Oduvek smo se pitali koja je cena koštanja automobila, to jest koliko fabriku košta da proizvede jedno vozila, a što bi uključivalo troškove rada, materijala i svih komponenti, ali bez troškova istraživanja i razvoja.
Ispostavilo se da je ta cena u rasponu između 10 i 25% u odnosu na prodajnu cenu, zavisno već od veličine automobila i (ne)pripadnosti premijum segmentu. Ovaj put imamo nešto slično za temu, jer je japanski gigant izašao u javnost sa interesantnim podatkom.
U ranijem delu godine predstavljena je nova generacija Corolle u hedžbek verziji, brzo potom je usledio karavan, a pre par dana smo se upoznali i sa kompaktnim sedanom. Kako je godinama unazad osnovna verzija Corolle stizala u hedžbek formi, tako je ona bila osnova za dalje modifikacije u limuzinu i karavan.
Toyota je objavila da trošak modifikacije hedžbeka u caravan iznosi oko 61 milion evra, a da je na neophodne operacije koje konverzija podrazumeva, utrošeno oko 400.000 radnih sati. Ukoliko bi pretpostavili da je trošak angažovanja radne snage jedini neophodan u proceduri prilagođavanja hedžbeka, ispostavilo bi se da prosečna bruto cena radnog sata radnika Toyote iznosi malo preko 150 evra.
Ovaj podatak uključuje poreze i doprinose na lična primanja, a znajući koliki su troškovi radne snage u razvijenim zemljama, informacija deluje potpuno verodostojno.
Još da dodamo da je po prvi put u istoriji, celokupan rad (uključujući dizajn) u vezi sa transformacijom, izvršen na našem, evropskom kontinentu.
AutoRepublika
(512)
