Situacija oko američkih predsedničkih izbora se polako vraća na „normalu“ (ma šta god to značilo) i Džo Bajden je zvanično postao 46. predsednik ove države u nizu. Još tokom izbornog procesa je Bajden pričao kako želi da smanji američku potrebu za inostranom naftom, i da smatra da bi se svi u Americi morali voziti na struju. Ovu tvrdnju je kasnije demantovao, posebno kada se pohvalio da poseduje klasični model Chevrolet Corvette iz 1967. godine koji „troši kao tenk“.
Sada kada je zvanično u Beloj kući, jedna od prvih izmena koja će stići, jeste program pod imenom „Buy American“ ili u prevodu „Kupujmo domaće“.
Daleko od toga da Bajden želi da svi četvorotočkaši na putevima Amerike budu oni poreklom iz Detroita, ali ukoliko je reč o osobama koje rade za vladu, i pritom dobijaju državni automobil na korišćenje – da, on će zaista morati biti izrađen od strane nekog od američkih proizvođača. Ali, to nije sve, jedna od zamisli je i da njih ne sme pokretati motor s unutrašnjim sagorevanjem goriva, pa pogonski sklop čak ne sme biti ni hibride prirode, već samo na struju.
Šta to zapravo znači i ko je pogođen ovim novim pravilom? Kako prenose mnogobrojni mediji, reč je o oko 650 hiljada vozila koja pripadaju raznim granama državnih institucija. Većinski deo spomenute brojke otpada na vozila poštanske službe. Trenutno ih je oko 225 hiljada na putevima, a USPS (United States Postal Service) već godinama pokušava da ih zameni modernijim vozilima.
Trenutni model Grumman LLV je razvijen još sredinom osamdesetih godina prošlog veka i definitivno pokazuje godine, pa je zamena najavljena još tokom 2020. godine. Međutim, odgođena je zbog epidemije virusa korone. O potencijalnoj zameni smo pisali nekoliko puta, od čega poslednji tekst možete da pročitate ovde.
Tada smo spomenuli da je turska firma Karsan najbliža tome da naposletku izađe kao pobednik, ali su sve želje izgleda pale u vodu kada je Bajden rekao da vozilo mora da se proizvodi u Americi. U igri je i zajedinički model razvijen između Forda i Oshkosha, kao i firme Workhorse. Međutim, prototip koji su Ford i Oshkosh premijerno prikazali pokreće benzinski motor dok na vozilo iz Workhorsea još uvek čekamo.
Ostatak vozila se odnosi na vladine zvanične četvorotočkaše, vozila službe Hitne pomoći i vatrogasaca, gradske autobuse i na kraju, i na samu predsedničku limuzinu. Ovaj poslednji je možda i najzanimljiviji pošto je Cadillac isporučio poslednji takav model, i to sa kamionskim V8 motorom, pa će biti zanimljivo videti kakav će električni pogonski sklop ova firma razviti. Novo pravilo inače ne važi za vojna vozila, pa ne treba očekivati tenkove ili helikoptere na struju.
Odmah se naravno i otvorilo pitanje šta se tačno smatra „američkim proizvodom“ i da li je Ford proizveden u Meksiku više „Jenki“ nego što je to Toyota koja silazi s proizvodnih traka u američkoj saveznoj državi Teksas. Bajden je odgovorio i na to pitanje, i kaže da smatra američkim vozilima sva ona koji imaju najmanje polovinu delova proizvedenih u ovoj državi, ali da još uvek nije odlučio da li će podići zahtevano procentualno učešće komponenti u gotovom proizvodu na četiri točka.
Koliko je zanimljiva priča o tome koji je automobil „najameričkiji“, preporučujemo da sagledate čitajući ovu priču od pre par godina, iz koje je moguće zaključiti koliko je automobilska industrija današnjice jedna globalna pojava u punoj meri.
Volkswagen se već ponudio da bude zvanični dobavljač kao i još neki inostrani proizvođači, a ostaje nam da vidimo da li će reagovati i zvanični sindikat radnika (UAW – United Auto Workers) i protiviti se firmi čije sedište nije „preko bare“.
Pošto je ugovor težak preko 400 milijardi američkih dolara, nema sumnje da će mnoge strane biti zainteresovane, pa nas očekuje nekoliko zanimljivih godina.
AutoRepublika
(1951)
