Ksavijer Moske, upravni direktor i viši partner u Boston Consulting grupi, vodio je tim od 20 eksperata, koji su savetovali operativnu grupu bivšeg američkog predsednika, Baraka Obame, u okviru automobilske industrije nakon recesije iz 2008.
Američka vlada je na kraju potrošila više od 80 milijardi dolara da bi od stečaja spasila General Motors i Chrysler, efektivno preuzevši reorganizaciju obe kompanije, a Moske sada odgovara na pitanja vezana za današnju situaciju.
Na koji način se kriza prouzorokovana koronavirusom može uporediti s globalnom finansijskom krizom, koja je nadvladala nakon kolapsa Lehman Brothersa 2008.?
Tada se radilo o dubokoj finansijskoj krizi koja je dugoročno stopirala ekonomiju. Snabdevači i proizvođači su imali izvestan niz teških godina (pre nego što je investiciona banka podnela zahtev za bankrot septembra 2008.), da bi zatim došlo do opšteg finansijskog sloma. Ova kriza se dešava u vreme dok je većina automobilskih kompanija relativno zdrava, što je velika razlika. Na drugom mestu, a videćemo kako će se stvari dalje razvijati, 2009. je kriza bila dugačka, bile su potrebne godine za oporavak. U prošlosti, krize prouzrokovane zdravstvenim problemima su bile više „U“ ili „V“ oblika. One su imale tendenciju da budu veoma duboke i kratkotrajne, iz razloga što ekonomski temelji nisu uništeni. To je nešto oko čega treba da budemo oprezni.
Šta preporučujete kada je u pitanju oporavak evropskog tržišta?
Ukoliko vlasti donesu odgovarajuće odluke i sprovedu ih, možemo imati pozitivan ishod. Ne radi se samo o ekonomiji, već i o tome kako će se rešiti stvari u vezi s virusom. Treba da delujemo duboko i brzo. Na prvom mestu, podrška kratkoročnoj nezaposlenosti osigurala bi da svi imaju nekoliko meseci olakšica na raspolaganju. Ukoliko ljudima ne obezbedite adekvatne resurse kada su prisiljeni da ostanu kod kuće, kreiraćete socijalnu krizu koja je gora od bilo koje druge. Na drugom mestu, hitni državni krediti za proizvođače automobila su dobra ideja. Ukoliko želite da kompanije primene brže plaćanje snabdevačkoj bazi, moraćemo da im pružimo finansijsku podršku. Ne postoji način da oni to urade samostalno s aktuelnim bilansima. Takođe bih razmišljao o podršci tržištu (u formi vladinih subvencija radi brže zamene starijih automobila). Ovo govorim s izvesnom dozom opreza, ali s obzirom na evropsku ekološku regulativu, mogao bih da iskoristim neki stimulans da podržim elektrifikovana vozila. To bi pomoglo proizvođačima da prodaju automobile u koje su najviše investirali a njima je potreban taj miks da bi bili u skladu sa standardima.
Da li Evropska unija treba da preispita emisione standarde za 2020., kao i potencijalne penale ukoliko ciljevi ne budu postignuti?
Ovde moramo biti realistični. Možda bi trebalo da revidiramo način na koji pristupamo pretnji od kažnjavanja. Nema svrhe u podržavanju proizvođača automobila s jedne strane, dok ih s druge kažnjavamo za situaciju koja je bila van njihove kontrole. Za potrošače, kupovina skupih električnih automobila će biti još teža u trenutnom kontekstu.
AutoRepublika
Izvor: ANE
(134)
