Renaut Arkana 1.3 TCe/140 EDC7 RS Line – U visokom društvu

S modelom Arkana Renault kao da je želeo staviti prst u oko premijum predstavnicima. Za sada jedini SUV Coupe „generalista“, ima za cilj privući klijente koji se žele distancirati, a da to ne moraju debelo da plate! Kažete „mission impossible“, možda, ali Arkana ima veoma zavodljive forme i privukla je retko veliko interesovanje…        

Predstavljajući strategiju Renaulta u godinama koje dolaze, aktuelni patron Luka de Meo izjavio je u januaru mesecu ove godine da „treba očekivati revoluciju kod Renaulta“. Za početak verovatno je mislio na model Arkana (u Srbiji nazvan Megane Conquest), koji se eto usudio iskopirati forme karoserije rezervisane za pojedine nemačke premijum predstavnike!

Jer do sada, ukoliko ste poželeli jedan SUV Coupe morali ste pokucati na vrata prodajnih salona Audija, BMW-a ili Mercedesa, ukoliko ne i Porschea, za šta vam naravno treba podebeo račun u banci. E, od sada imate alternativu, za „samo“ 24.000 evra tu je Arkana, elegantan i na oko sportski SUV, kao najava malo „uzbudljivih“ modela kod Renaulta.

Drugim rečima model manje konvencionalan i manje racionalan od aktuelne game, u korist šarma i originalnosti! Cilj je dakle zaintrigirati emocije potencijalnih kupaca, što je posve neophodno prilikom kupovine ovakvih vozila, ali ne odustati od izvesnih kvaliteta, kao što su praktični aspekt, unutrašnji prostor, ekonomičnost i pristupačna cena.

Posve ostvarljivo, ali zauzvrat ne očekujte prestižne benzinske agregate, još manje snažne dizele, zapravo nikakve dizele! Arkana u startu i nije bila zamišljena da zavede evropske kupce, lansirana 2019. godine u Rusiji, te godinu kasnije u Južnoj Koreji, fabrikovana je i komercijalizovana sa znakom Samsunga na nosu (model XM3). Tek nakon izvesnog uspeha koje je postigla, odgovorni u Renaultu odlučili su da je ponude i na evropskom tržištu, iako se i dalje proizvodi isključivo u Koreji.

Lakše reći nego li izvesti, jer iako je spoljašnji dizajn više manje identičan, u osnovi ne radi se o istom automobilu! Verzija za Rusiju postavljena je tako na platformi Dacije Duster, idealnoj za loše puteve, dok je za Evropljane bazirana na znatno modernijoj od Clia i Captura, podrazumeva se značajno modifikovanoj. Međuosovinsko rastojanje je recimo povećano za 8 cm (2,72 m), tako da je na kraju s 4,57 m dužine Arkana duža i od Kadjara.

Upravo tu se i krije odgovor na pitanje zašto se toliko dugo čekalo na evropsku verziju, po rečima Fransoe Lorena, šefa projekta, Renault je želeo vozilo koje u svakom pogledu odgovara ovim standardima i ukusima. Kada kažem standardima mislim pre svega na sigurnosne sisteme i sofisticiranu opremu, ujedno trebalo je vremena i za adaptiranje hibridne verzije, nedostupne za rusko/korejsko tržište.

Rešeni problemi, te se Renault mogao posvetiti detaljima i ulickati svoje novo čedo, po ukusima domaće klijentele. U tu svrhu uveden je ovde predstavljen završni nivo RS Line, koji samo pojačava njegov dinamični izgled. Kažem izgled, ne i agregat (nema nikakve veze sa sportskim odeljenjem Renault Sport), što se ogleda u crnim lakiranim naplacima od 18 cola i isto tako lakiranoj prednjoj masci, značkama RS na bokovima, lažnoj duploj izduvnoj grani, crnom krovu…

Osnovne crte prednjeg dela su prepoznatljive, tj. karakteristične su za sve aktuelne modele kuće. No gledano iz profila, kao i od pozadi, do izražaja dolaze forme kupea. Linija krova, tj. C stuba, snažno je padajuća, za razliku od „klasičnih“ SUV modela. Spomenimo i ostale atribute specifične za ovaj segment, gde pre svega mislim na klirens od 20 cm, velike proreze za točkove uokvirene crnom plastikom, kao i zaštitne lajsne pri dnu vrata.

Zaključak koji su sa mnom podelili brojni prolaznici, prijatelji i familija je da vrlo lepo izgleda, dizajneri su uspešno spojili sportske i krosover atribute. Lepo mu stoji i ova narandžasta boja, kurioziteta radi Renault je u startu želeo da Arkana bude u isključivo u crnoj boji, kako bi se još više istakla njena elegancija. Srećom od toga se odustalo, iako sam se mogao uveriti da joj i „crnina“ dobro stoji…

Familijarni Coupe SUV

Prvo što mi pada na pamet kad se spomene jedan kupe je ima li mesta pozadi? Krov koji je podsečen i spušta se pod velikim nagibom u principu je „poguban“ po glave, ali u ovom Renaultu na zadnjoj klupi ipak je moguće udobno putovati, čak i ukoliko imate 185-190 cm visine. „Caka“ je u nešto položenijem naslonu, ali ovo se odnosi samo na dva sedišta do vrata, nikako na ono u sredini, uzdignuto i nekomforno.

Naprotiv, pristup unutrašnjosti je malo teži, glava se mora pognuti prilikom ulaska i izlaska. Skromna širina podseća nas da je platforma inferiornija od one kod Kadjara, no kako je međuosovinsko rastojanje razvučeno do maksimuma, prostor za kolena je dobar. Jeste da je sedalni deo pomalo kratak, no dobro, kako se ovde ipak ne radi o jednom porodičnom minivanu, posve je na visini zadatka.

Jeste da će deca nižeg uzrasta biti pomalo na muci da se sama popentraju, za uzvrat malo stariji će biti zadovoljni kada vide dva USB priključka, kao i izduv za topao i hladan vazduh. Arkana je dakle visoko postavljena, što je zgodno za nas metuzaleme s načetim leđima, sedište je u visini stražnjice.

Za pohvalu je i zapremina prtljažnika od preko 500 litara i lak pristup, zahvaljujući velikim petim vratima. Predviđena je i polica na dva nivoa, kao i udubljenja s strane, praktično da se odloži par flaša, kako se ne bi kotrljale po unutrašnjosti. Rezervni točak ne pronađoh, no mesta za njega ima, tako da sve zavisi od završnog nivoa ili tržišta. Šteta je što pored silne opreme Renault nije predvideo i električnu asistenciju za vrata prtljažnika, kad je bal neka je na vodi!

Pređimo sada na prednja sedišta, udobna i lepa na oko. U našoj izvedbi su u kombinaciji koža/prevrnuta koža (malo prirodna malo veštačka), s električnim komandama, računajući i suvozačevo! Pozicija je kao što rekoh prijatno uzdignuta, uz odličnu ergonomiju komandi. Možda ste primetili da često kritikujem Renault zbog pozicije prekidača za prozore, ovde su postavljeni kako treba, tj. leva ruka prirodno pada na njih. Sam dizajn komandne table nam je poznat iz Captura, što nikako ne treba uzeti za zlo!

U našem zapazih dosta lakirane plastike u karbon stilu, globalno uzevši kvalitet materijala je na nivou „generalista“, tipa Peugeot 3008, Cupra Formentor ili Citroen C4, iako ovaj poslednji i nije direktan konkurent (pre će biti C5 Aircross). Pored spomenutih sedišta sportsku notu daju ručica menjača i upravljač, prošiven crvenim koncem i obložen kvalitetnom rupičastom kožom.

Zapravo čitava unutrašnjost je, računajući i plafon, crna, samo crveni detalji po sedištima i na oblogama vrata razbijaju monotoniju. I numerička instrument tabla od 10,2 inča (25,9 cm) je prekopirana od Captura, kao i kod ostalih modela proizvođača u zavisnosti od izabranog programa (Eco, Sport i My Sense), menja se i grafika, odnosno boja podloge.

Lepo deluje ta imitacija klasičnih instrumenata, „kazaljke“ zaista deluju kao prave, tanke su i precizne. Spomenimo i veliki vertikalno postavljen ekran od 9,3 inča, pregledan i bogat raznim informacijama.

Ograničen izbor

Za početak u ponudi je samo jedan blok, sada nam dobro poznati 1.3 (naš „moron“ rekao bi 1.33), svojevremeno razvijen u saradnji s Mercedesom. Ne, nije trocilindarski, ovaj ima „čitavih“ četiri, i kao što verovatno znate pronalazimo ga u mnogim modelima Renaulta, snage od 115 do 160 ks.

Ovde razvija 140 ks i 260 Nm, s tim da mu u pomoć priskače i mali električni motor, nepoznate snage!? Renault jedino navodi da se radi o mikrohibridu, dakle poseduje skromnu litijum-jonsku bateriju od 12 V, smeštenu ispod suvozačevog sedišta. Šta reći o njemu?

Možda da korektno obavlja „job“ (posao), tj. da se uspešno nosi s 1.375 kg teškim vozilom. Problem je što pojedini od njega očekuju performanse adekvatne izgledu, no ovde se ipak radi o jednom malom bloku, talentovanom, ali ograničenih kapaciteta. Više nego dovoljno za svakodnevnu vožnju i dobra ubrzanja (ispod 10 s do „stotke“), no nedovoljno da se podigne adrenalin.

Posebno ne kada mu se čuje zvuk, totalno bezličan, gotovo da sam poželo hrapavi i grlati kod nedelju dana ranije voženog Forda Focusa… Naš je bio u paru s automatskim EDC7, koji se pokazao na visini zadatka, osim prilikom parkiranja. Naime, ni malo mu se ne sviđaju brzi prelazi napred/nazad, svaki put zastane i razmišlja pre nego li prihvati gas!

Veoma frustrirajuće u gradskim gužvama i s nervoznim vozačima pozadi, posebno u uskoj ulici kada moraju da sačekaju dok se ne uparkirate. Samo zbog ovog bih se pre opredelio za ručni šestostepeni, na stranu što je i jeftiniji. U pres centru mi rekoše da će uskoro imati Arkanu s njim, pretpostavljam da će cena biti niža za oko 1.500 evra.

Kome se agraget učini previše „mekanim“, uvek može izabrati mod Sport, kada odziv na gas postaje bolji, uz slabiju električnu asistenciju i menjač koji duže zadržava angažovani prenos. Kao što rekoh promeniće se i izgled instrument table, no osetno bolje performanse mogu se očekivati jedino kada Renault uvede snažniju izvedbu od 160 ks (najavljen do kraja godine).

Za uzvrat, umerenom vožnjom motor se pokazao ekonomičan, do „moje“ brvnare na jezeru udaljene stotinak kilometara, odoh i vratih se s nepunih 6 litara u proseku (tačno 5,8 l). No čim malo jače „legoh“ na gas, porasla je za 1-2 litre, da bih na auto-putu zabeležio prosek od nekih 7 l.

Po gradu je teško izvući se s manje od 10 litara, sve u svemu vratih ga s ukupnim prosekom od 7,8 l. Kome je do ekonomičnost Renault je predvideo samopuneći hibrid od 145 ks, isti kao kod Clija. Ovaj se ubrzo očekuje i kod Captura, gde benzinski 1.6 razvija 95 ks, uz pomoć električnog od 49 ks. Iako se može pronaći i u domaćem cenovniku Arkana 145 E-TECH (zaista mi nije jasno zašto su ga kod nas nazvali Megane Conquest?) za sada nije dostupna!

Rekoše mi negde u junu mesecu, nadam se da ću kao i sada biti prvi u Srbiji koji će vam ga predstaviti (moram malo da se hvalim…). Još par reči o agregatu, kada je u sprezi s automatskim menjačem teško je proceniti koliko je elastičan, ovaj ne dozvoljava da se vozi u neadekvatnom, odnosno preniskom režimu rada.

Pokušah par puta ručicama pored upravljača da ga rano prebacim u viši prenos i da ubrzam s nepunih 1.500 o/min, ali menjač odmah reaguje i prešaltuje u niži. U svakom slučaju ne smeta mu visok režim rada, brzo i lako popne se sve do 6.500 o/min.

U vezi vozne dinamike recimo da je Renault opet tražio kompromise, u segmentu ima udobnijih i dinamičnijih konkurenata, ali se na kraju Arkana pokazala ubedljivom na svim poljima. Ok, točkovi od 18 cola negativno utiču na udobnost (kod nižih završnih nivoa serijski su od 17 cola), ogibljenje poprilično „treperi“ po zemljanim putevima.

Očigledno je da Arkana nije predviđena za ozbiljniju off-road vožnju i sve terene, uostalom integralna transmisija nije predviđena ni uz doplatu. Dobar klirens tu je pre svega zbog „šminke“, odnosno pentranja po visokim ivičnjacima i odlazak do vikendice udaljene od asfalta.

Da, ali se zato po istom može voziti veoma temperamentno, bez preteranog ljuljanja i naginjanja u krivinama, u svakom slučaju s ovim motorom ogibljenje nikada nije na muci… Arkana je pre svega siguran automobil, sa snažnim kočnicama i svim danas raspoloživim sigurnosnim sistemima. Ovo se odnosi i na opremu, voženi poseduje sve što se poželeti može, uz tek nekoliko opcija (panoramski krovni otvor, hi-fi sistem Bose, krov u crnoj boji).

Cena u Srbiji je znatno niža nego li u Francuskoj, računajte na 28.690 evra, umesto 34.700 koliko košta u zemlji Gala. Odnosi se na RS Line i EDC7 menjač, dok početna za završni nivo Zen iznosi nekih 24.000 evra. Informacije radi, hibrid je skuplji za oko 2.000 evra.

To bi bilo to, uz konstataciju da Arkana ne zamenjuje ni jedan postojeći model, već da dolazi u ispomoć Capturu i pre svega Kadjaru, ostarelom i nedovoljno talentovanom da se nadmeće s najboljim predstavnicima u segmentu (zamena je predviđena za kraj sledeće godine).

Ujedno je i jeftinija od njega, u proseku za oko 3.000 evra. Sve u svemu nije nas razočarala, naprotiv, te ukoliko je suditi po zanimanju koje izazvala, ima sve šanse da ostvari dobru karijeru. Možda ne kao jedan Peugeot 3008, koji je već par godina apsolutni bestseler i najprodavaniji kompaktni SUV na mnogim tržistima, ali dovoljnu da opravda svoje prisustvo na evropskom tlu. I to je samo početak, do 2025. godine proizvođač je najavio ni manje ni više do 19 noviteta, od čega će čak 7 biti 100 % električna. Ako je i od Renaulta mnogo je…

Tekst i fotografije: Perica Rajković

	Dobre strane:
	Atraktivan izgled, unutrašnji prostor i prtljažnik, bogata oprema, odnos vozna dinamika/udobnost, cena u Srbiji
	Loše strane:
	Skromna ponuda agregata, zvuk motora, vidljivost kroz zadnje staklo, kvalitet pojedine plastike

(14656)