Početna Zelene strane Dizeli ne moraju uvek da budu veći zagađivači u odnosu na benzince
Dizeli ne moraju uvek da budu veći zagađivači u odnosu na benzince
1

Dizeli ne moraju uvek da budu veći zagađivači u odnosu na benzince

238
1

U prošlosti, bilo je dovoljno da uočite crni dim iz „auspuha“ i u momentu shvatite da je reč o vozilu pogonjenom dizel motorom. Iz tog razloga, ne treba da čudi loša reputacija koju su naftaši sticali decenijama. Međutim, po međunarodnoj studiji objavljenoj u Scientific Reports žurnalu, moderni dizel automobili u brojnim slučajevima manje zagađuju od benzinaca.

Istraživački tim se fokusirao na ono što izlazi iz izduvnih sistema putničkih automobila, posebno na čvrste čestice čađi i kapljične ugljenične čestične materije (PM). Mnoge čestice koje mogu da uđu u pluća i koje se uobičajeno nalaze u ugljeničnim čestičnim materijama su vidljive, kao što su prašina, prljavština i garež, međutim, mnoge čestice su 30 puta manje od vlasi kose, tako da ih ne možemo uočiti golim okom. PM se formira kada organska jedinjenja i gasovi, uključujući azot-oksid i sumpor-oksid, međusobno reaguju u atmosferi.

Ugljenični PM je visokotoksičan, sastavljen od čađi, primarnog organskog aerosola (POA) i sekundarnog organskog aerosola (SOA). Većina ugljeničnih čestičnih materija, koje dolaze iz putničkih automobila pripadaju SOA grupi. U prekomernim količinama izazivaju zdravstvene probleme i njihovo udisanje može biti opasno.

Mada je ekološka regulativa poslednjih decenija ograničila emisiju opasnih supstanci, milioni vlasnika Volkswagenovih modela su bili prilično iznenađeni kada su saznali da njihovi automobili emituju 40 puta više azot-oksida nego što zakon dozvoljava, što u velikoj meri doprinosi formiranju smoga, kiselih kiša i ozona. Mada dizel motori emituju manje ugljen-dioksida od benzinskih agregata, poslovično u atmosferu šalju više azot-oksida i po zdravlje škodljive fine čađi. S obzirom na to da stariji dizel automobili emituju gomilu polutanata u skladu s ranijim ekološkim standardima, njihov značaj u ulozi zagađivača je i dalje predmet diskusije.

Ipak, noviji dizeli imaju filere čađi, koji ne dozvoljavaju dobrom delu polutanata da izađe u atmosferu. Istraživači su došli do otkrića da automobili pogonjeni benzinskim motorima emituju više ugljeničnih PM i SOA nego moderni dizel automobili opremljeni filterima čađi, nakon testiranja sprovedenih pri -7 i 22 stepeni Celzijusa u laboratorijskim uslovima.

Tokom dužeg ispitivanja od onog zvaničnog koje nalaže zakonska regulativa, tim je u realnom vremenu uhvatio razređene uzorke emisije i sirovih izduvnih gasova.

„Benzinski automobili su u proseku emitovali 10 puta više ugljeničnih aerosola pri 22 stepena Celzijusa i 62 puta više pri temperaturi od -7 stepeni Celzijusa, u odnosu na dizel modele“, primetili su istraživači u studiji. Emisija benzinaca je bila još gora pri niskim temperaturama zbog hladnog starta, kada katalizator još uvek nije dovoljno zagrejan a efikasnost sagorevanja je na niskom nivou. Međutim, dizel automobili su emitovali 10 puta više azot-oksida u oba temperaturna slučaja. Dakle, tim je zaključio da dizel automobili ne zagađuju vazduh više od benzinskih, već to zavisi od toga koji se konkretno polutanti mere.

Naravno, ovde treba naglasiti da laboratorijski podaci zasnovani na standardnim ciklusima vožnje nisu identični onima iz realnog saobraćaja. Pri dužim putovanjima, dizel automobili mogu da emituju više zagađivača od benzinaca.

Takođe, emisija izduvnih gasova nije testirana pri izvesnim režimima, kao što je vožnja pri visokim brzinama, što bi takođe moglo da rezultira značajnim razlikama. Rasprava o tome koje je gorivo ekološki podobnije, dizel ili benzin, naizgled je beskrajna a i ovo istraživanje ne daje konačan odgovor.

Definitivno je neophodno sprovesti dodatna ispitivanja, mada je automobilska industrija definitivno krenula ka elektrifikaciji. Ono što dizelu kao gorivu ne ide u prilog je „hajka“ koja je krenula iz SAD, kao i saopštenje Međunarodnog saveta o čistom prevozu, da je u 2015. 107.600 preranih smrti povezano s emisijom azot-oksida iz dizel vozila.

Koliko je priča o dizelu kao zagađivaču preuveličana, možda najbolje ilustruje podatak da je 2016., ukupna emisija ugljen-dioksida iz avio saobraćaja i benzinski pogonjenih vozila u SAD iznosila jednu milijardu i 147 miliona metričkih tona. To je 22 odsto ukupne emisije CO2 u Americi, vezane za energetsku potrošnju.

AutoRepublika

(238)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar
Rade
Gost

Benzinci sa direktnim ubrizgavanjem su skloniji emisiji čađi od benzinaca sa indirektnim ubrizgavanjem. Zato ovi prvi ne mogu da prođu Euro 6d-temp normu bez filtera u auspuhu, dok ovi drugi prolaze lagano. Čak i prastari 1.7 motor iz Lade Nive lagano prolazi najnovije norme bez filtera čađi.