1. Home
  2. Istorija
  3. Zanimljivost dana: Volkswagenov program automobila 1-Litre
Zanimljivost dana: Volkswagenov program automobila 1-Litre

Zanimljivost dana: Volkswagenov program automobila 1-Litre

3.99K
6

Stara izreka kaže da je linija između ludaka i genija izuzetno tanka, a Ferdinand Pih je idealan primer, može se reći temelj jedne takve rečenice. Mnogi su smatrali unuka legendarnog Ferdinanda Poršea diktatorom, drugi su ipak mislili da je genije, ali niko ne može da ospori uticaj koji je ostvario u automobilskoj industriji.

Pih je po prvi put stekao ime za sebe radom u kompaniji koju je njegov deda osnovao, i to na modelima kao što su Porsche 911 i 917. To mu je donelo posao u Audiju, gde je od bolje opremljenog Volkswagena, napravio rivala premijum gigantima kao što su BMW i Mercedes, a zahvaljujući modelima kao što su 100 i Quattro.

Tokom 1993. godine postaje prvi čovek cele Volkswagen grupacije, u vreme kada je nemački proizvođač vozila bio na ivici bankrota i u relativno kratkom periodu ga preporodio u jednog od najvećih automobilskih kompanija na svetu.

Pih je izuzetno voleo tehnologiju i smatrao je da ona može da reši sve probleme. Takođe je znao da moć Volkswagena leži u jeftinim automobilima kao što je Golf, ali istovremeno je odobrio neka vozila koja su se proizvodila samo radi imidža. Pričamo o kupovini Lamborghinija, Bentleya i Bugattija i modelima kao što je Volkswagen Phaeton. Naravno, većina nas će upamtiti takve egzotične i luksuzne automobile, ali to ne znači da je Pih „stavljao sva jaja u jednu korpu“.

U ovom izdanju Zanimljivosti dana ćemo se osvrnuti na još jedan skupoceni i napredni program koji je pokrenuo, a on se zove 1-Litre i, kao što mu ime kaže, cilj je bio pružiti serijski automobil koji će trošiti tek litru goriva na pređenih 100 kilometara.

Sve je počelo još krajem devedesetih godina prošlog veka kada je Pih želeo da demonstrira koliko je Volkswagen zapravo napredna firma. Prvi 1-Litre automobil je trebalo da stigne u konceptnoj formi sa realnim uslovima za serijsku proizvodnju.

Debitovao je 2002. godine, a premijerno je prikazan upravo od strane Piha, koji ga je lično vozio od gradova Volfsburg i Hamburg na sastanak. Da bi uspeo u takvom pokušaju, 1-Litre je morao da bude izuzetno aerodinamičan, a sama kabina je izvedena u avionskom stilu. Kako je izgledao mališan možemo videti na naslovnoj, kao i na preostale dve fotografije postavljene iznad ovog pasusa.

Naime, ovaj mališan je bio širok svega 1,25 metara uz dužinu od 3,47 metara i visinu od 1,1 metra. Posedovao je dva sedišta, gde je ono drugo bila iza umesto pored, a čak je i krov bio izuzetno sličan „borilačkim“ avionima. Model 1-Litre je posedovao otpor vazduha od samo 0,159, što je bio za dva do tri puta bolji rezultat od tradicionalnih automobila na ulicama. Spomenućemo i izuzetno nisku masu od samo 290 kilograma.

Svaki detalj na ovom konceptu je bio isplaniran do najmanjeg detalja. Korišćeni su skupoceni lagani materijali kao što su aluminijum, titanijum, keramika i plastika ojačana ugljeničnim vlaknima, a Pih je posebno isticao i značajne bezbednosne mere. Ispod haube se krio dizel zapremine 299 kubnih centimetara sa samo jednim cilindrom koji je razvijao 8,4 konjskih snaga.

Menjač je bio automatski sa šest brzina, a motor se gasio onog momenta kada vozač ne dira papučicu gasa, kao što su situacije opisane kroz reči: krstarenje, vožnja na nizbridici i stajanje na semaforu. Prema fabričkim podacima kombinovana potrošnja je iznosila samo 0,99 litara na 100 kilometara, a Pih je najavio da će serijska proizvodnja startovati do kraja decenije.

Volkswagen nije uspeo u tom planu, ali je 2009. godine debitovao s drugim konceptnim automobilom u programu koji se zvao L1, i koji vidite na gornjem duetu fotografija. Dok se konfiguracija nije izmenila u većoj meri, L1 je definitivno bio veći automobila, a sa masom od 381 kilograma je takođe bio i značajno teži.

Najveća promena je bila ispod haube gde se sada krio hibridni dizel zapremine 800 kubnih centimetara sa dva cilindra, a dobijen je tako što je prepolovljen čuveni 1,6-litarski TDI blok. Električni agregat je dodao 13,4 konjskih snaga, a vozač je bio u stanju da bira između ekonomične vožnje (sa 27 „konja“) i one „kao“ sportske kada je dobijao deset „grla“ više. Nemački proizvođač vozila je tvrdio da L1 može da ubrza iz mirovanja do 100 km/h za 14,3 sekunde uz maksimalnu brzinu od 158 km/h.

Dve godine kasnije je stigao i poslednji konceptni automobil pod oznakom XL1 (fotografije iznad). Ovaj put kao lokacija za prezentaciju je izabran Katar, a XL1 se jako malo izmenio u poređenju sa ranijim L1. Moć dizela je „podebljana“ do 47 konjskih snaga, dok je onaj agregat koji radi na struju, dodao još 27 „grla“. Iako je bio težak relativno visokih (barem u poređenju sa prethodnicima) 795 kilograma, Volkswagen je imao serijsku proizvodnju u planu, pa je morao da zadovolji i bezbednosne mere. Takođe je mogao da dostigne 100 km/h za samo 11,9 sekundi.

U februaru 2012. godine Volkswagen je najavio da će krenuti da prima narudžbe za serijsku proizvodnju koja će startovati godinu dana kasnije. U poređenju sa ranijim konceptima, XL1 je aerodinamičniji (otpor vazduha iznosi 0,186) i ispunjava zacrtani cilj pošto u proseku troši reklamiranih 0,9 litara na 100 kilometara.

Kada je serijska isporuka započeta sredinom 2013. godinu, XL1 je bio dostupan samo u Evropi po ceni od 110.000 evra, a sa trake je sišlo svega 250 jedinica.

Pih je preminuo u avgustu 2019. godine u 82. godini života i iza sebe ostavio brojna dela i karijeru o kojoj će se dugo pričati. Šanse su male da će 1-Litre biti ozbiljnije spomenut u istoriji, odnosno u istoj rečenici s legendama kakve su Porsche 911, Audi Quattro i Bugatti Veyron, ali nema sumnje da je jednako impresivan po pitanju tehnoloških mogućnosti.

Zoran Tomasović

(3992)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
guest
6 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
Mustang

kakav inžinjerski poduhvat, utrpaš dizel motor iz skutera koji ima 8hp u nešto što izgleda kao kontener, dobro ako je cena prihvatljiva uredu, ali ostade samo kao koncept, verovatno je tadašnja javnost bila šokirana,
ovo drugo je fascinacija, genijalan marketing, inžinjering itd,
800 cc TDI twin-cylinder, common-rail turbo-diesel 35 kW (47 hp) + Electric motor 20 kW (27 bhp) = 110k €, pa još ga krste kao – sports car 2 door coupe, (wikipedia)
znači „baciš“ tolike pare da bi štedeo na gorivu 0,9l/100km,
šteta što nisu prodali 250.000 jedinica, bio bi veoma popularan na balkhanistanu

BB

Opsenari

Balkanboj

BMW 320 diesel efficient dynamics sa 163ks (120kw) može da troši realnih 4.5 litara kombinovane vožnje. Ali ja ne znam nikoga ko može tako lagano da vozi BMW.

Btw, vagen je imao i Lupo 3L, 1.2 tdi sa 3 cilindra i potrošnjom od 3 litra. I Audi A2.

TNT

Da, i ja sam mislio da će autor da spomene i čuveni A2, sa 1.2Tdi motorom nestvarno male potrošnje, kao jedini realno upotrebljiv produkt nastao tokom pokušaja razvijanja automobila ekstremno male potrošnje…

Yankee

Planirao sam da uradim posebnu pricu za Volkswagen Lupo 3L. Ova prica je vise bila o 1-Litre programu.

TNT

Čekamo, radujemo se… Odoh na mobile.de da pogledam ima li koji XL1 na prodaju, kad ono dva komada. Interesantni su mi za videti retrovizori/kamere – da li su već tada isti bili legalni za korišćenje u DE ili nisu, ne znam.