Da li bi budući aduti s indeksom Quadrifoglio trebalo da nude italijanski V6 ili američki redni „šestak“?

Od povratka u prvi plan sa modelima Giulia Quadrifoglio i Stelvio Quadrifoglio, mehanički potpis Alfe Romea zasniva se na motoru koji je postao simbol: 2,9-litarski V6 biturbo. Motor italijanskog porekla, danas usko povezan sa Maseratijem kroz agregat Nettuno V6. Međutim, kako se propisi menjaju, elektrifikacija uzima maha, a Stellantis premešta karte u industrijskoj strategiji, jedno pitanje se stalno nameće: koji motor za buduće modele sa znakom deteline sa četiri lista (Quadrifoglio)?

Do pre nekoliko godina, rukovodstvo Alfe Romea najavljivalo je potpuni prelazak na čisto električne pogone za svoje sportske modele. Radikalna vizija koja je danas očigledno ublažena. Ekonomski kontekst, očekivanja kupaca i realnost tržišta naveli su brend da preispita planove. Buduće generacije Giulije i Stelvija, koje se očekuju oko 2028. godine, verovatno će nuditi električne verzije, ali i hibridne varijante sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Oznaka Quadrifoglio bi tako mogla da opstane zahvaljujući elektrifikovanim pogonskim sklopovima, slično budućim verzijama Maserati Trofeo. Ostaje pitanje, kojim tačno.

Ako se vodi logikom brenda i imidža, odgovor deluje gotovo očigledno. Zbližavanje Alfe Romea i Maseratija menja pravila igre. Dva brenda bi mogla da dele zajedničke tehničke osnove. U tom kontekstu, produženje života italijanskog V6 motora nameće se kao logičan izbor.

Teško je zamisliti Maserati Trofeo pokretan američkim motorom poput rednog šestocilindraša GME-a. Ako Maserati zadrži italijanski V6, Alfa Romeo bi logično mogla da ga prati za svoje modele Quadrifoglio. Ovde nije reč samo o tehnologiji, već o identitetu. Sportska Alfa Romeo sa elektrifikovanim italijanskim V6 imala bi znatno veću tržišnu privlačnost. Istorija, zvuk, karakter, sve ide u prilog tom rešenju.

Ipak, postoji i druga opcija. Racionalnija, industrijski logičnija: redni šestocilindraš GME, poznat pod nadimkom Hurricane. Prvobitno razvijen u okviru FCA, pre spajanja sa PSA, ovaj trolitarski motor već se koristi u SAD. Pokreće, između ostalog, pojedine Jeepove modele sa snagom do 510 KS i 780 Nm u najsnažnijoj verziji.

Na papiru, ispunjava mnoge kriterijume: kompatibilan je sa hibridizacijom, snažan, moderan i, što je najvažnije, već integrisan u Stellantisov ekosistem. Mogao bi se prilagoditi budućim modelima Alfe Romea, pogotovo jer brend već koristi četvorocilindarski GME. Prelazak na redni šestocilindraš iz iste porodice imao bi smisla sa tehničkog i industrijskog stanovišta.

Međutim, ovaj scenario nosi i određena ograničenja. Glavno je geografsko: motor se trenutno proizvodi u Meksiku. Da bi se ugradio u evropske modele, proizvodnja bi morala da se pokrene na Starom kontinentu. To je velika investicija, koja bi imala smisla samo ako bi se delila sa drugim brendovima iz grupe (zašto ne i Lancia?!).

Na kraju, izbor nije samo tehnički, gotovo je filozofski. Alfa Romeo mora da odluči šta želi da bude u godinama koje dolaze: duboko italijanski brend sa snažnim mehaničkim identitetom ili deo globalne Stellantisove logike, gde racionalizacija ima prednost nad emocijama?

Američki redni šestocilindraš je kredibilno rešenje. Snažan, moderan i već isplaćen, mogao bi savršeno da odgovori na buduće standarde. Ali možda mu nedostaje ono što čini suštinu Quadrifoglija, a to je „duša“. Iako se opcija američkog rednog šestocilindraša ne može isključiti, ne deluje kao najprirodniji izbor. Alfa Romeo Quadrifoglio se prodaje podjednako zbog performansi koliko i zbog onoga što simbolizuje. A po tom pitanju, elektrifikovani italijanski V6, deljen sa Maseratijem, ostaje daleko koherentnije rešenje.

AutoRepublika

(188)