BMW i Daimler imaju problem u najavi

Evropski planovi u vezi sa smanjenjem emisije izduvnih gasova, koja navodno uzrokuje klimatske promene prete proizvođačima poput Daimlera i BMW-a, koji bi morali znatno da menjaju svoj obrazac da bi izbegli potencijalne penale.

Serija događaja tokom prošlih nedelja je sugerisala da bi evropski region mogao da se suoči sa teškoćama prouzrokovanim emisijom štetnih gasova. Naravno, opet je u centru pažnje dizel tehnologija, što gigante iz Štutgarta i Minhena stavlja u nezavidan položaj.

„Bezbedno je reći da naše originalne pretpostavke i planove u vezi sa ispunjavanjem ciljeva vezanih za foltne emisije, možemo da bacimo u smeće“, rekao je Diter Ceče, šef Daimlera. „Smatramo da možemo da ih dostignemo, ali to ne zavisi u potpunosti od nas već zavisi i od toga kako će se kupci odnositi prema ovome.“

Na politiku koja podrazumeva smanjivanje štetnih emisija je prošlog meseca pala senka, nakon obelodanjivanja EU da je količina ugljen-dioksida koju proizvode novi automobili porasla prošle godine, nakon najmanje sedam godina konstantnog pada u mnogim zemljama. Dodatni znak da nešto nije u redu je odluka EU da podigne tužbe protiv Nemačke i još pet zemalja članica zbog probijanja limita zagađivanja.

Na kraju je došlo i do direktnog udarca proizvođačima automobila u vidu restrikcija koje je grad Hamburg nametnuo starijim dizelima na izvesnim saobraćajnim deonicama. Ovo je prvi slučaj, nakon kojeg će sigurno uslediti i drugi. Naravno, svi znamo da automobili pogonjeni dizel motorima emituju manje ugljen-dioksida od svojih benzinskih pandana, ali zato više sva ostala štetna jedinjenja.

Ukoliko žalba proizvođača izostane, oni rizikuju da podlegnu kaznama od 4,5 milijarde evra, kaže studija PA Consultinga.

Koreni problema u Evropi, vezanih za emisiju izduvnih gasova, nastali su nakon izbijanja čuvenog Volkswagenovog „dizelgejta“ 2015. godine.

Vrhovni sud u Nemačkoj je u februaru doneo presudu kojom dozvoljava autonomno sprovođenje zabrana od strane gradskih vlasti, što je dodatno dovelo do toga da ljudi odustaju od kupovine dizel modela, uprkos ponudama porizvođača da učine starije modele ekološki podobnijim.

Kolaps dizela je u međuvremenu isključio ključni element u strategiji EU da smanji emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, odnosno da ohrabri, makar u kratkoročnom smislu, upotrebu ove tehnologije jer ona kao rezultat sagorevanja ima manju emisiju CO2 u odnosu na benzinske motore.

Ova politika je proistekla iz uspešnog lobiranja automobilskih kompanija u Evropi, koje je kroz subvencije učinilo dizele jeftinijim nakon protokola iz Kjota, potpisanog 1997. u okviru međunarodnog sporazuma o klimatskim promenama, koji je zahtevao od potpisnika da redukuju emisiju ugljen-dioksida. Proizvođači poput BMW-a, VW-a i Daimlera su nastojali da profitiraju na investiranju u dizel tehnologiju, dok su druge zemlje, poput Japana, svoja ulaganja usmerile u hibridne i električne automobile.

Dizel zagađenje

Niže cene goriva na pumpama su dramatično povećale tržišno učešće dizela do 2006. godine na preko polovine ukupnog broja prodatih automobila u zapadnoj Evropi. Međutim, dok dizel štedi na emisiji CO2, on u isto vreme u atmosferu izbacuje čađ i štetne azotne okside. Doduše, postoji tehnologija koja neutrališe emitovanje ovih štetnih jedinjenja, međutim, ona nije jeftina. Kako je broj dizel vozila rastao, tako su se ređali gradovi koji nisu uspevali da ispune zadate ciljeve vezane za zagađenje vazduha.

Prošle godine, u 70 nemačkih gradova je zabeležen previsok nivo azotnih oksida, poznatih po tome što izazivaju respiratorne probleme pa i prerane smrtne slučajeve. Slična „krvna slika“ je uočena i u Velikoj Britaniji, Francuskoj i Italiji.

Kako je emisija jedinjenja ugljenika rasla, tako su proizvođači ostali na dve opcije – da se suoče sa kaznama ili da snize cene za hibridna i električna vozila.

Daimler, primera radi, pridružuje se rivalima kada je reč o ponudi vozila na struju, koje krasi nulta emisija. Prodaja EQ C krosovera na baterije počinje sledeće godine. Ono što je definitivno prepreka ka ostvarivanju značajnije prodaje je nerazvijena infrastruktura, odnosno nedovoljan broj stanica za punjenje.

Po analitičarima, emisija ugljen-dioksida, prouzrokovana motornim vozilima, ove godine će biti još gora. Prošlogodišnji porast od 0,4 grama na prosek od 118,5 g/km za nove automobile prodate u EU, jasno demonstrira teškoće da se dođe do cilja zadatog za 2021., koji limitira prosečnu emisiju ugljen-dioksida na 95 g/km. Oslanjanje na dizel u ovom slučaju više nije opcija, a stav evropske komesarke, Elžbijete Bjenkovske smo već objavili: „Sa dizel automobilima je završen. Smatram da će za nekoliko godina u potpunosti nestati. To je tehnologija prošlosti.“

AutoRepublika

(357)