Fiat 500X – Treba li reći „arrivederci“?

Iako je u oktobru proslavio peti rođendan, Fiat 500X se ne predaje. Nakon prošlogodišnje restilizacije, nedavno je predstavljena i vizuelno veoma interesantna varijanta nazvana Sport, koja, kako i samo ime kaže, ima izvesnih sportskih pretenzija.

Nepunih godinu dana nakon prvog „zatezanja bora“, Fiat 500X reaguje na dolazak mlađih konkurenata (Captur, Puma, 2008, Juke…) novom verzijom, zasnovanoj na najsnažnijem agregatu 1.3 GSE T4 od 150 ks. Dovoljno ili ne da održi glavu iznad vode, pokazaće vreme, za sada samo činjenica da je pred nama lepo ušminkan „žabar“, kome kao da je kumovao čuveni Abart, kao u slučaju mlađeg brata 500. Nažalost nije, iako je bilo glasina da će se upravo Abarth postarati za transformaciju, tako da na bokovima ne pronađoh značku legendarnog škorpiona, već samo banalni natpis Sport. A mogli su, tako bi ovaj 500X dobio znatno više autoriteta, bez obzira što i bez njegove pomoći deluje veoma atraktivno.

Jarko crvena boja kao srce lubenice, izmenjen donji deo prednjeg branika sa spojlerom, „suknjica“ na pragovima, mat sivi retrovizori i brave, difuzor vazduha pozadi, dvostruki završetak izduvne cevi, specifični naplaci od 18, pa čak i 19 cola (opcija).., lako će zavesti mlađe vozače. Nešto slično kao što je Seat uradio Aroni FR 1.5 TSi/150 ks, na koju je Fiat očigledno bio ljubomoran.

Sva sreća, Italijani se nisu zaustavili samo na „šminki“, pored novog 1.3 Turbo od 150 ks, predstavljenog prošle godine, pozabavili su se i šasijom. Osim što je 500X Sport spušten za 13 milimetara, amortizeri su kraći, dok je upravljanje direktnije. Na kraju, „obuše“ ga u za dva broja veće „cipele“, na naplacima od 19 cola namontirani su izuzetno perfomantni pneumatici Dunlop Sport Maxx 225/40, kakvi se obično sreću kod daleko snažnijih GT modela.

Super za pistu, daleko manje za grad i svakodnevnu vožnju, ko ne ošteti „felne“ za nedelju dana zaslužuje medalju! Na stranu što sam ga morao voziti u neopisivim gužvama pruzrokovanim generalnim štrajkom železničara i vozača metroa i buseva, jednostavno toliki točkovi zaista nemaju nikakvu svrhu u jednom malom krosoveru. Krenimo redom.

Šik enterijer

Još davne 1976. godine, kada sam kao klinac po prvi put kročio u tadašnji grad snova (Trst), ukapirao sam da su Italijani retko „šmekerski“ narod. Bože koliko sam im samo zavideo, ama baš na svemu, od kapućina i pica, pa sve do elegantnih devojaka i ulickanih „makina“. I dok sam „drndao“ ćaletovog matorog „fiću“ oko zgrade, sanjao sam razne Alfe, Fiate, Lancije i naravno Autobianchi, posebno model A112. OK, vremena su promenila, od glamura italijanske automobilske industrije ostadoše samo senke, retki su danas italijanski modeli vredni pažnje. Da li je to još uvek i ovaj 500X, na vama je da presudite, a na meni da istaknem par atraktivnih detalja, vrednih pažnje.

Enterijer je dakle isti kao od pre godinu dana, kada je urađena poslednja restilizacija, no kako bi se istakla sportska nota, Fiat je čitavu unutrašnjost presvukao u crnu boju. Što da ne, posebno treba istaći površine od prevrnute kože (alkantara) na kačketu instrumentacije, upravljaču i sedištima, koji bude fetišitičke nagone da se pomaze… Dodajmo na to sportski volan  i sedišta prošivena crvenim koncem, plus orginalan dizajn komandne table, da bi slika bila potpuna. Ne treba zaboraviti ni na drugačiju grafiku instrumenata, beli podeoci na crnoj podlozi isto tako daju sportsku notu.

E sad, kada se malo pažljivije prostudiraju detalji, možemo se uveriti da se za mnogo toga na testiranom vozilu mora doplatiti. Mislim pre svega na spomenute naplatke od 19 cola (nebitno, 18 cola je „puna kapa“), kao i na metaliziranu boju, Pack Sport Plus (sedišta u kombinaciji alkantara/koža, kačket iznad instrumenata obložen alkantarom i pedale od aluminijuma), kameru za vožnju unazad, grejana prednja sedišta, ručice za menjanje brzina pored upravljača, adaptivni regulator brzine, suvozačevo sedište podesivo po visni, detektor mrtvog ugla, rezervni točak, alarm…, što i te kako utiče na krajnju cenu (za sve nabrojano treba oko 4.000 evra). Šteta što taj navedeni alarm bio u serijskoj opremi možda bi me i spasao neprijatnosti, odnosno polomljenog stakla i krađe nekih sitnica iz vozila…

Po svemu ostalom, gde pre svega mislim na unutrašnji prostor, Sport je kao i ostale verzije. 500X spada u prosečno prostrana vozila u segmentu, dovoljno velik za četiri osobe prosečnog stasa, ne i za pet. Kažem prosečne, jer moj kopilot i ovoga puta je bio kršni „Sumo“, koji je na zadnju klupu stao tek nakon što sam suvozačevo sedište pomerio  maksimalno ka napred. Uz relativno nizak plafon i prozore koji se spuštaju samo do polovine, ipak se na njima neuporedivo prijatnije osećaju deca. Da ali za porodičnu upotrebu dobro bi došao i malo veći prtljažnik, 350 litara je ispod proseka u segmentu. S druge strane, na vozačevom sedištu i moj francuski delija osećao se komotno, bez potrebe da ga spusti i pogura do maksimuma.

Spomenuti upravljač zaista je lep i prijatan u rukama, šteta što je načičkan silnim dugmićima. Na brzinu izbrojao sam dvadesetak, računajući i one sa druge strane, odnosno odozdo, za jačinu zvuka i menjanje radio stanica. Ovi poslednju praktični su za upotrebu samo dok je upravljač postavljen pravo, čim počne da se „mota“, vozač više nema pojma gde su.

Organizacija unutrašnjeg prostora je bez većih zamerki, u pregrade na prednjim vratima i boks između sedišta staje sve i svašta, dok je ispred suvozača dupli pregradak za rukavice, skromne zapremine. Centralni ekran mogao bi biti veći, a satelitska navigacija jednostavnija za upotrebu. U skladu s vremenom, sada su ubačene funkcije Apple Car Play i Android Auto, kao i nekoliko novih sigurnosnih sistema.

Kako preživeti štrajk?

Da bih isterao ovaj Fiat na otvoreni put ovoga puta morao sam strpiti se čitavu sedmicu, odnosno izboriti se s neviđenim gužvama prouzrokovanim generalnim štrajkom. Trinaest iscprljujućih dana za 13 miliona stanovnika Pariza i okoline, bez izgleda da se konflikt ubrzo okonča…

Dakle, svakodnevna višesatna iscrpljujuća borba s nebrojenim vozilima, računajući motocikle, skutere, bicikle i trotinete, kao i nesrećne pešake koji nisu pronašli nikakvo prevozno sredstvo. Nikada za tri decenije boravka u Gradu svetlosti nisam video toliko ljudi i dvotočkaša na ulicama, Pariz se za par nedelja transformisao u Amsterdam.

U ovakvim okolnostima 500X Sport se pokazao loše, veoma loše, bez obzira na automatski menjač, kompaktne dimenzije i povišeno odstojanje od tla. Pored navedenih točkova i guma koje zahtevaju asfalt ravan kao bilijarski sto, vozaču komplikuje život električna ručna kočnica. Osim što je smeštena previše unazad, na konzoli izneđu sedišta, mora se svaki put  manuelno deaktivirati prilikom polaska (samostalno se aktivira i kada treba i kada ne treba). Kakva glupost, ili je električna i automatska, te sama popusti po polasku (slučaj jednog Citroena Berlingo uzetog par dana kasnije), ili je mehanička. Posebna priča je menjač, na muci da se dogovori s motorom, posebno prilikom polaska i pri nižim brzinama. Želi li se krenuti lagano odgovor na gas kasni, a ukoliko se jače pritisne na papučicu gasa nagli priliv snage zna da izazove škripanje guma i neprijatno cimanje. Dakle, upravo ono što se očekuje od jednog automatskog menjača, a to su nežni prelazi, ovde je izostalo, barem kada se radi o prva dva stepena prenosa.

Znatno je ubedljiviji i prijatniji izvan grada, jer u principu se radi o savremenoj menjačkoj kutiji s dvostrukom spojnicom, bez obzira što joj nedostaje još par stepena prenosa. Osim toga, Fiat nije predvideo više režima funkcionisanja (tipa Sport i Eco), a zauzvrat kod 500X Sport, ponudio je minijaturne ručice za menjanje brzina pored upravljača. Što da ne, mogu biti od koristi, no na kraju elektronika ima poslednju reč, umeša se ukoliko je režim rada motora previsok ili prenizak.

Savremen agregat, ali…

Poznavaoci brenda znaju da Fiat i Jeep poseduju još jedan automatski menjač AT9, no ovaj se eksluzivno ugrađuje samo uz najsnažniji dizel 2.0 od 150 ks (obavezno integralni pogon). No najveća mana ovog Fiata ipak je potrošnja, bez obzira koliko se trudili nikada se neće spustiti ispod 7 litara. Na auto-putu, što zbog „kratkog“ menjača (pri 130 km/h vrti se na visokih 3.000 o/min), što zbog samog motora, treba mu punih 9 litara. A kada se uđe u grad, pa zaglavi u gužve kakve sam opisao, putni računar pokazuje između 13 i 17 litara u proseku!

Sam agregat je moderan, od aluminijuma, sa direktnim ubrizgavanjem i turbopunjačem. Poseduje sportski duh i dopadljiv zvuk, njegovih 270 Nm (230 Nm kod bivšeg 1.4 T MultiAir) apriori obezbeđuju dobru elastičnost. No nekako je previše linearan, jer da bi se iz njega izvuklo obećanih 150 ks, mora se navući u visoke obrtaje. Nažalost, ova generacija agregata nema kao nekada selektor nazvan „Drive Mood“, koji omogućuje da se vožnja prilagodi vremenskim uslovima, odnosno raspoloženju vozača. Podsećanja radi, bivši 1.4 T poseduje tri režima, Auto, Sport i All Weather (za sve uslove). Isto tako ovde ne pronađoh ni takozvani „Traction Plus“ (elektronska kontrola diferencijala, koja prebacuje obrtni moment na točak koji ima bolji kontakt sa podlogom), što mu kod ove verzije previše ni ne nedostaje.

Naime, spomenuta poboljšanja imaju veoma pozitivan efekat, 500X Sport poseduje voznu dinamiku za primer. Koliko god da sam ga maltretirao po suvom putu nije ni mrdnuo od zadate putanje, iako se odlični Dunlop pneumatici ipak moraju zagrejati pre nego li se upusti u preterano dinamičnu vožnju. Po klizavom je druga priča, ova verzija nema pravo na integralni pogon, te je, uzevši u obzir spuštenu karoseriju i niskoprofilne gume, prava ludost upustiti se u nekakvu off-road vožnju, bez obzira što se suštini radi o jednom krosoveru…

Rezime i cene

Upravo zato se i možemo zapitati kakva je svrha jednog „sportskog“ SUV-a, iako se slični mogu pronaći i kod konkurencije (Renault Capur 1.3 TCe/150, Peugeot 2008 1.2 PureTech/155, VW T-Roc TSI/150…). Za razumnije kupce, da ne kažem sa plićim džepom, predviđen je i trocilindarski 1.0/120 ks, kao i dizeli 1.3 MJet2/95ksS, 1.6 MJet2/120 i gore spomenuti 2.0 MJet od 150 ks.

Konkurenti

Cena za naše tržište nije poznata, no ukoliko se uporedi oprema, trebalo bi da bude slična kao za završni nivo Cross 1.3 GSE T4, za koji u Srbiji treba nekih 27.000 evra. Ako mene pitate za mišljenje, mnogo, jer iako još nije zreo za penziju, 500X zašao je u godine. Sva sreća, kome je do izgleda i ubedljivog ponašanja na putu, Fiat je najavio da će verzija Sport biti raspoloživa i uz ostale agregate, ne toliko performantne, ali  znatno jeftinije i ekonomičnije.

Tekst i fotografije: Perica Rajković

Uredio: Pavle Barta

	Dobre strane:
	Sportski stil, orginalan dizajn enterijera, vozna dinamika, dinamičan motor, bogata oprema
	Loše strane:
	Potrošnja, neubedljiv automatski menjač, tvrdo ogibljenje, mali centralni ekran, zrelo doba

(9460)