Dok je Donald Tramp u Pekingu dočekan uz najviše državne počasti i crveni tepih, američki Kongres istovremeno je pokrenuo novu rundu obračuna sa kineskom automobilskom industrijom. Predstavljen je zakon koji bi mogao praktično da zatvori vrata američkog tržišta za automobile kineskog porekla, čak i ukoliko se proizvode na teritoriji SAD.
Novi predlog, nazvan „Zakon o bezbednosti povezanih vozila“ („Connected Vehicle Security Act“), predstavljen je 11. maja uz podršku demokrata i republikanaca, što pokazuje koliko je tema kineskih automobila postala politički osetljiva u Vašingtonu.
Džon Mulenar, republikanski kongresmen iz Mičigena, i demokratska predstavnica Debi Dingel žele da postojeće restrikcije ne ostanu samo privremena administrativna mera, već trajni zakon sa jasnim mehanizmima kontrole i zabrane.
Suština predloga je veoma jednostavna, nijedan automobil kineskih proizvođača neće moći da se prodaje u SAD ukoliko koristi softver razvijen u Kini ili napredne sisteme povezivanja koje kontrolišu kineske kompanije. Ograničenje bi važilo čak i za vozila proizvedena u američkim fabrikama ili kroz zajednička ulaganja sa domaćim partnerima.
Vašington posebno strahuje od količine podataka koje moderni automobili danas prikupljaju. Kamere, senzori, GPS sistemi i stalna internet konekcija pretvorili su savremena vozila u mobilne centre za obradu podataka. Američki političari tvrde da bi pristup tim informacijama mogao predstavljati ozbiljan bezbednosni rizik ukoliko bi kontrolu nad njima imale kineske tehnološke kompanije ili državne institucije.
Ovakav potez dolazi u trenutku kada kineski proizvođači agresivno šire prisustvo na globalnom tržištu. Kompanije poput BYD-a već osvajaju Evropu, Južnu Ameriku i veliki deo Azije, dok se paralelno pripremaju i za potencijalni ulazak na severnoameričko tržište kroz proizvodnju u Meksiku. Upravo taj scenario posebno zabrinjava američku auto-industriju, jer bi kineski proizvođači na taj način mogli da zaobiđu visoke carine uvedene prethodnih godina.
Dodatnu nervozu izazvale su ranije izjave Donalda Trampa, koji je još početkom godine poručio da bi bilo „sjajno“ ukoliko bi kineski proizvođači odlučili da grade fabrike u SAD. Takvi komentari izazvali su ozbiljnu zabrinutost među američkim automobilskim gigantima i dobavljačima, posebno u Detroitu, gde se kineska konkurencija vidi kao direktna pretnja domaćoj industriji.
Aktuelna poseta Pekingu zato se pažljivo prati i u političkim i u poslovnim krugovima. Postoji bojazan da bi eventualni trgovinski dogovor između Vašingtona i Pekinga mogao uključivati ublažavanje ograničenja za kineske automobile. Upravo zbog toga Kongres pokušava da što pre usvoji zakon koji bi budućim administracijama znatno otežao promenu pravila.
Kineska ambasada u Vašingtonu već je reagovala kritikama, optužujući SAD za „preterano širenje koncepta nacionalne bezbednosti“. Takva reakcija jasno pokazuje da Peking novi zakon vidi kao direktan pokušaj blokiranja kineske tehnološke i industrijske ekspanzije.
Američka auto-industrija za sada snažno podržava restrikcije, ali istovremeno raste svest da kineski proizvođači više nisu samo proizvođači jeftinih automobila. Njihova tehnološka rešenja, razvoj baterija i brzina proizvodnje danas predstavljaju ozbiljan izazov čak i za najveće globalne brendove. Upravo zbog toga borba oko „povezanih automobila“ sve manje izgleda kao običan trgovinski sukob, a sve više kao strateški rat za kontrolu budućnosti automobilske industrije.
AutoRepublika
(23)
