Usluge korišćenja automobila sa vozačem (ride-hailing), čiji su najčuveniji ponuđači Uber i Lyft, često su naglašavane kao održiva i konkurentna alternativa u odnosu na posedovanje vozila.
Ovo se posebno odnosi na ljude koji žive u gradovima, u kojima su troškovi vezani za vlasništvo nad četvorotočkašem posebno visoki. Ističu se troškovi osiguranja, kao i visoki iznosi koje je potrebno izdvojiti za, relativno gledano, sve manji broj parking mesta.
Ipak, prema nalazima studije koju je nedavno objavio AAA, posedovanje automobila je i dalje značajno racionalnija opcija, u čisto ekonomskom smislu.
AAA je analizirao troškove korišćenja usluga korišćenja vozila sa šoferom, uključivši pritom i povremeno iznajmljivanje rent-a-car automobila, u 20 velikih američkih urbanih područja. Za prosečnu kilometražu koju anticipirani vozač prevali tokom godine u gradskoj vožnji, uzeta je cifra od 17.500 kilometara.
Studija je u fokusu imala gradska područja, s obzirom na to da se jedino u tim regijama može koristiti ride-hailing usluga, kao rešenje koje je stalno dostupno. Koristeći se ovim polaznim pretpostavkama, istraživači su zaključili da bi korišćenje usluge najma vozila sa vozačem, godišnje korisnika koštalo 20.118 američkih dolara.
Ova cifra je dvostruko viša u odnosu na trošak posedovanja vozila, čak i kada se u analizu uključe visoki troškovi parkinga, goriva i osiguranja. AAA navodi da su troškovi posedovanja i korišćenja novog automobila, prema zaključcima jedne druge studije koju su sproveli, iznosili 7.321 američkih dolara, na godišnjoj osnovi.
Istraživač je takođe naveo da je prosečna fiksna godišnja naknada za parking, u analiziranih dvadeset gradova, iznosila 2.728 dolara. Ovaj podatak otkriva da, za vlasnike koji imaju rešeno pitanje parkinga bez plaćanja dodatne naknade za njegovo korišćenje, posedovanje vozila je čak tri puta jeftinije u odnosu na analiziranu “alternativu”.
Ispostavilo se da je Boston najskuplja američka gradska sredina, u smislu potpunog oslanjanja na korišćenje ride-hailing usluga, sa godišnjim troškom od 27.545 američkih dolara za godinu. Sledeći na listi je Nešvil iz Tenesija sa iznosom od 26.397 dolara za iste potrebe tokom godine. Prvih pet najskupljih gradova po ovom pitanju kompletiraju Sijetl (23.951 dolara), Filadelfija (23.201 dolara) i Čikago (22.020 dolara).
Sa druge strane, najjeftiniji ”ride-hailing gradovi” su: Dalas (16.944 dolara), San Dijego (17.316 dolara), Majami (17.339 dolara), Feniks (17.436 dolara) i Atlanta (17.741 dolara).
AAA je naveo da je svoje procene zasnovao na troškovima korišćenja iznajmljenih vozila sa vozačem na podacima koji se odnose na korišćenje usluge za samo jednog putnika u automobilu, pretpostavljajući pritom da trošak vožnje duge deset kilometara, u proseku staje 13,15 dolara. Proračun je dalje pretpostavio da se za duža putovanja koriste iznajmljena vozila od rent-a-car kompanija.
Organizator studije navodi da vozači mogu da troškove posedovanja vozila značajno snize kupovinom korišćenog primerka koji je u odličnom stanju, izbegavanjem korišćenja premijum goriva, ili kupovinom čisto električnih vozila, i to ne samo zbog nižih troškova pogonskog goriva, već i zbog dramatično nižih troškova održavanja EV u odnosu na konvencionalne automobile.
AutoRepublika
(351)
„AAA“ je ona najmanja ba(k)terija R4 ? Šalim se … Dobar tekst … Veoma je ovo sve logično. Mora ride-hailing da bude skuplji. Gde bi tu inače bili novci za „privrednika“. Jedino mi je konačan „savet“ sporan ( „vozači mogu da troškove posedovanja vozila značajno snize kupovinom korišćenog primerka koji je u odličnom stanju, izbegavanjem korišćenja premijum goriva, ili kupovinom čisto električnih vozila, i to ne samo zbog nižih troškova pogonskog goriva, već i zbog dramatično nižih troškova održavanja EV u odnosu na konvencionalne automobile.“ ). Ovaj prvi deo ( „kupovina dobrog polovnjaka“ ) i „pomozi Bože“, ali, „ostatak“ …… Pročitaj više »
Ovo baš i ne pije vodu kada je Evropa u pitanju (veliki gradovi). Prosek od 17.500 kilometara je nerealan. U Evropi (EU) se vozi 12-13.000 km godišnje po vozilu, što znači da je prosek po osobi mnogo manji. Ako u sve uključimo mlađu populaciju i ljude sa vozačkom dozvolom koji ne žele da poseduju automobil jer ne bi prelazili dovoljnu kilometražu, onda se dolazi do nešto drugačijeg zaključka. Inače, konstantno se godišnje u proseku prelazi manji broj kilometara dok cene car sharinga i car hailinga padaju. Ovde je uzet potpuno nerealan uzorak.