Istraživanje: Kako otvoreni prozori u automobilu utiču na rizik od prenosa korone
Prema nalazima do kojih su došli istraživači sa američkog Univerziteta, kompjuterske simulacije su pokazale da su otvoreni prozori u automobilu kreirali takve matrice strujanja vazduha da je došlo do dramatičnog sniženja koncentracije aerosolnih čestica u vazduhu, razmenjenih između vozača i (jednog) putnika.
Dakle, sada da produbimo i pojasnimo priču. Naime, naučnici su se poslužili kompjuterskim simulacijama koje su im pomogle da razumeju tokove kretanja vazduha, i sve to u kontekstu potrage za načinom da se smanji rizik od prenosa virusa Covid-19. Studiju je objavio naučni žurnal Science Advances, a obuhvatila je različita scenarija u odnosu na broj i poziciju otvorenih, ili pak zatvorenih prozora u kompaktnom automobilu,
Prvi zaključak naučnika je bio da ventilacioni sistem automobila nikako nije u stanju da intenzitetom cirkulacije vazduha inicira efekat koji bi bio barem približan onom koji omogućavaju otvoreni prozori.
„Najgori scenario bi obuhvatio vožnju sa zatvorenim prozorskim staklima i uključenim klima uređajem ili uređajem za ventilaciju. Tako nešto nam otkriva simulacija na kompjuteru,“ rekao je jedan od vodećih ljudi u ovom istraživanju Asimanšu Das.
„Najbolji scenario koji nam se ukazao na ekranu podrazumeva sva četiri prozora otvorena, ali čak i jedan ili dva da otvorite, već ste napravili ogromnu razliku u odnosu na sva zatvorena stakla,“ priča Das.
Iako trenutni saveti medicinskih stručnjaka idu u smeru odlaganja putovanja, jer ne postoji dovoljno efikasan način da se rizik u potpunosti eliminiše, naučnici tvrde da im je cilj istraživanja bio da raztokriju vazdušna strujanja koja se u vozilu generišu i da dekodiraju njihov uticaj na prenos zloglasnog virusa.
Automobil koji su istraživači koristili bio je hibrid Toyota Prius, a u njemu su se našli vozač i putnik smešten po dijagonali, na zadnjoj klupi, što je učinjeno iz želje da se između dva bića postavi što je moguće veća fizička distanca. Brzina kretanja Priusa tokom simulacija je iznosila 80 km/h.
Deo razloga koji objašnjavaju zašto se rizik snižava s otvorenim prozorom se krije u koeficijentu kojim se meri broj zamene vazdušne mase u kabini tokom jednog časa vremena. Naime, što više vazduha uđe u kabinu, i vrednost indeksa raste.
Međutim, nije ista situacija bez razlike na kombinaciju prozora koji su otvoreni, pa tako različit raspored otvorenih stakala uzrokuje drugačije tok kretanja vazduha. Prema nalazima studije, vozač je izložen za nijansu većem riziku zato što osnovno strujanje vazduha ide sa zadnje klupe ka prednjoj.
Ipak, mnogo je bolje otvoriti prozore koji nisu uz putnike jer tada rizik pada na minimum, dok je veći ako se otvaraju prozori najbliži tom duetu putnika u vozilu.
Na kraju da kažemo da ovo otkriće s otvaranjem prozora nikako nije zamena za nošenje maski, što je preporučeno za sve putnike u vozilu. Iako istraživanje donosi vredna otkrića, ono je ipak samo istraživanje i ne postoji nikakva garancija da će poštovanje iznetih preporuka doneti spas od zaražavanja.
AutoRepublika
(561)
