Svi konvencionalni modeli BMW-a biće blagi hibridi do 2025.

Bavarci već razvijaju drugu generaciju lakih hibrida, neće da gube vreme sa “disfunkcionalnom” prvom generacijom

Kao što smo već pisali, Audi i Mercedes-Benz već u svojoj ponudi poseduju pogonske sklopove sa integrisanom tehnologijom lakih hibrida, BMW planira da svoj 48V sistem uvede u proizvodnju sledeće godine, čime bi počela fazna primena širom cele game, za vozila sledeće generacije koja se očekuju oko 2022. godine.

Zadnjih dana više puta pominjani Klaus Fojlih, član upravnog odbora zadužen za pitanja razvoja, u kompaniji BMW AG je izjavio da stručnjaci kompanije još uvek rade na razvoju sopstvenog 48V sistema.

“U vezi sa štetnim emisijama nastalim radom motora sa unutrašnjim sagorevanjem, mogu da kažem da će ona biti znatno snižena, ali ako pričamo o potrošnji goriva, odnosno efikasnosti, biću srećan ukoliko ovaj sistem ne pogorša stvari u odnosu na konvencionalne verzije”, rekao je on pojašnjavajući razloge za odluku da kompanija ne primenjuje 48V sistem prve generacije.

“Jedini razlog zašto će svi motori sa unutrašnjim sagorevanjem do 2025. godine morati da poseduju ovo tehnološko rešenje odnosi se na potrošnju goriva. To je jedini motiv,  zato nisam bio previše zainteresovan za primenu prve generacije lakih hibrida koje koriste alternator kapaciteta od 8 – 10 kW. Naravno da takvi sistemi ne nude dovoljno funkcionalnosti”.

“Zato smo se odmah bacilli na razvoj druge generacije. Gledam u dalju budućnost, onu koja dolazi posle 2022. godine i radim na tome da je oblikujem. Tada će laki hibridi posedovati veću baterijsku jedinicu od 48V. Budući laki hibridi će koristiti elektromotor pozicioniran unutar transmisije a on će generisati više od 20 kW.

“I pošto naravno oni poseduju transmisiju, biću u prilici da odvojim motor upotrebom kvačila ili nečeg sličnog.”

Frojlih je dodao da će se koristi upotrebe nove tehnologije ogledati u nižoj potrošnji goriva. Energatska  efikasnost bi trebalo da bude bolja za 10 do 15%.

On je rekao da su se kupci zagrevali za prihvatanje električnih vozila dok je kompanija investirala ogromne iznose u razvoj elektrifikovanih pogonskih sklopova.

“Verujem da drugi neće ulagati toliko puno sredstava u cilju daljeg sniženja potrošnje goriva. Ali iskreno, kada pogledate ekološku regulativu širom sveta, očita je ambicija zakonodavca da se na drumovima nađe ogroman procenat BEV,” reče Frojlih.

“Jedini problem koji se ovde javlja je taj da ne možemo da “navatamo” dovoljno klijenata koji bi prihvatili da voze elktromobil uz sva znana ograničenja. Zato odlučno investiram pozamašne iznose u tehnologiju lakih hibrida. To se posebno odnosi na Evropu. Puno ćemo raditi i na PHEV vozilima, hoćemo da ponude električnu autonomiju od stotinak kilometara”.

“Dakle, sledeće godine ćemo predstaviti (zato što još ništa drugo nije gotovo), 48V system prve generacije, koji donosi uštedu u utrošku goriva od 6 do 10%. Čim kompletiramo projekat sa transmisijom o kojoj sam govorio ranije, prebacićemo se na taj sistem, odnosno na drugu generaciju lakih hibrida.”

Dodatno, Frojlih je naveo da nikako ne može da veruje da će doći trenutak, na srednji rok, kada će se izjednačiti cene konvencionalnih i električnih automobila.

“Ukoliko u medijim pročitate da jedna baterijska ćelija kapaciteta jednog kilovat sata košta od 100 do 150 evra, to znači da će moderni elektromobili sa baterijama između 90 i 100 kWh, koštati desetak do petnaest hiljada evra. Pa za taj novac proizvedete kompletan konvencionalan automobil”.

“Pored toga, ne proizvodimo efekte ekonomije obima, kada tražnja za kobaltom raste, i cena skače. To je razlog zašto vodimo dugoročnu politiku i čekamo da se cena kobalta stabilizuje na nižem nivou do 2030. godine. Mi smo praktično jedini sa ovim rezonom.”

BMW je ranije ove godine potvrdio da je u potrazi za dobavljačem za kobaltom sa kojim bi potpisao decenijski ugovor o nabavci kobalta i litijuma, neophodnih za baterije elektrifikovanih vozila.

Za sada, kobalt i litijum su neophodni u proizvodnji litijum jonskih baterijskih ćelija visoke gustine, a ako alternative u narednim godinama ne bude dostupna, očekuje se da tražnja eksplodira zbog povećanog obima proizvodnje elektrifikovanih vozila, na svetskom nivou.

Frojlih je rekao da je malo verovatno “da će elektrifikovano vozilo nositi identičnu cenovnu etiketu kao konvencionalni ekvivalent”, dodajući da je veliki broj brzih punjenja baterijskih jedinica od negativnog odraza na životni vek istih.

“Ukoliko vozite BEV, moraćete da promenite svoj pristup vožnji,” rekao je on.

(280)