Nove kineske carinske tarife vrše udar na Mercedes-Benz i BMW

Američki predsednik, Donald Tramp, prošlog petka je izjavio da će podići carinske tarife na uvoz robe iz Kine do 30 odsto, nakon što je Peking saopštio da će uvesti dodatne troškove na američku robu, uključujući i putnička vozila.

Tramp je u petak „tvitovao“ da će carinske tarife na kinesku robu vrednu 250 milijardi dolara podići na 30 odsto od 1. oktobra, sa sadašnjih 25 odsto. Nove tarife predviđene za 1. septembar će sa 10 skočiti na 15 odsto.

„Nažalost, prošle administracije su dozvolile Kini da ode daleko van poštene i izbalansirane trgovine, što je postalo veliko opterećenje na američkog poreskog obveznika“, rekao je Tramp. „Kao predsednik, ja ne mogu dozvoliti da se ovo i dalje dešava!“

U petak, Kina je saopštila da će uvesti dodatne troškove na američku robu vrednu 75 milijardi dolara, kao uzvratnu meru Trampovim potezima, što će naravno negativno uticati na proizvođače automobila.

Neke od kineskih uzvratnih mera će stupiti na snagu već 1. septembra, dok će ostale biti aktivirane 15. decembra, sudeći po objavi ministarstva trgovine. Nove obaveze su praktično odgovor na raniji potez SAD, odnosno tarife od 10 odsto na kinesku robu vrednu gotovo 300 milijardi dolara.

Dodatnih pet odsto će biti dodato na američku soju i sirovu naftu, počev od sledećeg meseca, dok će sa 25 odsto biti opterećeni američki automobili od 15. decembra, saopštile su kineske vlasti.

Peking je ranije odustao od uvođenja tarife od 25 odsto na laka vozila iz SAD, kao deo napora da ponovo pokrene trgovinske pregovore.

Među proizvođačima automobila, najranjiviji su Ford, Tesla, Daimler i BMW. Ford izvozi Lincoln MKC i Explorer krosovere u Kinu, između ostalog, dok Jeep i Lexus takođe isporučuju svoja vozila u Kinu iz američkih fabrika.

BMW i Daimler izvoze ogroman broj SUV modela iz američkih proizvodnih pogona u Kinu, dok Tesla još uvek ne proizvodi svoje modele u najmnogoljudnijoj zemljji sveta. Šest od deset vodećih modela automobila koji se uvoze u najmnogoljudniju zemlju sveta dolaze iz dve nemačke marke, kaže LMC Automotive.

„Tarife u stilu ‘milo za drago’ čine nemogućim bilo kakve smislene pregovore a ujedno oštećuju američku automobilsku industriju“, kaže Džon Bozela, predsednih ad-hoc grupe „Here for America“, koja uključuje VW, Daimler i BMW.

„Kada su carinske tarife inicijalno uvedene od strane Kine 2017., američki izvoz gotovih vozila je pao za 50 odsto. Ne možemo dozvoliti da se to ponovo dogodi američkim radnicima“, dodao je Bozela, koji je takođe generalni direktor Asocijacije globalnih proizvođača, trgovinske grupe koja predstavlja Toyotu, Hyundai, Nissan, kao i druge strane marke koje proizvode svoje automobile u SAD.

Kina je uvezla 190.118 vozila proizvedenih u SAD 2018., što je bio pad od 35 odsto u odnosu na 2017., kažu podaci Sinomach Auta.

Ford je, u izjavi iz prošlog petka apelovao da SAD i Kina pronađu kratkoročnu rezoluciju na preostale probleme kroz nastavak pregovora. Od esencijalnog je značaja za ova dva ekonomska giganta da rade zajednički na izbalansiranoj i poštenoj trgovini.

Takođe u petak, Tramp je ispalio seriju „tvitova“ na račun Kine i poslao signale o rastućoj frustraciji u vezi s tokom pregovora.

„Odgovoriću na kineske tarife ovo posle podne. Ovo je SJAJNA mogućnost za SAD“, jedan je od „tvitova“ američkog predsednika.

On se okomio na Kinu rekavši: „Nije nam potrebna Kina“, kao i „Americi bi bilo bolje bez njih“. On je takođe na nišanu imao federalne vlasti, vezano za nešto što on zove „njihovim neuspehom da snize kamatne stope u cilju poboljšanja ekonomije i održe dolar na nivou da ne postane prejak“, što stavlja teret na izvoz.

Tramp je dodao da je iz tog razloga „naredio“ američkim kompanijama da počnu da iznalaze alternative kineskim proizvodima. Nije bilo odmah jasno šta je Tramp pod tim mislio, jer predsednik nema ingerencije da određuje takve korporativne odluke.

Trgovina akcijama u SAD je naglo obustavljena u petak, kao odgovor na Trampove primedbe i strahove da će eskalacija trgovinskog rata dodatno usporiti globalni ekonomski rast.

Sastanak na temu trgovine se odigrao u Ovalnom kabinetu sredinom dana, kažu ljudi bliski dešavanjima. Tramp je trebalo da otputuje u petak na samit G-7 u Francuskoj, gde su trgovinske tenzije i njihov uticaj na globalnu ekonomiju na vrhu dnevnog reda.

Pored automobilskih proizvođača, velike poslovne grupe su upozorile na posledice produženja trgovinskog rata.

Američka privredna komora je odbila Trampov poziv da američke kompanije potraže alternative poslovanjima u Kini.

„Dok delimo frustracije predsednika, smatramo da je konstantan konstruktivan angažman pravi put ka napretku“, rekao je Majron Brilijant, izvršni potpredsednik i šef međunarodnih poslova komore. On je apelovao na obe strane da što je brže moguće dođu do dogovora. „Vreme je od suštinskog značaja“, rekao je on. „Mi ne želimo da vidimo nastavak degradiranja američko-kineskih odnosa.“

Američko-kineski poslovni savet kaže da će milioni američkih građana biti ugroženi intenziviranjem trgovinskih tenzija između dve najveće svetske ekonomije. Ova grupa, koja predstavlja američke kompanije koje posluju u Kini, apelovala je na Trampa i Si Đinpinga da prekinu uvođenje nameta „milo za drago“ i fokusiraju se na prevazilaženje razlika.

„Trgovinski sporazum, koji se bavi legitimnom zabrinutošću, koje je predstavništvo kancelarije SAD iznelo u „Section 301“ izveštaju, bio bi u obostranom interesu. Takav dogovor je ostvariv i trebalo bi da se sprovede energično, čim to bude moguće“, saopštila je grupa.

Novosti iz Pekinga su ponovo oživele zabrinutosti u vezi s izgledima za globalan rast, koji je već sada uzdrman. Rastuća tržišta i valute vezane za robu, takođe su doživele pad u petak, dok su „utočišta“ kao što su jen i zlato, bili sačuvani.

Vesti dolaze u vreme kada se lideri G7 pripremaju za sastanak u Francuskoj, dok se centralni bankari okupljaju u Džekson Houlu u Vajomingu, da bi prodiskutovali o problemima kao što je globalno ekonomsko usporavanje. Kineskoj najavi je prethodio „tvit“ Hu Siđina, glavnog i odgovornog urednika Global Timesa, dnevnih novina koje kontroliše vladajua Komunistička partija.

Kina je obećala da će bilo kakve carinske tarife koje uvedu SAD, dovesti do eskalacije i uzvratnih mera. SAD su sopštile da će povećati tarife na izvesnu kinesku robu počev od 1. septembra, mada je Tramp već sada odložio neka od povećanja.

Nakon što je američki predsednik dao „zeleno svetlo“ za tarife od 10 odsto na kinesku robu vrednu 300 milijardi dolara, koja ranije nije bila opterećena višim nametima, Kina je obustavila kupovinu poljoprivrednih proizvoda i dozvolila je slabljenje juana.

Učesnici pregovora su imali telefonski razgovor nakon toga, a planira se još jedan u danima koji dolaze. Ljudi upoznati s njihovim namerama su ranije izjavili da se kineska delegacija drži svog plana da putuje u SAD u septembru da bi se našla s Amerikancima „oči u oči“.

Američka strana se takođe nada da će do posete doći.

Priredio: Pavle Barta

AutoRepublika

(410)