Brexit kao šansa za automobilsku industriju Srbije

Velika Britanija će 29. marta napustiti EU, odnosno početi proces napuštanja Unije. Ukoliko Britanci ne sklope ugovor o slobodnoj trgovini sa EU, automobilska industrija te zemlje naći će se na rubu propasti. Po staroj poslovici „dok jednom ne smrkne, drugom ne svane“, masovni ezgodus automobilskih marki sa Ostrva mogao bi biti velika prilika za automobilsku industriju u Srbiji.

Britanci su na referendumu, zahvaljujući populističkoj politici, rekli da žele svoju „nezavisnost“ i da hoće da napuste EU. Krajem marta Britanija će i zvanično početi komplikovanu proceduru napuštanja Unije, a očekuje se da će se taj proces okončati negde 2021. godine. Do tada, ova zemlja će uživati sva prava kao i ostale države članice, ali će imati i iste obaveze.

Čelnici automobilske industrije na Ostrvu upozoravali su javnost od momenta kada su saopšteni rezultati referenduma na veoma nepovoljan uticaj takve odluke na tu granu privrede. Problem je utoliko veći jer Britanci praktično nemaju domaćeg velikoserijskog proizvođača.

Šta je rešenje za britansku automobilsku industriju?

Rukovodioci velikih marki koje poseduju fabrike na tlu Velike Britanije, složni su u oceni da je sve sem potpisivanja ugovora o slobodnoj trgovini sa EU apsolutna katastrofa. Zapravo, japanske marke na čelu sa Toyotom, Nissanom i Hondom već su saopštile britanskoj vladi da će u slučaju takozvanog tvrdog napuštanja Unije i oni napustiti Veliku Britaniju. Kolika je zapravo bojazan za budućnost pogona na Ostrvu govori činjenica da su investicije u ovoj oblasti praktično stale.

Ako Britanija sklopi ugovor o slobodnoj trgovini, rad fabrika automobila nastaviće se neometano, ali ako do toga ne dođe, može se očekivati pravi potop za taj sektor privrede u zemlji koja napušta EU.

Ukoliko se ne postigne pomenuti sporazum, svi automobili napravljeni u Velikoj Britaniji biće podložni carini u visini od 10 do 12,5% pri uvozu u EU. Osim toga postojaće i recipročne carine na sve delove koji se uvoze u Ujedinjeno kraljevstvo, čime će proizvodnja automobila značajno poskupeti.

Još jedna od mana jeste ograničenost kretanja radne snage. Prema podacima britanske asocijacije automobilskih proizvođača, čak 10% zaposlenih u proizvodnji automobila u toj zemlji dolazi iz država EU.

Posledice Bregzita su već vidljive

Nesigurnost koju je uneo Bregzit među automobilske proizvođače u Ujedinjenom kraljevstvu, odrazila se i na prodaju samih automobila u toj zemlji.

U 2018. godini prodaja je opala za 6,8% u odnosu na 2017. godinu. Još alarmantnija je činjenica da je broj proizvedenih automobila u protekloj godini bio manji za 9,1%.

Najstariji automobilski magazin na svetu, britanski Autocar, upozorio je početkom tekuće godine da su ukupne investicije u automobilsku industriju u Britaniji iznosile manje od milijardu funti u 2018. godini, što je prvi put od 2013. godine da je tako malo novca uloženu u tu sferu. Zapravo, tačna cifra je ulaganje od 589 miliona funti, što je za više od 50% manje nego 2017. godine.

Strani proizvođači već su najavili da će u martu/aprilu stopirati proizvodnju u svojim fabrikama. Negde će zaustavljanje radova trajati nedelju dana, negde dve, sve u iščekivanju šta će se zapravo dogoditi kada dođe famozni 29. mart.

Apsurdi britanske automobilske industrije

Da je neko pre tri decenije rekao kraljici da će ponos Britanije, Land Rover i Jaguar, završiti u rukama nekadašnje kolonije verovatno ne bi dočekala ove pozne godine.

Apsurd britanske automobilske industrije je u tome što ona zapravo nije britanska. Jaguar Land Rover nalaze se u svojini indijske Tata grupe. Osim toga, JLR je prošle godine otvorio fabriku u Slovačkoj, a upućeni tvrde da su Indijci spremni da premeste veći deo proizvodnje u Slovačku dođe li do nepovoljnog ishoda Bregzita.

Mini i Rolls-Royce delovi su BMW grupe. Bentley koji je zabeležio ogroman gubitak prethodne godine pripada Volkswagen grupaciji. Lotus je odnedavno u vlasništvu kineskog Geelyja. Vauxhall je zapravo Opel za britansko tržište, i u svojini je PSA grupacije.

Najveći automobilski proizvođači u Velikoj Britaniji su Ford, Toyota, Nissan i Honda. Sve četiri nabrojane marke najavile su mogućnost odlaska iz ove zemlje ako ne dođe do sklapanja „dugotrajnog i održivog trgovinskog sporazuma sa Evropskom unijom“.

Ford se praktično smatra domaćim vozilom na Ostrvu, a model Fiesta najprodavaniji je automobil u ovoj zemlji godinama unazad. Međutim, Amerikanci su već najavili da će u okviru programa štednje podeliti nekoliko hiljada otkaza radnicima širom Evrope, a većina će biti uručena u Velikoj Britaniji. Štednju će primeniti i JLR koji je već otpustio 1.500 radnika u domicilu.

Praktično, jedini nezavisni veći proizvođači automobila na Ostrvu su McLaren i Aston Martin. Kako su u pitanju marke koje prave sportske automobile, Bregzit neće imati ogromnog uticaja na ova dva brenda. Njihovo glavno tržište su Kina i SAD, dok je Evropa na trećem mestu. Takođe, valja istaći i da veliki broj plasiranih modela navedene dve marke ostaje na domaćem tržištu. No, svakako da Bregzit neće posebno prijati ni velikom Aston Martinu i McLarenu.

Prema podacima britanske vlade, u toj zemlji trenutno postoji više od 40 proizvođača automobila i više od 700 takozvanih „komponentaša“. Ipak, više od polovina ovih proizvođača automobila, ubraja se među male kompanije koje na godišnjem nivou plasiraju manje od 100 vozila.

Kuda će krenuti britanske automobilske izbeglice?

Najave da će brojni automobilski brendovi napustiti Ujedinjeno kraljevstvo, vlada Tereze Mej prihvatila je veoma ozbiljno. U svojim pretnjama najglasniji su Japanci, koji su izuzetno nezadovoljni „neodgovornim potezima britanske vlade“.

Ukoliko dođe do odlaska iz Unije bez odgovarajućeg sporazuma o slobodnoj trgovini, kuda će svi ti automobilski proizvođači krenuti? Postoji šansa da se fabrike ne zatvore u potpunosti, već da se zadrži manji deo radne snage i proizvodnja isključivo za potrebe Velike Britanije. No, to je ipak znatno manje automobila nego što su kapaciteti tih pogona, a kako će i snabdevanje delovima biti znatno otežano, a i skuplje, realnije je očekivati odlazak sa Ostrva.

Kao prvo rešenje nameće se preraspodela u već postojećim fabrikama u Evropi. Ovde bi najlakši posao imala Toyota koja je nedavno preuzela kontrolu nad bivšim zajedničkim pogonom sa PSA grupom u Češkoj.

Ipak, Honda, Nissan i Ford imali bi znatno teži zadatak preraspodele proizvodnje, te bi bilo za očekivati da ove marke otvore nove pogone u kontinentalnom delu Evrope.

Kao najrealnija lokacija za nove fabrike nameću članice Višegradske grupe, odnosno Mađarska, Slovačka, Češka i Poljska. Automobilska industrija u ovim zemljama je već na zavidno visokom nivou, ali i ovde postoje problemi.

Naime Češka i Slovačka već se sreću sa ozbiljnim nedostatkom radne snage, zbog čega su (nerado) pribegli prihvatanju radnika sa Balkana. Mađarska i Poljska pak imaju drugi problem, zbog rasta standarda u tim zemljama, porasli su i zahtevi za platama radnika. Nedavni štrajk u Audijevoj fabrici u Mađarskoj okončan je munjevito odobravanjem povećanja zarada radnicima, nakon što se rukovodstvo Volkswagen grupacije praktično prestravilo zbog mogućnosti opšte pobune u svim fabrikama u tom delu Evrope.

E, tu na scenu može stupiti Srbija.

Šta mi imamo da ponudimo?

Srbija već ima jednog proizvođača automobila – Fiat u Kragujevcu i nekoliko desetina velikih „komponentaša“ koji imaju proizvodnju u našoj zemlji. Do sada se ulaganje u Srbiju pokazalo kao pametan potez za pomenute kompanije, a vreme je i da se privuku nove investicije.

Srbija ima potpisane sve odgovarajuće sporazume sa EU koji omogućavaju plasiranje robe u Uniju bez ikakvih carina. Pored toga, nalazimo se na strateški veoma dobroj poziciji odakle je lako transportovati proizvode u EU.

Vlada Republike Srbije omogućava subvencije za sve nove investitore, što dodatno snižava troškove pokretanja novih pogona. Uz sve to, plate su znatno niže nego u zemljama članicama Višegradske grupe što je još jedan plus za našu državu.

Uz sve probleme i nedaće oko Fiata u Kragujevcu ipak se može reći da su se srpski radnici pokazali dostojnim izazova. Fiat 500L nije imao u svojoj karijeri nijedan opoziv, niti su uočeni bitniji problemi vezani za samu proizvodnju automobila. Problem manje proizvodnje nije vezan za radnike, već za odluku Fiata da u Kragujevcu sklapa MPV vozilo, koje pripada odumirućem segmentu tržišta.

Još jedan potecijalni „kec u rukavu“ jeste odnos Srbije s Rusijom. Srbija već dve godine radi na sklapanju ugovora o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom, čime bi se otvorila vrata za bescarinski izvoz brojnih proizvoda u zemlje članice ovog ekonomskog saveza. Jedna od opcija su i niže tarife za uvoz automobila iz Srbije u Evroazijsku uniju. Upućeni tvrde da su upravo automobili „kamen spoticanja“, jer Srbija traži plasman za relativno jeftin Fiat 500L, što se ne dopada Renaultu koji upravlja AvtoVazom u Rusiji i dominira na ruskom tržištu.

Bilo kako bilo, Srbija ima sve neophodne uslove za dolazak novih proizvođača automobila u našu zemlju. Izvoz na najbitnije tržište, EU, odvija se bez ikakvih problema, plate radnika niže su u Srbiji nego u konkurentskim zemljama, a daleko niže od britanskih plata. Vlada omogućava subvencije za sve nove investitore, a zahvaljujući dobroj strateškoj poziciji ni logistika nije veliki problem.

Pitanje je da li i koliko Vlada Republike Srbije prati razvoj situacije u automobilskoj industriji u Velikoj Britaniji povodom napuštanja EU, da li se već lobira i koliko smo aktivni u privlačenju novih proizvođača automobila u našu zemlju.

Ukoliko se svi delovi slagalice slože valjano, Srbija bi mogla postati raj za automobilske proizvođače kakav je postala svojevremeno i Slovačka.

Sve to naravno, ako budemo imali malo sreće i dovoljno pameti.

Đorđe Platiša

(518)