Početna Istorija Zanimljivost dana: Prvi premijum kupe marke Volvo – 262C Bertone
Zanimljivost dana: Prvi premijum kupe marke Volvo – 262C Bertone

Zanimljivost dana: Prvi premijum kupe marke Volvo – 262C Bertone

633
5

Sjedinjene Američke Države su na redovnim osnovama jedno od najvećih tržišta za Volvo, a to se često odražavalo i na sam dizajn švedskog proizvođača. Dok je veliki rival Saab često eksperimentisao sa modelima koji su pružali pogon na prednje točkove i sa stilom povezanim sa avionskom industrijom, Volvo se uglvnom držao tradicionalnog sistema sa pogonom na zadnje točkove.

Kompaniju su proslavili modeli kao što su PV444 i PV544, a oba su delila mnoge dizajnerske linije sa Fordovima iz četrdesetih godina. Njihov naslednik, 122 Amazon, je u velikoj meri ličio na proizvode Chrysler korporacije iz pedesetih godina, a dok je naredni model, 140/160 Serija, bio tradicionalni Šveđanin, možda najpoznatiji automobil Volva iz sedamdesetih godina je inspirisao Lincoln Mark IV. Ironično, Volvo možda ne bi ni video spomenuti Lincoln da nije izgradio modernu fabriku.

Naime, sredinom sedamdesetih godina prošlog veka, prvi čovek kompanije Per Gilenamer je zaključio da automobilske kompanije samo mehanički “koriste“ svoje fabrike i da je proizvodnja vozila psihički izuzetno težak proces. Iz tog razloga, odluka je pala da se izgradi nova fabrika u kojoj bi određeni timovi radili na više lokacija i na taj način bi više komunicirali i delili ideje.

Fabrika se pokazala tolikim uspehom da nije trebalo proći dugo vremena pre nego što su je i ostali proizvođači kopirali. Među njima je bio i prvo čovek Forda, Henri Ford II, koji se uputio u Švedsku da poseti tehnološko čudo.

Njegov tim je sa sobom transportovao i veliki broj novih luksuznih kupea Lincoln Mark IV. U navedenom periodu, američki automobili su bili izuzetno retki u Skandinaviji pa većina zaposlenih nije ni znala sa čime se sreću. Nima se Mark IV toliko dopao da su predložili ideju da Volvo razvije sličan automobil.

Međutim, proizvođač nije imao prostor, a ni vreme da ručno sklapa skupoceni premijum kupe pa je krenuo u potragu za partnerom koji bi obavio posao. Posle kraće pretrage izbor je pao na italijansku kuću Bertone koja je ranije proizvodila limuzinu 264TE. Ni sama finansijska situacija nije bila baš najsjajnija pa je odluka pala da novitet mora da deli mnogo toga sa modelom 262.

Model 262C bi započeo život kao standardan 262 u verziji sa dvoje vrata, a zatim bi bio poslat u Italiju bez krova. Upravo će krov da bude najveća modifikacija Italijana, koji ne samo što su izmenili C stub već su takođe i snizili visinu za 7,6 centimetara. Jedina preostala dizajnerska promena je bila hromirana lajsna i nešto izmenjeni stil farova.

Italijani su posvetili mnogu veću pažnju enterijeru, sa kvalitetnom kožom i bogatim izborom opreme. Gotovo svaka opcija iz 262 je postalo deo standardne opreme u 262C pa je ovaj automobil mogao da parira najskupljim rivalima na svetu.

Volvo je u početku planirao i moćniju mehaniku, ali je izbor na kraju pao na već viđeni 2,7-litarski V6 koji je razvijen u saradnji sa Peugeotom i Renaultom i razvijao je preko 127 konjskih snaga. Tokom 1980. godine zapremina je povećana na 2,8 litara, a snaga za tri konjske snage. Izbor menjača se svodio na četverostepeni manuelni i trostepeni automatik, a to je bilo dovoljno za ubrzanje do 100 km/h za 11,4 sekundi uz maksimalnu brzinu od 176 km/h.

Kada se pojavio u prodaji 1978. godine, 262C je bio dostupan samo u sivoj boji sa takozvanim “vinyl“ krovom (po istoimenom materijalu koji je prekrio krov). Njegova cena nije bila mala i u Americi je iznosila 16.000 dolara (oko 56.000 dolara prema današnjoj vrednosti novca). To ga je učinilo skupljim nego Cadillac Eldorado i sa gotovo identičnom cenom kao BMW 528i.

Volvo je video i značajno skuplji Mercedes 280CE kao konkurenta, a smatrao je da švedski model kombinuje stil, performanse, kvalitet i bezbednost po pristupačnoj ceni, čime se rivali nisu mogli pohvaliti.

Nažalost, proizvodnja će trajati svega četiri godine i samo 6.622 jedinice će pronaći kupce, od čega je najveći broj završio “preko bare“. Njegove današnje cene nisu preterano velike i odlično očuvan model se može pronaći već za 5.000 dolara.

Oni koji su se bavili prodajom Volvoa u navedenom periodu kažu da su brzo prodali svaki 262C Bertone koji bi im stigao u salon i da je velika šteta što Šveđani, to jest Italijani nisu uspeli da proizvedu veći broj primeraka.

Zoran Tomasović

(633)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar
moron
Gost
Ovaj mi je bio dečački san … mada nisam bio gadljiv ni na 242 GT iz tog perioda ( on mi je bio čak i lepši, jer je 262C imao nekako suviše debeo C stub ). Na poslednjoj fotografiji se vidi točkić lumbalne podrške sedišta suvozača, što je pre toga imao čak i bazni 244 ( kao i mogućnost podeševanja nagiba sedalnog dela sedišta vozača ( posebno se podešavala visina prednjeg, a posebno zadnjeg dela sedalnog dela )). A, recimo, u to vreme, kod serije 240/260 prednji i zadnji diskovi su bili potpuno identični ( rotirao sam ih ), a… Pročitaj više »
moron
Gost
I još jedan detalj – za psihopate poput mene. Dok danas neki modeli u prtljažniku nemaju rupu za ćopavac čija bi dubina bila jednaka barem širini pripadajućeg ćopavca ( pa ubacivanje ćopavca nužno podrazumeva istovremeno i ubacivanje „podloge“, koja poduže nivo celog poda gepeka i smanjuje mu zapreminu ), volvo serije 240/260 ( sedan ) je imao čak dva bunkera za (puni) rezervni točak, stajalni su poluuspravno, levo i desno u gepeku. Doduše, i točkovi su tada bili značajno manje colaže ( 14“ i 15“ ), ali i gume nisu bile niskoprofilne, pa im ni spolji obim nije bio značajno… Pročitaj više »
Balkanboj
Gost

Bio je jedan ovakav na prodaju, mislim možda i u Bosni. Ja sam jedno vreme gledao Amazon (Volvo 121) kupe da uzmem i sređujem za sebe.

Btw, za redakciju, nećemo se ljutiti ako uradite i priču o Saab-u, posebno 900 turbo.

орангутан
Gost

Придружујем се нељућењу! Још мање бисмо се (сви?) љутили на: Rover SD1, Triumph Stag, Alfa Romeo Giulietta, Jensen Interceptor/FF, … , да не настављам са овом гњецавом носталгијом за дечаштвом и Аvto-Magazin-ом.
Понекад је утапам на овом месту
https://www.autoslavia.com/1990-saab-900-turbo-cabriolet-8-900e/

s mile
Gost

Lično preferiram karavane, i trebaju mi i ne… kad zatrebaju…obožavaš ga….

Ali svakako je velik uticaj imao Volvo u američkim filmovima, obožavao sam onu četvrtastu formu…