Početna Video Koliko brzo treba da vozite da ostanete suvi u kabrioletu kada pada kiša? (VIDEO)
Koliko brzo treba da vozite da ostanete suvi u kabrioletu kada pada kiša? (VIDEO)
1

Koliko brzo treba da vozite da ostanete suvi u kabrioletu kada pada kiša? (VIDEO)

1.30K
1

Moguće je ostati suve kose, bez obzira što je krov automobila otvoren a pada kiša. Stvar je u aerodinamici.

Kiša i kabriolet ne idu jedno s drugim. Međutim, i vi baš kao i mi, verovatno ste se pitali kojom brzinom automobil treba da se kreće da bi putnici ostali suvi? Drivetribe je odlučio da nam pruži objašnjenje.

Rezultate istraživanja su podelili u video klipu na YouTubeu, gde voditelj, Majk, objašnjava dva tipa strujanja vazduha, laminaran i turbulentan. Laminaran tok se odnosi na spor vazduh niskog pritiska, dok je turbulentni tok brz i odlikuje ga vazduh visokog pritiska.

Sloj vazduha koji dolazi u kontakt s karoserijom automobila se naziva „granični sloj“. Vrh okvira vetrobrana, gde se naglo prekida linija karoserije, zove se tačka razdvajanja. U ovoj tački vazduh postaje veoma turbulentan, i kako se krećete brže, pojas turbulentnog vazduha iznad putničkog odeljka se povećava.

Majk dalje objašnjava da brzina pri kojoj morate voziti da biste ostali suvi zavisi i od oblika automobila, preciznije ugla vetrobrana.

Automobili poput Mazde M-X5, koji imaju „vertikalniji“ vetrobran, mogu da generišu dovoljno turbulencije da odbiju kišu pri nižim brzinama, već od oko 70 km/h. S druge strane, automobili s izuzetno iskošenim vetrobranom, poput Ferrari Portofina, moraju da se kreću brže da bi ostvarili isti rezultat.

Neki kabrioleti Mercedes-Benza zapravo koriste deflektore strujanja vazduha na gornjem delu okvira vetrobrana, što podseća na minijaturne vazdušne kočnice. One funkcionišu tako da maksimizuju laminarno strujanje, u isto vreme držeći turbulentni vazduh van kabine. Čak i tokom pljuskova, mogu vas održati suvim.

Naravno, sve ovo „pada u vodu“ kada stanete na semaforu. Ukoliko ste na auto-putu a kiša počne da pada, razumevanje kako funkcioniše strujanje vazduha vam može obezbediti „kupovinu vremena“, pre nego što se stanete ispod nekog nadvožnjaka i podignete krov.

AutoRepublika

 

(1295)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar
don
Gost

Rastu mi zazubice, kad se samo sjetim fakulteta i silnih jednadzbi opisivanja gibanja s tim da smo mi to radili na avionima 🙂
Aerodinamika, prva ljubav 🙂 Steta za prof. Kesica i Dolinera, koje su to ljudine bile i kakvi znalci.RIP