Šef VW grupe predviđa renesansu satanizovanog dizela

Toyota Motor Corporation je objavila planove koji predviđaju odustajanje od plasmana dizel modela na evropskom tržištu, uprkos tome što Volkswagen AG, koji je i uzrokovao anti-dizel histeriju, predviđa vaskrs ove tehnologije.

Mimoilazeći pogledi dva najveća svetska proizvođača odslikavaju nesigurnu budućnost dizela, koji je doživeo stabilan pad prodaje nakon dizelgejta iz septembra 2015. Nemački auto gigant očekuje da kupci oproste i uskoro zaborave lošu epizodu sa dizelima, posebno nakon što se u ponudi nađu veoma čisti primerci ove tehnologije.

“Dizel će doživeti renesansu u ne tako dalekoj budućnosti, upravo zato što ljudi koji voze ove automobile najbolje znaju koliki komoditet pruža korišćenje ovakvog vozila,” rekao je Matijas Miler na Salonu automobila u Ženevi. “Jednom kada saznanje o ekološkoj podobnosti dizel agregata uđe u um kupca, neće biti razloga za odustajanje od kupovine dizel vozila.”

Ovakve tvrdnje su veoma smele, posebno nakon troškova dizelgejta koji već uveliko prevazilaze 30 milijardi američkih dolara, uz izglede da konačni iznos još značajno poraste.

Pad koji je usledio nakon afere, bio je širokih razmera. U Nemačkoj se sada razmatra potencijalna zabrana saobraćaja za dizel vozila u gradskim zonama. Vlade Kine, Francuske i Velike Britanije su već najavile ili donele propise prema kojima su oročili proizvodnju motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Kupci su takođe počeli masovno da izbegavaju dizel vozila.

Za razliku od prognoza koje stižu iz VW grupe, Toyota se otarasila dizela u Evropi, koja je i dalje glavno tržište za ovu tehnologiju. Nakon odbacivanja dizel tehnologije iz C-HR krosovera, tokom 2016., Toyota je odluku proširila na celu gamu, uključujući i upravo predstavljeni Auris, koji se nudi sa dva hibridna pogonska sklopa.

Ima ovde još jedan bitan momenat. Naime, proizvođači su računali sa proizvodnjom dizela, i pratećim udelom u ukupnoj prodaji vozila, kako bi ispunili sve strožije zakonske zahteve u pogledu emisija ugljen dioksida, koje su skromnije kod dizela. Ovo posebno puno znači, u aktuelnoj situaciji u kojoj prodaja elektrifikovanih vozila još uvek nije dovoljno masovna.

Dizel ili “Elektro”

“Neophodno je da dostignemo stroge limite u pogledu emisije ugljen-dioksida,” kaže Herbert Dis, koji vodi Volkswagen brend, nakon prezentacije električnog modela I.D. Vizzion koncept, a čija je autonomija oko 650 kilometara. “Električna vozila u mnogim slučajevima ne uspevaju da pogode ukus ljubitelja vožnje.”

I dok Ford Motor Co. i dalje drži dizel u ponudi, uloga ove tehnologije će opadati, upravo zbog propisa u vezi očuvanja životne sredine, prevashodno imajući u vidu štetne emisije smoga i azotnih oksida. Ovakav stav je izneo Stiven Armstrong, šef za evropsko poslovanje kompanije Ford.

“I dalje vidimo budućnost dizel tehnologije, iako će ona ispariti iz ponude vozila nižih segmenata,” kaže Armstrong u intervjuu datom Bloombergu. “Moramo naporno da radimo na sticanju poverenja kupaca, i da osiguramo da je naša poruka doprela do razuma kupca, a ona glasi: novi dizel motori su čisti.”

Toyota, pionir hibridne tehnologije, imala je svoje dileme u pogledu mogućnosti dizela da se uklopi u sve oštrije propise o izduvnim gasovima, još 2011. godine, prema rečima Didijea Leroja, izvršnog potpredsednika Toyote, koji je ovo izustio danas u Ženevi. Sada smo u situaciji da pogađamo sentiment kupca, posebno sa mogućnošću i najavama proterivanja dizela iz gradova širom Evropske unije, ne samo Nemačke, dodaje on.

Završna reč

Dok VW i ostali zagovornici dizel tehologije posmatraju razvoj situacije, prevashodno imajući na umu zakonske normative, krajnje je neizvesna reakcija kupaca na restrikcije u pogledu korišćenja dizel vozila, kao i na pritisak koji ovo nužno izaziva na cene polovnih dizel vozila.

“Na kraju dana, kupci su ti koji imaju završnu reč,” kaže Karlos Tavarez, prvi čovek PSA grupe. “Imamo vrlo jasnu strategiju koja podrazumeva više pogonskih sklopova, što znači da možemo da proizvodimo i benzinske, dizel i elektrifikovane automobile.”

Nemački proizvođači, poput Volkswagena, izloženiji su stradanjima dizel tehnologije, od ostale evropske konkurencije, zbog proizvodnje snažnijih automobila. Daimler AG je naveo da su emisije CO2 koje uzrokuju njihova vozila, porasla prethodne godine, zbog kupaca koji su srazmerno u većem broju, pazarili modele viših segmenata. Prepreke postaju sve teže za preskočiti, zaključak je.

Proizvođači moraju da postignu da snize flotne štetne emisije ugljen-dioksida na prosečnih 95 grama po kilometru, do 2021., sa prosečnih 118 grama CO2 po kilometru, iz 2016. godine. Niža tražnja za dizel vozilima, koji emituju 20% manje ugljen-dioksida u odnosu na benzinske ekvivalente, mogla bi da prisili proizvođače da agresivno promovišu neprofitabilne električne automobile, a sa jedinim ciljem da se uklope u ovako restriktivne zakone.

“Pravila igre koja su na snazi u Evropskoj uniji u vezi sa prevencijom daljih klimatskih promena, kao i ciljevi vezani za emisije ugljen dioksida, toliko su izazovni da vlade relevantnih država to jednostavno ne mogu da postignu bez dizela,” izjavio je Miler, VW šef. “Činimo sve što možemo da to izbegnemo. Što je manje dizela na ulicama, to je teže dostići zacrtane ciljeve.”

AutoRepublika

(1886)