Početna Hedonizam & Adrenalin MotoRepublika Da li je evropsko tržište motocikala zaista u krizi?
Da li je evropsko tržište motocikala zaista u krizi?
0

Da li je evropsko tržište motocikala zaista u krizi?

151
0

Nakon loših prodajnih rezultata prethodne, tržište motocikala pokazuje znake oporavka za tekuću, 2018. godinu. 

Mada veliki evropski proizvođači motocikala poput Piaggio grupe, BMW Motorrada, Triumpha, Ducatija beleži u poslednji nekoliko godina izuzetnu prodaju i obaraju sopstvene rekorde iste, ne može se reći da tržištu motocikala u Evropi cvetaju ruže.

Analitičari duže vreme lome koplja oko razloga niže prodajne stope nego što je to očekivano. Kao potencijalni uzroci javljaju se nezainteresovanost nove generacije vozača za motocikle, odnosno da bi “milenijalci” pre da ih neko vozi nego da oni sami upravljaju sa nekim tipom vozila, potom stagnacija bezbednosne tehnologije kod dvotočkaša, pa i pojava i sve masovnije korišćenje raznih ride sharing servisa.

Šta kaže statistika za 2017. godinu?

Prema podacima Evropske asocijacije proizvođača motocikala, protekle godine registrovana su 913.723 nova motocikla, što je pad prodaje od 9,5% u odnosu na 2016. godinu. Kada se ovoj cifri doda i broj prodatih mopeda, stiže se do kumulativne prodaje od nešto više od 1,3 miliona vozila ovog tipa.

Najveće tržište u EU je Italija sa 204.579 prodatih jedinica, sledi Francuska sa 162.828 kupljenih novih motocikala, dok je na trećem mestu Nemačka čiji su građani izvršili akviziciju 140.667 motorizovanih dvotočkaša.

Deo motociklističkog tržišta koji je ostvario značajan rast jesu mopedi (koriste agregate zapremine manje od 50 kubnih centimetara). U 2016. godini stanovnici EU kupili su 316.662 nova skutera, dok se u 2017. godini taj broj popeo na 399.426, što je rast od 26%.

Ovakav tip vozila u 2017. godini je najpopularniji bio u Francuskoj gde je kupljeno 107.322 komada, potom u Holandiji (86.626), Nemačkoj (33.254), Poljskoj (29.633) i Italiji (26.030).

Kada je reč o motorizovanim dvotočkašima koji za pogon koriste električnu energiju indikativan je otpor tržišta povodom električnih motocikala, ali ne i skutera. U protekoj godini u EU prodat je 4.121 e-motocikl, što je rast od 20,4%. Sa druge strane, za isti vremenski period kupljeno je 27.029 električnih skutera, što je rast od 38% u odnosu na 2016. godinu.

Podaci za tekuću godinu

Na osnovu prvih šest meseci 2018. godine prikupljene su pomalo neočekivane informacije kada je reč o prodaji. Naime, motocikli su ostvarili rast prodaje za 7,2% u odnosu na isti period u 2017. godini, a do novih vlasnika je stiglo 564.850 primeraka.

Zabeležen je  i veliki pad prodaje mopeda. Naime, u prvoj polovini godine prodato je čak 32% manje mopeda nego lane. Ukupno je u EU prodato 121.746 komada, što je za gotovo 60.000 lošiji rezultat nego što je to bio slučaj tokom prethodne godine.

Najveće tržište motocikala ostaje Italija gde je za period od januara pa sve zaključno sa junom kupljeno 130.540 motocikala. Sledi Francuska (98.660), Nemačka (97.620), Španija (72.900) i Velika Britanija (55.350).

Što se tiče mopeda, oni su bili najprodavaniji u Francuskoj gde je prodato 27.640 primeraka, potom u Holandiji (26.730), pa u Nemačkoj (12.790).

Ipak, zbog velikog pada prodaje mopeda trpelo je i celo tržište, te je u prvoj polovini 2018. godine ukupan broj prodatih motorizovanih dvotočkaša manji nego za isto razdoblje u 2017. godini, i to za 2,8%.

Talas elektrifikacije koji je zahvatio automobilsku industriju polako se prenosi i na svet motocikala. Za prvih šest meseci tekuće godine, u EU prodato je 21.100 dvotočkaša koji za pokretanje motora koriste električnu energiju. Ovo je rast od ogromnih 49% u odnosu na isti period u 2017. godini.

Električni motocikli i mopedi najpopularniji su u Francuskoj, gde je prodato 5.430 komada. Sledi Holandija (3.890), zatim Belgija (3.830), potom Španija (2.930 – rast prodaje od 125%), i na petoj poziciji je Italija gde je kupljeno 1.280 primeraka.

 

Prognoza za naredne godine

Analitičari se slažu da će prodaja mopeda koji koriste SUS agregate zapremine manje od 50 kubnih centimetara nastaviti da pada na Starom kontinentu, pre svega zbog napretka električnih varijanti.

Kao najveća prepreka do sada se videla autonomija kretanja, kao i vreme punjenja. Kako su se širom evropskih metropola superpunjači i uopšteno javni punjači pojavili u prethodne dve godine kao pečurke posle kiše, sasvim je jasno da je infrastruktura za električna vozila nezavisno od toga koliko imaju točkova znatno bolja.

Uz to, stručni magazini najavljuju da bi veća prodaja električnih motocikala i mopeda morala doprineti padu cene istih, što će omogućiti da ovaj segment dvotočkaša postane pristupačniji širem krugu ljudi.

Naravno, ostaje bojazan da bi ride sharing servisi mogli potpuno da eliminišu upotrebu mopeda i motocikala u velikim urbanim centrima, ali sa ovakvim promenama prodatih primeraka, koji variraju od godine do godine teško je i neodgovorno davati dalekosežne. Ipak, ako se sagledaju podaci koji govore o velikom rastu prodaje električnih varijanti, može se reći da će “zujanja” biti znatno više po evropskim gradovima u narednih nekoliko godina.

Đorđe Platiša 

 

 

(151)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar