Nova runda trgovinskih tenzija između Sjedinjenih Država i Evrope ponovo potresa automobilsku industriju, i to u trenutku kada se globalno tržište već suočava sa nizom izazova. Donald Tramp, predsednik SAD, najavio je povećanje carina na uvoz evropskih automobila na 25%, što predstavlja značajan skok u odnosu na prethodno dogovorenih 15%.
Ova odluka dovodi u pitanje stabilnost sporazuma postignutog prošle godine između SAD i Evropske unije, poznatog kao „Turnberry Agreement“, koji je definisao osnovne trgovinske uslove i doneo privremeno olakšanje proizvođačima s obe strane Atlantika. Sporazum je tada predstavljen kao kompromis koji sprečava još oštrije mere, ali očigledno nije izdržao test političkih i ekonomskih pritisaka.
Trampova administracija tvrdi da evropska strana ne poštuje dogovorene obaveze, dok zvaničnici Evropska komisija insistiraju da SAD treba da se drže potpisanog. Na čelu evropskog odgovora nalazi se Ursula fon der Lajen, koja je već ranije naglasila da trgovinski sporazumi imaju smisla samo ako ih obe strane poštuju.
Posledice ovakvog poteza mogle bi biti ozbiljne i neposredne. Evropski proizvođači, posebno premijum brendovi iz Nemačke i Velike Britanije, naći će se pod dodatnim finansijskim pritiskom. Modeli poput Volkswagena Golfa GTI-ija mogli bi poskupeti za nekoliko hiljada evra, dok bi luksuzne limuzine poput Mercedesa-Maybacha S Klase mogle zabeležiti rast cena koji se meri i u desetinama hiljada evra.
Trebalo bi imati u vidu da se carine obračunavaju na veleprodajne cene, ali se njihov efekat gotovo uvek preliva na krajnje kupce. Time se dodatno komplikuje pozicija evropskih proizvođača na američkom tržištu, koje je jedno od njihovih najvažnijih izvoznih odredišta.
Ironično, deo tereta mogao bi se vratiti i na američko tlo. Kompanije poput BMW-a, Volkswagena, Mercedesa i Volvoa već proizvode značajan broj vozila u SAD. Međutim, ti automobili se oslanjaju na delove i komponente iz Evrope, od kočnih sistema do pogonskih sklopova. Ukoliko nove carine obuhvate i te komponente, troškovi proizvodnje u američkim fabrikama mogli bi značajno porasti.
Trgovinska razmena između EU i SAD, prema podacima Eurostata, dostigla je oko 1,7 milijardi evra u 2024. godini, što jasno pokazuje koliko su ove dve ekonomije međusobno povezane. Svaka promena u carinskoj politici ima domino efekat koji prevazilazi samu automobilsku industriju.
Dodatnu pravnu dimenziju unosi i odluka Vrhovni sud SAD, koji je doveo u pitanje pravni osnov za uvođenje pojedinih carina, ocenjujući da predsednik nije imao adekvatno ovlašćenje da proglasi ekonomsku vanrednu situaciju kao osnov za takve mere. Ova presuda dodatno komplikuje ionako napetu situaciju.
U pozadini svega nalazi se šira geopolitička slika, uključujući i rastuće tenzije na Bliskom istoku, koje dodatno opterećuju globalnu privredu. Povećanje carina u takvom okruženju deluje kao potez koji bi mogao imati dugoročne posledice, i to ne samo po proizvođače, već i po potrošače i lance snabdevanja.
Automobilska delatnost se za sada može samo prilagođavati. Proizvođači će tražiti načine da optimizuju troškove, možda dodatno lokalizuju proizvodnju ili redefinišu usvojene modele poslovanja. Ali jedno je sigurno. Naime, u svetu gde politika i privreda sve više oblikuju automobilsku industriju, stabilnost postaje luksuz jednako redak kao i najskuplji modeli na tržištu.
AutoRepublika
(72)
Gledam ovu poslednju fotografiju u članku i pitam se „Kuda ide ovaj svet“ 😊Da li su jednom AUDI-ju zaista nužni takvi „novogodišnji ukrasi“. Užas.
tako je, „udri švabu tamo đe ga najviše boli“