Nemačka automobilska industrija suočava se sa ubrzanim smanjenjem broja zaposlenih. Udruženje nemačkih proizvođača automobila (Verband der Automobilindustrie iliti VDA) upozorava u ažuriranoj prognozi da bi do 2035. godine moglo da nestane oko 225.000 radnih mesta u odnosu na referentnu 2019. godinu, što je oko 35.000 više nego što se pretpostavljalo prošle godine. Pošto je od 2019. već izgubljeno oko 100.000 radnih mesta, to konkretno znači da bi dodatnih 125.000 zaposlenih u narednim godinama moglo da ostane bez posla.
Prema VDA, pogoršana prognoza nije isključivo posledica strukturne tranzicije ka elektromobilnosti, koja zbog manje složenosti proizvodnje ionako podrazumeva smanjenje broja radnih mesta u sektoru dobavljača. Pojavio se i novi trend: radna mesta koja nastaju tokom transformacije sve češće se otvaraju u inostranstvu. Nemačka, prema mišljenju udruženja, gubi privlačnost kao investiciona destinacija zbog visokih troškova energije, rada, poreza i birokratskih opterećenja.
Predsednica VDA, Hildegard Miler, govori veoma direktno: „Uslovi za proizvodnju u Nemačkoj postaju sve lošiji“. Kompanije, kako kaže, iz ekonomskih razloga prečesto moraju da odlučuju protiv proizvodnje u Nemačkoj kako bi ostale konkurentne. Posledice nisu samo ekonomske prirode: „Odlazak investicija i radnih mesta neće ostati bez posledica po prosperitet naše zemlje, kao ni po njenu društvenu i političku stabilnost“.
Udruženje smatra da aktuelna regulativa EU o flotnim emisijama CO2 predstavlja jedan od ključnih faktora. Prema važećim pravilima, od 2035. godine moći će da se registruju samo potpuno električna vozila i modeli sa gorivnim ćelijama. VDA navodi da bi veći udeo plag-in hibrida, vozila sa tehnologijom produžetka dometa i motora sa unutrašnjim sagorevanjem, uključujući i one koji koriste obnovljiva goriva, mogao značajno da ublaži pad zaposlenosti. U takvom scenariju do 2035. bilo bi pogođeno oko 75.000 radnih mesta umesto 225.000. Tako bi moglo da se sačuva oko 50.000 radnih mesta u Nemačkoj.
Zahtev VDA je jasan: stvarna tehnološka neutralnost, ne samo deklarativna, već ugrađena u regulatornu praksu. Hildegard Miler kritikuje dosadašnje predloge Evropske komisije kao nedovoljne: „Umesto promene kursa i fleksibilnijeg pristupa koji je neophodan, nastavlja se sa dodatnom regulacijom i time se suštinski ništa ne menja“.
Pogled na druga automobilska tržišta, Kine, SAD, Indije i Kanade, pokazuje da nijedno drugo relevantno tržište ne odustaje od pogonskih tehnologija koje istovremeno mogu da obezbede zaštitu klime i očuvanje zaposlenosti.
VDA pozitivno ocenjuje činjenicu da se nemačka vlada usaglasila oko zajedničkog stava prema takozvanom automobilskom paketu EU, koji uključuje plag-in hibride, produžetak dometa i motore sa unutrašnjim sagorevanjem koji koriste obnovljiva goriva. Sada je, prema mišljenju udruženja, ključno da Nemačka taj stav u Briselu zastupa jedinstveno i odlučno.
Za Evropski parlament i države članice, Miler poručuje da su fleksibilnija rešenja u predstojećim pregovorima neophodna. Zaštita klime mora se posmatrati kao model ekonomskog rasta, „samo tako klimatska politika može dobiti široko prihvatanje i biti uspešna“.
AutoRepublika
(12)
