Nakon gotovo dve godine konstantne krize, nemačka automobilska industrija nastoji da spasi što se spasiti može kada je reč o dizel tehnologiji.
Na hitnom sastanku u Berlinu koji je sazvala vlada, šefovi Volkswagen grupe, Daimlera i BMW grupe su se suočili sa ministrima i liderima pokrajina, da bi ih ubedili da dizel ima budućnost, uprkos vladajućem trendu i negativnoj kampanji u medijima. Proizvođači su voljni da dodatno unaprede postojeća vozila da bi smanjili stepen zagađivanja koji ona izazivaju u zamenu za političku podršku i izbegavanje zabrana.
Rizik postoji za sve umešane strane. Nemačkim proizvođačima je neophodan dizel kao tehnologija uz pomoć koje se kupuje vreme za razvoj elektro ponude i stavljanje naspram kompanija kao što je Tesla. Sa manje od dva meseca do nacionalnih izbora, kancelarka Angela Merkel, čiji vladajući blok vodi ministarstvo koje nadgleda automobilsku industriju, mora da odbaci kritike da je vlada previše popustljiva prema proizvođačima automobila, dok u isto vreme u opasnost dolazi čak 800.000 radnih mesta.
„Proizvođači će odigradi svoju ulogu u popravljanju kvaliteta vazduha u gradovima i učiniti dizele prikladnim za budućnost“, rekao je Matijas Visman, čelnik VDA nemačkog automobilskog lobija, predloživši redukciju emisije azotnih oksida od najmanje 25 odsto u proseku. „Dizel je od ogromne važnosti za zaštitu klime, kao i prosperitet u Nemačkoj.“
Predstavnici automobilsk industrije i vlasti su se složili da uvedu niz mera predviđenih za smanjivanje emisije azotnih oksida, koji su uzročnici smoga i problema sa respiratornim organima. Nastojanje je da se izbegne zabrana vožnje u gradovima za 15 miliona dizel vozila u Nemačkoj. Ažuriranje softvera će koštati nekoliko miliona evra, dok će mnogo skuplja modifikacija hardvera doneti troškove od oko 5 milijardi evra.
Hvatanje u koštac sa krizom je komplikovana stvar kada je o Nemačkoj reč, gde svako peto radno mesto zavisi od automobilske industrije i pratećih sektora. Na ovu granu industrije se odnosi više od polovine trgovinskog plusa države. Prošle godine, oko 46 odsto automobila prodatih u Nemačkoj je bilo sa dizel motorima.
Za mamutsku automobilsku industriju u Nemačkoj nije lako da se brzo prestruktuira i stavi naspram izazivača poput Tesle, Ubera i Applea, koji su svoju strategiju u startu postavili imajući u vidu „električnu“ budućnost.
„Značaj automobilske industrije je veoma visok. Volkswagen je važniji za nemačku ekonomiju od Grčke“, rekao je Karsten Brzeski, glavni ekonomista u ING-Diba iz Frankfurta. „Ova industrija mora da pronađe soluciju zajedno s vlastima, kako da se suoči s ključnim pitanjima u vezi sa strukturalnom transformacijom.“
Veza između industrije i političara u Nemačkoj je takođe došla u centar pažnje tokom izbijanja skandala 2015.
Proizvođačima automobila, posebno onim premijum, neophodna je dizel tehnologija za pogon luksuznih sedana i rastuće SUV/krosover flota, koja postaje sve „žednija“. Dizeli emituju otprilike za petinu manje ugljen-dioksida u odnosu na benzinske pandane, što ovu tehnologiju čini ključnom za evropsku regulativu, koja će biti strožija počev od 2020.
Da bi dali podršku dizelima, BMW, Daimler i Volkswagen su najavili dobrovoljna povlačenja Evro 5 i Evro 6 modela, uz troškove manje od 100 evra po vozilu.
Očekivano smanjenje emisije azotnih oksida je oko 20 odsto, što nije dovoljno da se očiste centri gradova, sudeći po Deutsche Umwethilfe ekološkoj organizaciji.
Ovoj priči očigledno nije kraj, tako da nastavak sledi…
(15556)
