Svaki ljubitelj automobila bi sigurno želeo da ima poveću kolekciju četvrotočkaša u svom posedu, a za one koji ne mogu da priušte prave modele uvek postoji opcija malih automobila igrački, koje smo nekad kao deca zvali „autići“ i koji su bili raznih dimenzija. Primera radi, autor ovog teksta u svojoj kolekciji ima preko hiljadu primeraka različitih veličina, a kako kolekcije rastu tako i cene pojedinih modela dostižu rekordne visine.
Možda najpoznatiji autić na svetu je takozvani „Beach Bomb“ iz 1969. godine kompanije Hot Wheels, a reč je o prototipu Volkswagena Type 2 sa surferskom daskom. Hot Wheels je proizveo samo dva primerka koji danas vrede malo bogatstvo, a vrednost se procenjuje na oko 150.000 dolara. O ovome ste imali prilike da čitate na našem sajtu u jednoj od zanimljivosti dana.
U javnost je sada dospeo još jedan primerak koji je još ređi od spomenutog Beach Bomba. Njegov vlasnik je čovek po imenu Džoel Megi, koji već duže vreme sakuplja slične „autiće“, a nedavno je na buvljaku postao vlasnik belog Chevroleta Camara prve generacije (1967. – 1969).
Megi kaže da nije imao predstavu šta je kupio i smatrao je da je reč o jednom od mnogih masovno proizvedenih primeraka. Ali detaljna inspekcija je pokazala da je Camaro iz priče deo takozvanog „Redline Enamel“ modela i da je verovatno jedini takav na svetu. Vrednost se procenjuje na 100.000 američkih dolara, što je oko četiri puta veća suma u poređenju sa onom koju bi kupac morao da plati za pravi Camaro.
Da bi saznao više informacija o ovom specijalnom primerku Megi je kontaktirao Lerija Vuda, osobu koja je dizajnirala većinu Hot Wheels modela tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Vud kaže da, kada su Hot Wheels modeli postali izuzetno popularni u svetu, vlasnik kompanije Mattel je bio primoran da otvori još jednu fabriku pored one u Americi, a izbor je pao na Hong Kong.
Primerci proizvedeni u Aziji su imali plastična stakla u plavoj boji umesto prozirne za ostatak sveta. Vud predpostavlja da je jedan od primeraka završio u Kaliforniji kao prototip da bi serijska proizvodnja zatim nastavljena sa prozirnom plastikom. Veruje se da je prototip takođe prodat u kolekciji tog tipa, a do današnjeg dana on je jedini takav u Americi.
Za kraj, Vud dodaje da nije bila retkost da zaposleni u fabrikama u Kini često namerno zabrljaju, a loša kontrola kvaliteta im je omogućavala da prođu bez kazne. Primera radi, mnogi primerci ispod krova imaju mali novčić koji su radnici namerno tu postavili, pa su tako i ovi modeli skuplji od onih koji su bez greške.
AutoRepublika
(2168)
