Zanimljivost dana: Prvi serijski automobil sa turbo motorom
Ne, nije došao iz Porschea, a ni iz Saaba. Nasuprot verovanju, došao je od jedne američke kompanije iako je takvo tržište najpoznatije po velikim atmosferskim V8 motorima. Ali želja da se napravi američka Volkswagen „Buba“ i General Motors (GM) je bio primoran da razmotri tehnologiju na kojoj je radio još od 1950-ih godina.
Do navedenog perioda turbo motori su bili korišćeni uglavnom u avijaciji i u komercijalnim vozilima pre nego što je Chevrolet Corvair postao prvi automobil sa takvom tehnologijom i među serijskim automobilima.
Corvair (kombinaciji reči Corvette i Bel Air) je bio prvi moderni kompaktni automobil GM-a i debitovao je 1960. godine. Kompanija je primetila da konkurencija uglavnom ima uspeha sa sličnim proizvodima, a recesija iz 1958. godine je povećala potražnju. Za razliku od novih rivala kao što su Ford Falcon i Plymouth Valiant, Chevrolet je odlučio da eksperimentiše sa Corvairom. On nije bio samo umanjena verzija već postojećih Chevroleta, a takođe je doneo i moderno ogibljenje i bokster motor sa šest cilindara postavljen pozadi (tri godine pre Porschea 911).
Posle ranih uspeha sa sedanom, ponuda je proširena i na karavan i kupe pod Monza oznakom. Monza se pokazala izuzetno popularnom među kupcima, ali sa samo 110 konjskih snaga ispod haube nije bila na ničijoj listi performantnih automobila.
Rivali iz Forda i Plymoutha su debitovali modele sa V8 motorima, ali kako je Corvairov motor bio postavljen pozadi nije postojao prostor za veću zapreminu od standardne 2,7-litarske. Iz tog razloga, GM se okrenuo tehnologiji na kojoj je njegova divizija Buick eksperimentisala još od 1950-ih godina – turbo.
U slučaju Corvaira on je podigao snagu na 150 konjsih snaga, a premijera je stigla početkom 1962. godine. Nekoliko meseci kasnije sestrinska kompanija Oldsmobile je debitovala i svoj turbo motor na modelu F-85, ali je on bio nešto veći V8. Za samo dodatnih 317 američkih dolara, kupac je dobijao ne samo moćniji motor već i novi četverostepeni manualni menjač, modifikovano ogibljenje i veće kočnice.
Već prve godine je prodato oko 33.000 jedinica, a kupcima se dopala veća snaga bez da se povećala potrošnja. Tu je i dalje bilo dosta mana, pre svega po pitanju „turbo“ rupe, ali malo ko je bio nezadovoljan sa sportskim kupeom koji je mogao da dostigne 100 km/h za manje od devet sekundi.
Nažalost za Chevrolet, Ford je 1964. godine debitovao novi Mustang sa čak četiri V8 motora. Mustang je doneo i sportski dizajn i nižu cenu pa se Chevrolet brzo bacio na posao sa naslednikom, a tri godine kasnije će debitovati Camaro. Poslednja godina za Corvair turbo je bila 1966., a godinu dana kasnije ovaj automobil je penzionisan.
Na slikama se nalazi druga generacija (1965.-1966.) sa kojom sam se nedavno sreo na skupi klasičnih automobila. Prelepi dizajn i moćniji motor od 180 ks nisu bili dovoljni da sačuvaju Corvair od izumiranja, a GM će se ponovo oprobati sa turbo motorima tek krajem 1970-ih godina sa Buick Regalom.
Zorna Tomasović
(872)
