1. Home
  2. Istorija
  3. Subaru slavi sedamdeseti rođendan
Subaru slavi sedamdeseti rođendan
3

Subaru slavi sedamdeseti rođendan

365
3
Podelite sa prijateljima:

Današnja automobilska kompanija Subaru počela je sa malim motociklima, a od šezdesetih je dodala automobile svom proizvodnom programu. Danas je Subaru uglavnom poznat po proizvodnji automobila sa pogonom na sva četiri točka i bokser motora – pljosnatih motora sa suprotno rotirajućim klipovima, koji su doneli uspeh u svetu moto sporta. Na prelazu vekova, Subaru Impreza je bila među najbržim reli automobilima na svetu.

Automobilska kompanija nastala je na ruševinama fabrike Nakajima, koja je tokom Drugog svetskog rata proizvodila, na primer, najbolji japanski lovac druge polovine sukoba, Ki-84 Hayate. Kompanija, koja je snabdevala Carsko vazduhoplovstvo i mornaricu širokim spektrom lovaca, bombardera, transportnih aviona ili proverenih motora, osnovana je 1918. godine i bila je prva japanska fabrika aviona.

Ali nakon poraza Japana, zemlji nije bilo dozvoljeno da razvija ili proizvodi avione, a Nakajima se raspao na niz manjih fabrika, koje su preuzeli njihovi bivši zaposleni. Zahvaljujući tome, iskusni tehničari i inženjeri pokrenuli su japansku automobilsku industriju.

Pojedinačne kompanije su često nosile naziv najviše planine Japana, Fudži, a sredinom 1953. pet njih se spojilo u novu kompaniju, nazvanu (u engleskoj verziji) Fuji Heavy Industries (FHI). Već 1946. godine Fuji Sangyo je stvorio prvo prevozno sredstvo, skuter Rabbit, koji je, kao i nekoliko meseci mlađa italijanska Vespa, inspirisan malim motociklima koje su koristili američki vojnici tokom Drugog svetskog rata. Skuter, koji se proizvodio do 1968. godine i godinama je dobijao tehničke inovacije, kao što su električni starter ili automatski menjač, ali je predstavljao samo prvi korak.

Godinu dana nakon osnivanja Fuji Heavy Industries, kompanija je izašla sa svojim prvim automobilom, Subaruom 1500, ali se pokazalo da je u svoje vreme bio promašaj. Na kraju je proizvedeno samo 20 jedinica limuzine sa četvoro vrata, i iako je bila uspešna kod korisnika, uključujući i taksiste, na kraju nije doživela serijsku proizvodnju. Istovremeno, fabrike Toyota i Prince (jedan od Nissanovih prethodnika) takođe su pripremale slične automobile, a menadžment FHI, strahujući od neophodnih skupih i neizvesnih ulaganja u proizvodnu opremu, odlučio je da krene u drugom pravcu.

Drugi automobil sa markom Subaru – što je, između ostalog, japanski naziv za sazvežđe Plejade, koje fabrika još uvek ima u svom amblemu – bio je mali gradski automobil Subaru 360. Mali automobil sa dvoja vrata specifičnog Japanca kategorije kei automobila, koja je počela da se proizvodi 1958. (samo dve godine kasnije, Mazda je došla sa sličnim automobilom R360, na primer), pomalo podseća na ukrštanje između Fiata 500 i Volkswagena Bube.

Zadnju osovinu tri metra dugog i 130 centimetara širokog vozila pokretao je i pozadi postavljen dvotaktni linijski dvocilindarski motor zapremine 356 kubnih centimetara.

Subaru 360 se proizvodio do 1971. godine i ukupno je preko 390.000 napustilo fabričke kapije, od čega je nekoliko desetina hiljada izvezeno u Australiju, pa čak i u SAD. U to vreme, pored kei automobila (koji i danas proizvodi, ali sada su to rebrendirani Daihatsuovi modeli), fabrika je serijski proizvodila i prvi „pravi automobil“, Subaru 1000, predstavljen oktobra 1965. Limuzina (i na kraju kupe ili karavan) sa pogonom na prednje točkove dobila je pogonsku jedinicu sa suprotno rotirajućim klipovima ispod haube. Bokser motori su i dalje zaštitni znak brenda Subaru.

Šest godina kasnije došao je naslednik modela 1000 i njegova fejslifting verzija FF-1, za koju je fabrika izabrala italijansko ime Leone. A „lav” je postao još jedan uspeh za Subaru, jer je prvi dobio pogon na sva četiri točka 1972. godine, kada je Japan bio domaćin Zimskih olimpijskih igara u Saporu.

Do tada je „pogon na sva četiri točka“, ako se pogleda maloserijski britanski Jensen FF, bio domen terenskih automobila, gde je prednja osovina obično bila povezana sa trajno pogonjenom zadnjom osovinom. Ali japanski inženjeri su radili upravo suprotno, bokser na prednjoj strani je pokretao prednje točkove i, ako je potrebno, pogon zadnjih točkova bio je uključen pomoću poluge.

Prva verzija rešenja, koja je danas poznata kao simetrični pogon na sva četiri točka, stekla je veliku popularnost u planinama Švajcarske ili američkog Kolorada, pored povećane prohodnosti, nudila je i nisko težište i optimalnu raspodelu težine zahvaljujući bokseru. Sve u svemu, ovo je značilo jedinstvene karakteristike vožnje. 1986. godine – šest godina nakon što je Audi ponudio model Quattro sa stalnim pogonom na sva četiri točka – Subaru je takođe smislio stalni „pogon na sva četiri točka“.

Prvi model sa ovom tehnologijom bio je aerodinamički kupe Subaru XT, kasnije ga je dobio i ostatak proizvodne linije (izuzetak su bili mali automobili i uglavnom kei automobili sa motorom napred i pogonom na prednjoj osovini).

Na prelazu osamdesetih i devedesetih došla su dva izuzetno popularna modela koja Subaru i danas proizvodi: velika limuzina i karavan Legacy (1989), a posebno naslednik Leonea po imenu Impreza (1992). Povećana verzija Legacyja pod nazivom Outback predstavljena 1996. godine bila je jedan od prethodnika danas izuzetno popularnih SUV-ova, drugi automobil je neizbrisivo zapisan u srcima ljubitelja relija. Kolin Mekrej, Ričard Berns i Piter Solberg osvojili su tri titule svetskog šampiona za volanom Subarua Impreze WRC 1995, 2001. i 2003. godine. Međutim, 2008. Subaru se povukao iz šampionata, navodeći kao razlog globalnu ekonomsku krizu.

Automobilska kompanija (od 2017. matična kompanija FHI takođe nosi njegovo ime) povezana je sa Toyotom, koja poseduje petinu akcija i čiji brend Daihatsu daje Subaruu osnovu za svoje kei automobile, ali inače stoji pomalo po strani zbog korišćene tehnologije. Odnosno, sa izuzetkom kupea BRZ, koji je blizanac Toyote GR86. Poslednjih godina njegova godišnja prodaja iznosi oko 800.000 automobila (pre kovida bilo je preko milion), najveće tržište je SAD, gde je prošle godine prodato preko pola miliona Subarua. Poređenja radi, oko 17.000 automobila našlo je kupce u Evropi.

AutoRepublika

(365)

Podelite sa prijateljima:
Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Subscribe
Notify of
guest

3 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
MRN

Odličan tekst.
Zaslužuje Subaru i više.

Bata

Subaru Boxer Dizel! Predivan auto sa motorom koji nisu doradili pa su i odustali od proizvodnje. Vozio sam ga od2014 do2017 , raspadao se vise puta!

Branko

E moj Subaru, na šta si spao… Impreza sa 1.5 atmo i CVT mjenjačem…🙄