Korona vraća automobilsku industriju 10 godina unazad

Poznati nemački stručnjak koji je ugled stekao, na naučnim osnovama predviđajući kretanja u automobilskoj industriji, Ferdinand Dudenhofer se retko suočavao sa pogrešnim prognozama kada je reč o problemima u nemačkoj automobilskoj industriji. Naprotiv, njegove projekcije tokom poslednjih godina, posebno u vezi s obimom isporuka vozila, su se pokazale prilično pouzdanim. Tako je lani, Dudenhofer u oktobru predvideo globalan pad tražnje od 4%.

Utoliko pre zabrinjavaju misli koje se vrzmaju po njegovoj glavi a koje su preneli novinari Manager Magazina. Naime, on se pribojava da bi nemačka automobilska industrija mogla biti prinuđena da zbog globalne zaraze korona virusom, otpusti ni manje ni više nego 100 hiljada trenutno stalno zaposlenih radnika.

Fabrike za proizvodnju automobila širom Evrope, su uglavnom zakatančene u ovom trenutku, što važi i za Ameriku, Indiju, kao i delove Južne Amerike. Trenutno je veoma teško objektivno proceniti kada bi se mogle pokrenuti ponovo.

Prve kompanije iz snabdevačke industrije već podnose aplikacije za dodelu državne pomoći. S druge strane, vodeći proizvođači automobila, s izuzetkom radnih aktivnosti organizovanih u skraćenom radnom vremenu, ne žele da prihvate ponude nacionalnih vlada koje glase na milijarde evra.

Dudenhofer se, ipak usuđuje da izađe sa svojom procenom situacije na nemačkom tržištu i to na godišnjem nivou. Tražnja će verovatno pasti za nekih 15%. Pored toga, dostizanje pretpandemijskih ekonomskih performansi će zahtevati duži period od deset godina, iznosi u svojoj studiji profesor Dudenhofer, koji trenutno radi na Univerzitetu u Sent Galenu.

Procenjuje se da neiskorišćeni proizvodni kapaciteti nemačkih fabrika iznose od 1,3 do 1,7 miliona vozila, što generalno, kao permanentnu pojavu, retko koja kompanija može da podnese. Skraćeno radno vreme će doneti samo kratkoročno rasterećenje, pa je oko 100 hiljada od ukupno 830 hiljada radnih mesta u automobilskoj industriji ugroženo. Tu su uključene i snabdevačke kompanije. Pritom, Dudenhofer ovaj eventualni scenario naziva ružičastim, spram drugih realnih opcija.

Prognoze ostalih eksperata se ne razlikuju previše

Treba imati na umu da Dudenhofer nije jedini koji upozorava na drastične posledice krize koja sledi u automobilskoj industriji a koja je izazvana virusom. Konsultantska kuća McKinsey, na primer, očekuje da prodajni rezultati u Evropi budu lošiji u odnosu na prošlogodišnje, za celih pet miliona primeraka. To bi značilo pad tražnje od 30%.

McKinsey pretpostavlja da će aktuelna epidemija biti zauzdana a da će se ekonomija lagano oporavljati. Prema nalazima studije koju je potpisala pomenuta kuća McKinsey, tržište novih automobila u Americi će doživeti pad u rasponu između 30 i 35%, ili čak i „jači“ gubitak u odnosu na lanjsku godinu, to jest predviđa da će biti proizvedeno pet miliona vozila manje.

Konkurentska kuća prethodno pomenutim konsultantima, Oliver Wyman predviđa sličan razvoj situacije, upoređujući krizu izazvanu koronom s onom koja se dogodila 2008. ili 2009. godine. Bilo kako bilo, njihov zaključak je da će pad tražnje za novim automobilima iznositi negde između 17 i 29%, u poređenju s 2019. godinom.

Najveće svetsko automobilsko tržište će pretrpeti najblaži poguban uticaj pandemije na tražnju za automobilima i ona će se zaustaviti na -15%, navodi se u studiji koju je sačinio konsultant Oliver Wyman.

Konsultanti očekuju da obim realizacije u Evropi padne između 18 i 36%, dok bi taj procenat u Sjedinjenim Američkim državama bio bezmalo identičan, ali ipak ne bi prešao cifru od 35. Javno obelodanjena studija otkriva da će biti neophodno da akteri na tržištu već sada potraže alternativne načine da oporavak učine bržim. Savetuje se ubrzana digitalizacija prodaje.

Proizvodnja automobila je u Nemačkoj izgubila na dinamici pa je s traka sišlo svega 4,7 miliona jedinica spram 5,1 miliona iz prethodne godine. Dudenhofer, s druge strane, očekuje da realizacija, to jest plasman četvorotočkaša bude u Nemačkoj skromniji za 15%, u Kini za 20%, u Francuskoj i Americi za po 25%, dok bi pad u Italiji bio praktično najsuroviji i izneo bi celih 30%.

Broj proizvedenih vozila u Nemačkoj bi drastično dodatno opao na 3,8 miliona vozila po optimističkom scenariju dok bi oni realniji očekivali pad proizvodnje na svega 3,4 miliona automobila.

„Nemojmo biti u zabludi i tražiti obrazloženje za pad u ugroženim lancima nabavke kada je očit problem na strani tražnje,“ naglašava Dudenhofer. Automobilska industrija „ima ozbiljan i dugoročan problem s nedovoljnom potrebom na strani tražnje.“

Ekonomski rast nakon krize iz 2009. godine je nagoveštavao da će Americi trebati barem deset godina da su oporavi, pa se tako sada očekuje praktično isto, odnosno da se dostizanje nivoa ekonomskog blagostanja koje je karakterisalo 2019. godinu, ostvari u 2029. godini najranije.

Slična priča je i sa Starim kontinentom gde u stvari ima malo argumenata koji govore o tome da će doći do rasta tražnje nakon krize s koronom. „Sudeći po prošlim iskustvima, teško će biti oživeti tražnju u Evropi nakon ovako sveprožimajuće krize.“

Dudenhofer predlaže ukidanje poreza na dodatu vrednost kod kupoprodaje novih automobila, ili čak i uvođenje negativnog poreza na dodatu vrednost, kako bi se podstakla tražnja. Predlog je više nego radikalan.

AutoRepublika

(2030)