EU bi mogla dodatno da pooštri regulativu vezanu za emisiju CO2
Proizvođači automobila, koji prodaju svoja vozila u Evropskoj uniji, mogli bi da se suoče sa strožom regulativom vezanom za emisiju CO2, nakon što je Evropska komisija najavila revidiranje ciljeva postavljenih za 2030. godinu.
Komisija će predložiti preispitivanje pravilnika do juna 2021. vezanog za emisione standarde automobila i vanova „da bi se osigurao jasan put od 2025. pa nadalje, ka ostvarivanju transporta s nultom emisijom“, stoji u dokumentu pod nazivom „Evropski zeleni dogovor“.
U aprilu, Evropska unija je na snagu stavila zakon koji nalaže proizvođačima koji prodaju automobile u Evropi da prosečnu flotnu emisiju ugljen-dioksida skrešu za 37,5 odsto do 2030., na 60 grama po kilometru (95 g/km za 2021.). U 2018., emisija novih automobila je porasla drugu godinu zaredom, na 120,4 g/km.
Nova Evropska komisija je predstavila svoj dugoročni plan vezan za ekonomiju koja treba u perspektivi da bude neutralna što se uticaja na klimatske promene tiče. Predsednica komisije, Ursula fon der Lejen, inače još jedna osoba iz politike koja je plagirala svoj doktorat (što je očigledno nije sprečilo da dođe do ove visoke pozicije), stavila je na mesto prioriteta bavljenje klimom u narednih pet godina, tako da možemo očekivati donošenje oštrijih zakona koji se tiču životne sredine.
„Komisija će u okviru svog mandata predložiti novi cilj, ali bilo kakav korak te vrste će doći s neophodnom procenom uticaja na ekonomiju i zahtevaće odobrenje od Evropskog parlamenta i Evropskog saveta da bi bio usvojen“, rekla je portparolka komisije.
Ona je odbila da prokomentariše da li će usputni cilj smanjivanja emisije CO2 od 15 odsto za 2025. takođe biti revidiran.
Planovi za redukovanje emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, deo su posvećivanja Evropske unije da se uhvati u koštac s klimatskim promenama, tako što će ostvariti „karbonsku neutralnost“ do 2050. Samim tim, nije neobično što Brisel preispituje da li su se planovi pokazali efikasnim u smislu postizanja ciljeva tekuće politike, i prilagođava ih tamo gde je to neophodno, rekla je glasnogovornica.
Dotične smernice će prisiliti proizvođače da ulažu još više u električne automobile da bi izbegli penale. Očekuje se da će prodaja električnih vozila i „plug-in“ hibrida porasti 35 odsto u prvih devet meseci 2020., što je stopa veća nego u Kini i Severnoj Americi.
Komisija je saopštila da će razmotriti uključivanje drumskog prevoza u trgovinsku šemu Evropske komisije (ETS), koju već koriste entiteti s intenzivnom potrošnjom energije, poput komunalnih preduzeća, proizvođača čelika i cementa, kao dodatno sredstvo za smanjenje emisije CO2.
Na drumski saobraćaj se odnosi jedna petina ukupne emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, a njegov „karbonski otisak“ je po najnovijim podacima porastao od 2014.
Nemačka opozicija
Nemački industrijski lobi, VDA, saopštio je da se protivi novim ciljevima.
„Postoji opasnost od dodatnog zatezanja najstrožih emisionih ciljeva širom sveta, mada su ovi aktuelni postavljeni tek prošle godine“, rekao je predsednik VDA, Bernhard Mates.
VDA je pozdravila uključivanje drumskog saobraćaja u ETS šemu, kao „najbolju tržišno baziranu soluciju“ za zaštitu životne sredine.
Šef PSA grupe, Karlos Tavarez, predsednik ACEA-e, evropske asocijacije proizvođača automobila, oštro je kritikovao evropske zakonodavce, koji su sugerisali da oštrije mere ne dolaze bez cene u vidu troškova na planu zapošljavanja u industriji ili čak ugrožavanja ličnih sloboda.
„Sloboda protoka ljudi je nešto od fundamentalnog značaja za naše demokratije“, rekao je Tavarez. „Mnoge stvari treba da budu koordinisane, i to uz pristup od 360 stepeni, da bi se osigurao bezbedan, priuštiv i održiv prevoz“, rekao je on.
AutoRepublika
(180)
