Aprila 4., 1983. godine, drugi ikada napravljeni „spejs šatl“ pod imenom Challenger, lansiran je po prvi put u okviru STS-6 misije. Tri godine i devet meseci kasnije, 28. januara 1986., Challenger je eksplodirao i to tokom prenosa uživo, koji je autor ovih redova pratio kao tinejdžer.
Sedam osoba je izgubilo život, uključujući ženu koja je trebalo da bude prvi civil u svemiru.
Nakon 33 godine, snimak eksplozije nakon poletanja je i dalje jedan od najdramatičnijih ikada koji su bili emitovani uživo preko televizije.
Challenger je lansiran navodno bez problema u ukupno 25. misiji u kojima su učestvovali „spejs šatlovi“, i to sa nekoliko dana kašnjenja zbog problema na logistici, kvara na otvoru za spoljni pristup, ali i zbog lošeg vremena.
U okviru prvog minuta leta, sve je teklo po planu. Kontrolori leta su očitavali podatke i izvestili da su svi parametri nominalni, dok su televizijski spikeri pokrivali momenat kada je učiteljica trebalo da se nađe u svemiru.
Jedva 73 sekunde nakon lansiranja, glasovi su zamrli, jer je Challenger postao blistaviji nego što bi to trebalo da bude na jutarnjem nebu iznad Floride. Velika dimna lopta i eksplozija su se razdvojili u formaciju koja je sa gledajući sa tla izgledala kao viljuška s dva šiljka. Zamrli su glasovi i u kontroli leta.
Uskoro, postalo je jasno da nije bilo šanse da je iko preživeo katastrofu.
Neposredno nakon incidenta, došlo je do grozničave potrage za telima astronauta i ostacima šatla i raketa. Zbog ove eksplozije, „šatl“ program je bio stopiran gotovo tri godine.
Istraga nesreće je otkrila da je eksplozija bila prouzorokovana otkazivanjem prstenatost zaptivka desnog čvrstog raketnog bustera. Zbog ekstremno niske temperature pred lansiranje, zaptivak je pukao i prouzrokovao proboj u buster, što je lančano prouzrokovalo neizbežnu štetu po rezervoar goriva.
Živote su izgubili: Frensis Skubi, Majk Smit, Džudit Resnik, Ron MekNeir, Elison Onizuka, Krista MekOlif i Greg Džarvis.
AutoRepublika
(521)
