća stranca i svoje zaposlene rezidente. Čitava poenta koncepta jeste da FCA smanji troškove, što mu je na ovaj način dozvoljeno. Da li je pravedno ili ne da srpski zaposleni ima na istim poslovima veću zaradu od stranca iz Afrike ili Azije, može da… Pročitaj više »
U tom slučaju porezi i doprinosi moraju biti uplaćivani u budžet Republike Srbije, to jest zarada mora biti obračunavana u skladu s našim propisima. A i to nisam siguran da može u slučaju kada povezano lice u odnosu na inostranu firmu ima kompaniju u Srbiji, pa je radnik ino entiteta angažovan na sticanju prihoda te firme registrovane u Srbiji. U stvari, dok ovo pišem, mislim da ni to ne bi bila legalna praksa.
Ako im je strani poslodavac i dalje de facto poslodavac, moguće da eventualno ima poreskog punomoćnika u Srbiji i plaća poreze i doprinose. Ako nije, onda im je FCA poslodavac i ne bi smela da postoji diskriminacija u pogledu zarada. Osnovno pitanje jeste ko je tim strancima, prvenstveno iz Afrike i Azije, poslodavac. Ja odgovor na to pitanje nemam, nisam imao uvid u ugovore o radu i interna akta FCA. Nadam se da ga ima poreska uprava. Ako su im zarade za iste poslove stvarno dosta različite, zdrav razum nalaže zaključak da im FCA nije poslodavac., ili da postoji ozbiljan… Pročitaj više »
Sta kaze Vucic na ovo? Da li je to deo njegovog plana?
Sta moze narod protiv ovoga da uradi? Na primer, mogli bi da zagorcaju zivot uvoznim radnicima – da se uvedu klasifikovane cene stanova i hrane, ko god ima strani pasos morace da plati sve duplo vise! Stvari moraju da se teraju do absurda da bi se resile! Pre desetak godina radnici Dacije u Rumuniji digli su generalni strajk za vece plate! Renault je morao da popusti!
Vučić je plaćen i radi za nemačku auto industriju. On im završava posao, pravi Fiat-u probleme u Srbiji, zavodi za zapošljavanje su dobili nalog da ne šalju radnike u Fiat, kako bi proizvodnja išla otežano. Fiat je prinuđen da dovodi radnike sa strane. Broj proizvedenih jedinica ove godine je mizeran. I moji obavljeni razgovori sa ljudima ovde u Srbiji ukazuju da se sa Fiat-om ne razgovara. Zašto? Zato što su Srbi ko peder koji se lako naguzi za pare, a posebno kad je u pitanju švapski k…c. Ko i njihov vođa. Ne bi on mogao ništa sam da nema armiju… Pročitaj više »
Bruka i sramota ove zemlje koju niko ne poštuje niti ove bezvezne zakone. Pa država je vlasnik 31% kapitala valjda se za nešto pita OCITO NE. Pa mora da se poštuju zakoni ove zemlje a ne da taj fijat radi šta hoće godinama ma mars u pizdu lepu materinu i sve prodati Kinezima….
Zakoni države važe za sve, izuzev u ono što je od Srbije napravio AV, bez obzira ko je vlasnik kapitala.
Pogledajte izvor i razmislite kome je tekst namenjen.
Onda će vam malicioznost biti jasnija.
Bez nje, hrvatski čitalac neće da čita ni naslov o Srbiji.
A kakve su plate odlučuje tržište i nj.v. profit.
Za to ste se borili vi ili vaši roditelji devedesetih godina.
Tražili ste kapitalizam – eto vam ga!
Koja logika! Implicira da ovi što znaju slova u Hrvatskoj čitaju samo italijanske tekstove s malicioznim naslovima o Srbiji, što ne bi bio slučaj da smo ostali kvazi socijalistička država, a o čemu je odlučeno borbom tokom devedesetih. Zvuči kao dobar kostur za Pinkov ili Informerov pregled novosti dana.
To je cena koju plaćamo zato što nemamo svoj brend vozila kao i cena za sve one delatnosti stranih proizvođača koji rade u Srbiji koristeći benefite jeftine radne snage i niske cene zakupa zemljišta. Pogotovo Italijani koji su najgori mafijaši u celoj EU. Trebalo bi dapokrenemo proizvodnju našeg juga modernizovanog naravno, jer to možemo. Šta su oni pametniji od nas.
U Kini radnik u WV fabrici na liniji, prima platu preko 1.300 evra. To je za njihov standard izuzetno dobra plata. Naš minimalac je na nivou Tajlanda.
Pa vi sada vidite koliko se ovde ljudi ozrabljuju na poslu i pljačkaju putem cena u prodavnicama.