Početna Zelene strane Analiza: 8 klijenata na dan je prag rentabilnosti stanice za brzo punjenje EV
Analiza: 8 klijenata na dan je prag rentabilnosti stanice za brzo punjenje EV
1

Analiza: 8 klijenata na dan je prag rentabilnosti stanice za brzo punjenje EV

177
1

Kako bi se ubrzalo prihvatanje električnih vozila od strane kupaca, jasno je da je apsolutna neophodnost instalacija dovoljnog broja funkcionalnih stanica za punjenje EV. Samo na taj način, populaciji se može ponuditi iskustvo putovanja elektromobilima bez strateških briga u pogledu autonomije.

Prema procenama koje je u javnosti izneo BloombergNEF (BNEF), globalna flota električnih vozila je tokom protekle godine dostigla rekordni broj od oko pet miliona primeraka, kojima je na raspolaganju ukupno 632.000 javnih stanica za dopunu baterija. Očekivanje je da će do 2030. godine, čak do 30% svetske flote automobila biti elektropokretano. Procenu je iznela Međunarodna energetska agencija (International Energy Agency – IEA), uz opasku da je za toliki broj elektromobila u upotrebi, neophodno izgraditi mrežu javnih punjača širom sveta, koja bi brojala između 14 i 30 miliona stanica.

Glavna karakteristika mreže stanica za dopunu u današnje doba je njihova neravnomernost geografske pozicioniranosti. Približno polovina postojeće infrastrukture za dopunu baterija se nalazi u Kini, ubedljivo najvećem EV tržištu. Blizu 70% ovih punjača su spori, nudeći autonomiju od samo 15 kilometara na svakih pola sata dopune.

Električni automobili koji poseduju bolje performanse, nude autonomiju od 300 do 350 kilometara u realnim uslovima saobraćaja na autoputu. Zato, razdaljina između dve stanice za dopunu, nikako ne bi trebala da bude duža od 100 kilometara, a njihova snaga mora biti dovoljna da dužina zadržavanja vozača zbog dopune ne traje duže od nekih 20 minuta.

Iskustva sa dopunom baterija

Iskustva veoma variraju zavisno od toga gde se dopuna vrši. Brzina dopune u kućnim uslovima može potrajati i do 12 časova. Na stanicama koje nude srednju brzinu dopune, možete dobiti domet od 100 kilometara vožnje na svakih sat vremena koje vozilo provede konektovano na punjač. Uobičajeni brzi punjač današnjice (snage 50 kW) omogućava autonomiju od 120 kilometara na svakih 30 minuta. Ultra brzi punjači sutrašnjice, za koje se nadamo da će posedovati snagu od 350 kW, sniziće vreme dopune na svega pet minuta punjenja za svakih dodatnih sto kilometara dometa.

U ovom trenutku, čak ni konektori na stanicama za dopunu nisu standardizovani, kao što to nisu ni cene električne energije na različitim punionicama. Ponekad je cena električne energije na javnim punjačima čak dvostruko viša od one koju biste platili da dopunu vršite u svom domaćinstvu. Povrh svega, neretko je potrebno i registrovati se kao korisnik kako bi vam dopuna bila omogućena. Za te svrhe, potrebno je ponekad instalirati više aplikacija na pametnom telefonu.

Karakteristika današnjice je da se u oko 80% slučajeva dopune baterija ona obavlja u kućnim uslovima, što praktično onemogućava potencijalne kupce koji nemaju uslove za ovakvu dopunu da iole ozbiljnije razmatraju nabavku elektromobila. Ta činjenica posebno naglašava važnost širenja mreže punjača.

Izveštaj koji je pripremio Univezitet Columbia sadrži informaciju o tome da su česti prizori u kineskim gradovima u kojima kablovi vise sa dalekih spratova solitera sve do vozila koja su parkirana na ulici. Suprotan primer je Norveška. U toj državi, čini se da nedostatak stanica za dopunu ne predstavlja problem ekspanziji vozila iz EV segmenta. Oko polovine svih prodatih novih vozila u Norveškoj su iz kategorije elektromobila.

Sa druge strane, u Nemačkoj koja je jedno od vodećih svetskih automobilskih tržišta, električna vozila čine samo 2% od ukupnog broja prodatih novih četvorotočkaša.

Kokoška ili jaje

Pristune su u javnosti brojne polemike eksperata u cilju razmatranja da li prioritet u promociji koncepta elektromobilnosti treba dati izgradnji mreže stanica za punjenje ili pak čekati razvoj tehnologije kako bi se dodatni punjači izgradili u kasnijoj fazi, kada i tražnja bude ojačala.

Industija električnih vozila se zapravo nalazi u zlokobnom začaranom krugu gde u nedostatku mreže stanica za punjenje imamo usporeno prihvatanje elektromobila, dok to negativno utiče na profitabilnost samih proizvođača četvorotočkaša ovog tipa, kao i onih kompanija iz delatnosti izgradnje punjača. Prema studiji koju je predstavio BNEF, stanica za brzu dopunu mora na svakodnevnoj osnovi da ugosti najmanje osam klijenata, kako bi bila profitabilna. Današnji prosek, to jest pokazatelj je drastično niži i govori o pet klijenata stanice za punjenje na dan.

Proizvođači automobila su se uključili u proces ekspanzije mreže brzih punjača sa ciljem privlačenja kupcaca svojim aktuelnim i budućim proizvodima na električni pogon. Tesla je prva shvatila potrebu izgradnje mreže, i pristupila je izgradnji infrastrukture brzih punjača, koji već postoje na četiri kontinenta. Povrh toga, usluga dopune kao i sama električna energija, za vlasnike vozila marke Tesla, potpuno su besplatni, odnosno uključeni su u prodajnu cenu vozila.

U ovom trenutku, alijansa koju čine Volkswagen, Daimler, Ford i BMW, razvija mrežu Ionity koja će inkorporirati 400 stanica za punjenje širom glavnih putnih pravaca u Evropi. Udaljenost između dve stanice će iznositi oko 120 kilometara.

S druge strane, u Americi se nalazi Electrify America mreža, čiji je vlasnik Volkswagen, a koja planira da uloži dve milijarde američkih dolara, od čega će u saveznoj državi Kaliforniji biti investirano oko 800 miliona američkih novčanica, kako bi se uspostavila mreža punjača širom države. Mreža trenutno broj 105 stanica a najavljeno je dostizanje brojke od 484 njih, do kraja juna ove godine. Pored toga, planirana je i konverzija već postojećih stanica u ultra brze.

Globalna prodaja elektromobila je uvećana za 82% tokom prošle goidne, uz perspektivu dostizanja 30% tržišnog udela do 2040. godine, prema procenama BNEF. Rast tražnje predvodi industrija koja će značajnije investirati u mrežu punjača, kojim sektorom su do sada dominirale malo poznate kompanije.

Različiti su pristupi organa vlasti u najznačajnijim državama, u pogledu toga iz kog izvora treba da potiču investicije u širenje infrastrukture za podršku konceptu elektromobilnosti. Dok Kina insistira na državnom i javnom kapitalu, dotle Amerikanci forsiraju privatne investitore.

Sveukupno, električna vozila treba da napuste skromnu tržišnu nišu u kojoj se trenutno nalaze, industrija mora da obezbedi jeftinija vozila iz EV segmenta, a koja će istovremeno nuditi impozantniju autonomiju, s ve to treba da podrži mreža stanica za punjenje.

Sve ovo, naravno, ukoliko politički vrhovi zaista žele uspešno da instaliraju koncept elektromobilnosti.

AutoRepublika

(177)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar
Ercegovac
Gost
Човјек написао 1956, није дуго штиво прочитајте… Последње питање – Исак Асимов 1956 Последње питање постављено је први пут, донекле у шали, 21. маја 2061, у време кад је за човечанство коначно наступило раздобље просвећености. Питање је било последица опкладе, у пет долара, склопљене уз чашицу. Све се то догодило овако: Александар Адел и Бертрам Лупов припадали су армији техничара који су верно опслуживали Мултивац. Они су знали — у оној мери у којој је то било доступно људским бићима — шта лежи иза безбројних миља хладне фасаде тог гигантског компјутера, с његовим крцкавим звуцима и лампицама које су се… Pročitaj više »