Među brojnim italijanskim automobilima šezdesetih godina prošlog veka, u kategoriji grand turizma, retko koji model nosi toliko misterioznu i ekskluzivnu priču kao Meccanica Maniero 4700 GT. Ovaj jedinstveni automobil nastao je kao lični projekat italijanskog preduzetnika koji je želeo da napravi elegantan i snažan GT s mnogo boljom svakodnevnom upotrebljivošću od tadašnjeg Maseratija 3500 GT-a, čiji mu je prenizak sistem za odvod izduvnih gasova zadavao ozbiljne probleme tokom vožnje po običnim putevima.
Kako bi ideju pretvorio u stvarnost, angažovan je čuveni italijanski dizajner Đovani Mikeloti, čovek odgovoran za izgled brojnih legendarnih evropskih automobila. Njegov zadatak bio je da spoji elegantne italijanske linije sa sirovom snagom američkog motora V8. Rezultat je bio kompaktni kupe sa međuosovinskim rastojanjem od 2.400 milimetara i s masom od svega 1.450 kilograma.
Ispod dugačkog prednjeg poklopca našao se legendarni Fordov V8 radne zapremine 289 kubnih inča (4,7 litara), poznat iz Shelbyijeve Cobre. Motor razvija 285 konjskih snaga i uparen je sa četvorostepenim manuelnim menjačem, pružajući performanse koje su za svoje vreme bile impresivne, ali uz mnogo veću praktičnost i udobnost od čistokrvnih sportskih automobila tog perioda.
Prototip je zvanično predstavljen 1967. godine na Salonu automobila u Ženevi i odmah je izazvao ogromnu pažnju publike i automobilskih stručnjaka. Žorž Filipineti, vlasnik trkačkog tima Scuderia Filipineti, prema pričama iz tog vremena, bio je toliko impresioniran automobilom da je odmah pokušao da naruči seriju od 50 primeraka.
Ipak, porodica Manijero nikada nije želela da uđe u serijsku proizvodnju. Uprkos interesovanju i potencijalnom komercijalnom uspehu, odlučeno je da automobil ostane jedinstveni projekat. Tako je šasija oznake MMGT01 ostala jedini proizvedeni primerak ovog neobičnog grand turizma.
Automobil je duže od pedeset godina ostao u vlasništvu porodice Manijero, sve dok ga sadašnji vlasnik 2016. godine nije otkupi direktno od porodice. Zanimljivo je da je interesovanje za automobil pokazivao još sedam godina ranije, uporno pokušavajući da ubedi porodicu da ga proda.
Novi vlasnik poznat je među kolekcionarima po tome što preferira automobile u potpuno originalnom stanju, sa fabričkom bojom i minimalnim restauracijama. Meccanica Maniero 4700 GT se upravo zato savršeno uklopila u njegovu kolekciju. Automobil i danas nosi originalne nijanse plave boje sa karakterističnim prelazima svetlijih tonova oko blatobrana i tamnijih površina na vratima i krovu.
Enterijer je takođe ostao gotovo netaknut. Sedišta u svetlosmeđoj boji, originalni Jaegerovi instrumenti i minimalistički raspored komandi stvaraju atmosferu tipičnu za ekskluzivne italijanske GT-ove šezdesetih godina.
Porodica Manijero nikada nije registrovala automobil za javni saobraćaj, pa je tek pod trenutnim vlasnikom izvršeno pažljivo mehaničko osvežavanje kako bi automobil mogao regularno da se vozi, ali bez narušavanja originalnosti. Danas je registrovan u Belgiji i nosi registarsku oznaku „MMGT01“, identičnu broju šasije.
Pri katalogizaciji automobil je imao nešto više od 6.400 pređenih kilometara i samo jednog zvanično registrovanog vlasnika od trenutka nastanka. Uz automobil dolazi i dodatni set točkova identičan rezervnom točku smeštenom u prtljažniku.
Meccanica Maniero 4700 GT u kolekcionarskim krugovima često nazivaju „zatvorenom Cobrom“, upravo zbog kombinacije lagane konstrukcije, kratkog međuosovinskog rastojanja i moćnog Fordovog V8 visokih obrtaja. Automobil pruža izuzetno agilnu i direktnu vožnju, uz osećaj sirove mehaničke povezanosti koji je danas gotovo nestao iz savremenih automobila.
Kao jedini proizvedeni primerak, ovaj automobil predstavlja mnogo više od retkog klasika. Meccanica Maniero 4700 GT spoj je italijanske dizajnerske elegancije i američke performansne filozofije, ručno izrađen prototip koji danas zauzima posebno mesto među najekskluzivnijim automobilima evropske GT istorije.
A vrednost? Aukcijska kuča Broad Arrow kaže da će novi vlasnik morati da izdvoji između 300 i 400 hiljada evra, onda kada s automobil krajem meseca pojavi u prodaji.
Zoran Tomasović
Slike: Broad Arrow
(114)
Meccanica Maniero 4700 GT podsetio me je na poznati FIAT Dino Coupe, 1967 – 1972 godina, koji je nosio u sebi Ferrarijev motor: V6, 2,0 – 2,4 lit., 160 – 180 KS. S obzirom da su istovremeno bili predstavljeni javnosti, nema osnova da se govori o kopiranju sa bilo cije strane. Na gornjoj slici je FIAT Dino, prednji deo oba automobila je skoro identican. Karoserija Dina je do poslednjeg detalja stilski ujednacena, veoma eleganta i dinamicna. Njen kreator bio je Bertone, samo ime objasnjava ovaj izuzetan dizajn. Prototip Meccanica Maniero 4700 GT ne poseduje takav sklad, narocito zadnji deo deluje… Pročitaj više »
Meni se opet forma stepenastog kupea više sviđa nego forma zakošenog zadnjeg dela.
Recimo Fiat 124 kupe mi je mnogo lepši nego 125 kupe.
Da ne nabrajam dalje.
FIAT 124 Coupe mi je poznat, jako lep auto. Sta ti je to „125 Coupe“?
Vidi, ima razlike.Dok je Dino klasicni 2+2 kupe, Maniero je dvosjed sa pomoćnom klupom iza.To uslovljava i razlike u njihovom dizajnu zadnjeg kraja.Kod Dine se naglo spušta krov pozadi kako bi putnici pozadi imali mjesta za glavu dok se kod Maniera krov naglo i strmije spušta nakon B stuba jer nema ta prostorna ograničenja unutrašnjeg prostora.Velika „glavuča“ visokih ljudi:-)
„Sini munjo, udri grome, osvetli mi puuut!“ 🙂
Veoma lepa figura, sviđa mi se.
Nego, pade mi na pamet, s obzirom da je jedinstven primerak, a tek skoro registrovan… Kroz kakav pakao papirologije bi trebao vlasnik da prođe da vi bio registrovan u srbiji 😎
Kesni ispod stola i moci ces da registrujes brod za drum!