Mazda Motor planira da do 2020. godine, predstavi prvo vozilo, zasnovano na modelu CX-5, u kojem je implementiran laki hibridni pogonski sklop. Ovaj put, radi se o kombinaciji koja uključuje dizel motor, a primarna tržišta za novi model će biti matično, kao i evropsko, naveli su danas izvori iz kompanije. Japanski proizvođač će takođe razmotriti eventualnu prodaju noviteta na američkom tržištu.
Kao što je poznato, tržište za vozila koja koriste dizel tehnologiju je u kontinuiranom padu, a trend je posebno ubrzan nakon poznatog skandala u koji je uključen Volkswagen. Utoliko je najavljeni plan rukovodstva Mazde pobudio više pažnje nego što bi to bio inače slučaj.
Toyota Motor je donela odluku o obustavi prodaje dizel vozila u Evropi. Nissan Motor je takođe obelodanio nameru da prestane sa razvojem motora sa unutrašnjim sagorevanjem koji koriste naftu kao pogonsko gorivo.
Opet, Mazda veruje da može da doprinese preokretu u razvoju očiglednog trenda, predviđajući da će buduća tražnja za dizel vozilima ostati na dugoročno stabilnom nivou, pre svega zbog odličnih karakteristika vezanih za energetsku efikasnost.
Opredeljenje za specifičnu tehnologiju, a ne teritoriju
Mazda će, u skladu sa svojim ubeđenjima, početi da kupcima nudi više modela kojima će osnovu pogonskog sklopa činiti dizel motor, naravno uz elektro asistenciju. Akcenat će biti na paleti krosovera japanske marke, a prvi model koji će koristiti ovu tehnologiju će biti zasnovan na krosoveru srednje veličine koji nosi oznaku CX-5 (naslovna fotografija).
Ovakve najave stižu uprkos tome što je poznata namera proizvođača da tržištu ponudi “hibride” do kraja ove fiskalne godine (što za Japance znači do 31. marta 2019.), ali gde bi ulogu SUS motora preuzela benzinska jedinica. Manji japanski proizvođač, sa sedištem u Hirošimi, se u razvoju “dizel hibrida”, neće oslanjati na pomoć iz Toyote, već će sav teret kreacije podneti samostalno.
Najavljeni model će koristiti jednostavan i priuštiv sistem blagog hibrida 48V, a o načinu funkcionisanja istog možete više da saznate u ovom članku.
Mazda obećava za 10% nižu potrošnju nove dizel jedinice, a ona će biti još za dodatnih 20% niža zahvaljujući elektro asistenciji. Svi procenti su izvedeni u odnosu na dizel motore koji su upotrebi u modelima iz aktuelne game japanske marke, koji se već sada smatraju jednim od najefikasnijih na planeti.
Tecuja Fudžimoto, izvršni rukovodilac kompanije Mazda, je izjavio na avgustovskoj konferenciji za štampu koja je usledila nakon predstavljanja kvartalnih rezultata poslovanja, da se proizvođač muči na evropskom tržištu “iz razloga što je pad prodaje dizela na toj teritoriji oličen kroz 18%“ mereno kroz prodaju japanske marke.
Mazda se već nalazi pod pritiskom preispitivanja svoje evropske game jer se prodaja dizel verzija koja je pre poznatog skandala iznosila 30% ukupnog plasmana, sada skoro prepolovila.
Prema predviđanjima koja je izneo IHS Markit, do 2030. godine tražnja za dizel vozilima će pasti za oko 40% u odnosu na 2017. godinu, što bi značilo da će biti prodato oko 10,67 miliona takvih vozila. Sa druge strane, prodaja lakih hibrida bi trebalo da eksplodira i da gravitira broju od oko 35 miliona vozila, u poređenju sa 9 miliona plasiranih elektromobila.
Laki hibridi, koji koriste efikasnije dizel motore bi, prema očekivanjima, trebalo da premoste period do usvajanja čisto električnih pogonskih sklopova. To je tehnologija koja nudi idealan balans između ekeoloških i zahteva vozne dinamike.
Automobilska industrija ulaže velike napore kako bi integrisala tehnologiju autonomne vožnje i opcije konektivnosti u svoje proizvode. Kroz realizaciju ovih težnji, formiraju se nova rivalstva među proizvođačima vozila ali i između kompanija koje se bave informacionim tehnologijama.
Još je jedna krupna promena, a ona se odnosi na izvor iz koga potiče tražnja. Kako prodaja usporava na teritorijama Evrope i Japana, proizvođači su sve zainteresovaniji za brzorastuća tržišta.
Takav razvoj situacije prisiljava velike igrače automobilske industrije da nanovo promisle o svojim planovima. Američki General Motors, na primer je obustavio svoje poslovne aktivnosti na, za njih, veoma nesrećnim tržištima Evrope i Indije, a resurse je preusmerio tamo gde je pozicija kompanije snažnija i stabilnija.
Mnogi manji proizvođači se udružuju u partnerstva kako bi uopšte opstali. Jedino najveći, koji prodaju po više od deset miliona četvorotočkaša godišnje, u poziciji su da mogu sebi da priušte samostalnu egzistenciju. Naravno, ovde se misli na Renault Nissan alijansu, Volkswagen grupu (ukoliko se za njih uopšte može reći da funkcionišu samostalno, s ozbirom da su nastali akvizicijama ili drugim vrstama ugovornog udruživanja) i Toyotu. Mazda, sa svojom godišnjom realizacijom od 1,6 miliona automobile, mora da razmišlja i bira partenre veoma pažljivo.
Više je pristupa problem koji mogu da ishoduju pronalaženjem svog “mesta pod Suncem” za proizvođače koji nisu tako veliki. Volvo Car, pod patronatom kineskog Geelija, na primer, fokusiran je na električna, to jest elektrifikovana vozila. Počev od sledeće godine, cela flota vozila švedske marke će biti elektrifikovana.
Sa druge strane, japanski Suzuki Motor je odlučio da se povuče iz Kine, najvećeg svetskog tržišta, želeći da se usredsredi na svoje najvažnije tržište koje je u strahovitoj ekspanziji, odnosno na Indiju.
Prodaja Mazde je, u teritorijalnom smislu, znatno raspršenija. Mazda je uspešna na tržištu Severne Amerike, Evrope, Japana i ostalih azijskih regija. Deluje da će marka iz Hirošime nužno morati da se fokusira na određenu tehnologiju, a ne na određeno tržište ili regiju.
Nastavkom razvoja dizel tehnologije, utisak je da se Mazda postavlja nasuprot opštih trendova. To svakako ne bi mogla da sebi priušti, da nije ušla u strateško partnerstvo sa Toyotom, koje je započelo 2017. godine.
Razvoj električnih vozila zahteva izvanredno visoka ulaganja u brojne različite komponente. Uspostavljanjem partnerstva sa najvećim japanskim proizvođačem, Mazda je došla u poziciju da se koncentriše na razvoj onoga u čemu je najjača, odnosno na unapređenja motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Pride, u mogućnosti je i da se “posluži” širokom lepezom Toyotinih poslovnih partnera.
Sve u svemu, nema grama sumnje da je Mazdina strategija autentična i da svojom verom u dizel tehnologiju svima na svetu pokazuje da je pobednička poslovna filozofija oličena kroz stihove numere koju je izveo Frenk Sinatra “My way”.
(528)
Uz pomoć Google-a lako možemo da se prisetimo prošlosti i vidimo razne mazdine veoma bombastine najave njenih prethodnih „revolucionarnih“ dizel motora. Google pretraga zna da izbaci mnogobrojna horor iskustva vlasnika dizel mazdi. Ne bih rekao da su se baš proslavili. Meni ne ulivaju poverenje.
Generalno, pozdravljam hibridizaciju dizela ako je to i za kupce najjeftiniji način da kupe vozilo sa dizel motorom koji zadovoljava trenutne eko parametre.
Ha, vidi ovde je jedan vozač Mazde sa dizel motorom i za ovih 50 kkm nijednu naznake horora nisam video.
Možda neko jeste ali siguran sam da svaki proizvođač ima nekoliko nezadovoljnih klijenata a oni su sigurno jedni sa najmanje takvih.
Uzdravlje!
Žao mi je što si shvatio kao „hejtovanje“. Pre svega, to što si prešao 50 kkm bez problema sa motorom ne znači ništa ( ali, iskreno se nadam da probleme nećeš imati ni u nastavku). I ja sam prešao sa trenutnim preko 170 kkm bez problema, pa nema dileme da taj („moj“ ) motor po učestalosti problema (o kojima i vrapci na grani znaju) nešto kao pokvrena kašikara u džepu pantalona. Prosto, „nije za preporuku“. Ja „godinama“ ( svakako duže od decenije ) u trenucima dokolice „pretražujem“ preko neta razne „probleme“ ( sa: „____ problems“; „_____ diesel problems“; „_________ DPF… Pročitaj više »
Ma ja se slažem sa tobom verovao ili ne. Recimo u Australiji su najdalje otišli sa tom inicijativom za kolektivnu tužbu. Ali kad sam čitao to video sam da je najveći bundžija čovek koji ima manje od 10 km do posla i kola vozi tako svaki dan- uz dužno poštovanje ali mislim da skoro nijedan dizel ne bi tako izdržao dugo. Ali da se Mazda nije baš proslavila sa Skyactive dizelom i onim 2,2 prethodnim to definitivno stoji. Recimo kod mene u firmi se trenutno vozi 6 novih Mazdi- 2 dizel i 4 benzinske mašine, što serije 3 što serije… Pročitaj više »
Oko DPF-a i gradske, tu se najbolje vidi koliko je dobra ili loše izvedba DPF-a. Ja sam godinama redovno išao sa HDI DPF-om na posao u krug dvojke ( 5 km do posla i toliko nazad ) i do danas ( oko 172 kkm ) nikada nisam imao bilo kakvu indikaciju za „napunjenost“ DPF-a ili za potrebu prinudne regeneracije. A svoje „redovne regeneracije“ on radi „redovno“. I bez greške. To je, za mene, primer savrešno rešenog DPF-a ( koji je savršen zbog sistema „aditiva“, koji olakšava i ubrzava regeneracije ). I možeš po gradu da ga voziš kako i koliko… Pročitaj više »
I još nešto. To što pominješ da problem imaju i da u kokeltivnoj tužbi protiv Mazde najviše učeštvuju samo vlasnici dizel mazdi koji ih pretežno voze kratke ralacije po gradu. Moram da pitam: – piše li u upustvu za upotrebu tih kola da mazda dizel ne sme da se koristi na takav način, a ako se koristi, da postoji rizik od teških oštećenja motora; – piše li to isto u oglasnim materijalima i cenovniku i da li na to prodavci mazde upozoravaju potencijalne kupce? Naravno, to nigde ne piše, niti je iko na to prethodno upozorio potencijalnog kupca. A da… Pročitaj više »
Jednostavno, japanci nisu dobar izvor kada je mali dizelu pitanju. Treba ih se kloniti.
Mazda jedina nije pala pod utjecaj glupih amera.Treba razvijati nove dizele koji će manje zagađivati i primjerice 200 ks da troši 2-3 litre na 100 km
Ima li ko sta reci o tome kako su se pokazali Skyactiv benzinci?
Sa aspekta trajnosti ne znam više od vas to jest od rezultata istraživanja relevantnih kuća (mislim na Consumer Reports, JD Powers ne uzimajte za ozbiljno). Ali znam da malo troše, da su najelastičniji atmo benzinci koje sam vozio i da su pouzdaniji od dizela istog proizvođača. Gotivna je Mazda jako. Moj favorit game Mazda2, sa aspekta vozačkog doživljaja. (Nisam vozio mali roudsterI. Pozz