Mercedes T2 – priuštivi klasik

Kada se govori o klasičnim vozilima, Mercedes T2 retko nekome padne na pamet. 

Robusni Mercedes T2 plasiran je one čudne 1968. godine. Zamišljen je kao isključivo komercijalno vozilo, mada će tokom svoje karijere naći primenu i u drugim segmentima. Bilo kako bilo, T2 je bio „transporter“ koji se najčešće viđao na drumovima Zapadne Nemačke tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.

Ovaj Mercedesov model često je bio u upotrebi kod državnih službi, pre svega kod policije i vatrogasaca. Nemačka marka zamislila je T2 kao rudimentarno vozilo, gde je često i radio-uređaj predstavljao luksuz. Kutijasti dizajn omogućavao je maksimalnu iskorišćenost prostora za transport predmeta.

Nemci se nisu mnogo mučili ni sa zvučnom izolacijom, praktično ona je nepostojeća pa je buka koja dopire od motora sveprisutna u kabini. „Ako želite da slušate muziku u T2 moraćete da nabavite neke mnogo snažne zvučnike“, kažu Hans-Ulrih Lange i Jorg Hopner u razgovoru sa nemački Der Spiegel.

Državne službe mahom su koristile benzinske motore, isprva sa 80, a kasnije sa 85 ks. Danas se ovi motori izbegavaju, jer nisu naročito ekonomični, s obzirom na to da umeju da „popiju“ i po 20 litara benzina na 100 pređenih kilometara.

Daleko štedljiviji su dizel agregati, odnosno verzije 508 D i 608 D, sa 80 odnosno 86 ks. Potrošnja kod ovih pogonskih jedinica varira između 11 i 13 litara dizela. Spiegel navodi da slabiji dizel motori nisu za preporuku jer se teško nose sa masivnom karoserijom modela T2.

Kao najbolji agregat izdvaja se onaj u varijanti 613 D iz 1977. godine. Radi se o šestocilindarskom motoru sa čak 130 ks. Snaga se na točkove prenosila putem četvorostepenog manuelnog menjača.

Kraj za prvu generaciju modela T2 došao je 1986. godine, a zamenio ga je Pre-Vario, koji ipak nije ostao toliko pouzdan kao njegov prethodnik. „Kod T2 prve iteracije je rđa bila problem posle 20 godina, kod Varija posle 5-10 godina“, kažu sagovornici Spiegela.

Zašto T2?

Danas je T2 relativno redak prizor u Nemačkoj, a veliki broj primeraka je doživeo konverziju u kampere. Jednostavno, kutijasti dizajn dozvoljava veliku slobodu pri transformisanju u kamper, što je jedna od glavnih vrlina ovog vozila. Osim toga, pomenuti dizel motori su praktično neuništivi. Nisu retki primerci koji su pregurali više od milion kilometara i i dalje funkcionišu bez ikakvog problema. Šta više, i danas se na državnim aukcijama mogu kupiti dobro očuvana vozila koja stižu iz javnih službi…

Zamenskih delova ima dovoljno, iako je evidentno da ih je sve manje. Cene su vrlo pristupačne, pa tako set pločica za kočnice iznosi 160 evra, dok je za polovan alternator potrebno izdvojiti oko 100 evra.

Mane

Naravno, vozilo koje je staro više od 40 godina mora imati i ozbiljne. Glavna je naravno rđa. Iako se T2 mogao pohvaliti odličnom antikorozivnom zaštitom za to doba, ipak je ovo dug vremenski period i retki su primerci koji nemaju problema sa rđom. Kod modela koji su postali kamperi čest je problem sa staklenom vunom. Oni koji su vršili konverziju često su ubacivali staklenu vunu kao termo i zvučnu izolaciju. No, ova se često ponašala kao sunđer, prikupljala vlagu i garantovala ogromne probleme sa rđom.

Mali dizel motori koje je Mercedes premestio iz putničkih automobila u T2 nisu za preporuku. Ne zato što su oni sami po sebi loši, već zato što su isuviše slabi kako bi se efikasno nosili sa vrlo teškom karoserijom ovog vozila. Pored toga primetni su problemi sa velikom potrošnjom ulja. Sagovornici Spiegela ističu da nije retka pojava da neki T2 potroši i 10 litara ulja na 1.000 pređenih kilometara!

Cene

Nekada se T2 mogao kupiti i za 2.500 evra, ali su ti dani prošli. Sada je za T2 u voznom stanju sa prihvatljivim brojem popravki neophodno izdvojiti više od 5.000 evra, dok je modele koji su u pristojnoj formi potrebno platiti najmanje 8.000 evra. Za nekadašnja državna vozila sa malim brojem pređenih kilometara cene su vrlo visoke – oko 20.000 evra. Za vrhunski izrađene kampere potrebno je najviše novca čak 35.000 evropskih novčanica.

AutoRepublika

Izvor: Der Spiegel

(2626)