Istraživanje: Samo 1% bogatih generiše dvostruko više zagađenja od polovine svetske populacije
Zbog svoje sklonosti ka čestim letovima i rukovođeni naizgled neutoljivom strašću prema SUV modelima s izrazito lošim parametrima u pogledu energetske efikasnosti, najbogatiji sloj svetske populacije, njih samo jedan procenat je proizveo dvostruko više emisija štetnih gasova koji izazivaju klimatske promene, od najsiromašnije polovine čovečanstva. Podatak se odnosi na period u trajanju od poslednjih četvrt veka, naveli su istraživači u svom izveštaju koji je objavljen juče.
Ta nesuvisla i prekomerna potrošnja koja se može okarakterisati i kao vrhunski sebičluk, ostavila je malo prostora u svetskom „budžetu rezervi za ugljenčna isparenja“ siromašnim zemljama, koje bi taj potencijal mogle da iskoriste za razvoj, bez dovođenja planete u zonu sve opasnijih klimatskih uticaja, od pogoršanja oluja do nestašice vode, rekli su naučnici.
Rezultati studije sugerišu da će držanje globalnih klimatskih promena pod kontrolom zahtevati, ne samo pomoć siromašnijim zemljama da se razvijaju uz čiste tehnologije, već i uspostavljanje oštrih mera za suzbijanje prekomerne potrošnje od strane svih bogataša ovog sveta, rečeno je u novoj studiji.
Tim Gor, šef dobrotvorne organizacije za borbu protiv siromaštva Oxfam, zadužen za klimatsku politiku i vodeći autor izveštaja, rekao je da promene neće doći od pojedinaca koji dobrovoljno deluju u sopstvenoj režiji, to jest samostalno.
„Oni se nikada neće sjediniti. Ovo moraju da vode vlade“, rekao je on za Tomson Rheuters Foundation.
Istraživanje, sprovedeno u ortakluku s Institutom za životnu sredinu iz Stokholma, pokazalo je da je tokom 25 godina, to jest između 1990. i 2015. godine, sloj koji pokriva najbogatiji 1% ljudi, doveo do 15% emisija koje pokreću klimatske promene, što je više nego dvostruko od 7% koje je emitovala najsiromašnija polovina stanovništva.
Najbogatijih 10% činilo je 52% emisija tokom tog perioda, navodi se u studiji.
Rastuća popularnost SUV vozila koja prosto proždiru gorivo predstavlja poseban problem, jer su se ta vozila pojavila kao drugi najveći pokretač globalnog rasta emisije štetnih ugljeničnih jedinjenja, između 2010. i 2018. godine.
Kako se zemlje sada žele oporaviti od ekonomskog pada povezanog sa pandemijom virusa COVID-19, koja je najviše pogodila siromašne, obnavljanje ekonomskih podsticaja kako bi se obeshrabrilo prekomerno trošenje neobnovljivih goriva, moglo bi da igra ulogu, rekli su zvaničnici.
AutoRepublika
(281)
