Zanimljivost dana: Put oko sveta Škodom za 97 dana (pre devedeset godina)

Pre tačno 90 godina, 25. aprila 1936, dvojica avanturista, Břetislav Jan Procházka i Jindřich Kubias, krenuli su na put oko sveta u polovnoj i gotovo serijskoj Škodi Rapid. Kući su se vratili posle svega 97 dana, a njihova avantura kasnije je inspirisala i čuveni tandem koji su činili Jiří Hanzelka i Miroslav Zikmund.

Obići planetu automobilom impresivan je podvig i danas, ali pre devet decenija to je bio gotovo herojski čin, koji je zahtevao hrabrost, tehničko znanje i pouzdan automobil.

Procházka, suvlasnik garaža na praškom Smihovu, i njegov saputnik Kubias imali su sve što je potrebno. Na put su krenuli u subotu popodne, a vratili su se čak tri dana ranije od planiranog roka.

Njihov verni saputnik bila je Škoda Rapid sa centralnim ramom, nezavisnim oslanjanjem svih točkova i hidrauličnim kočnicama. Ispod haube nalazio se četvorocilindarski motor zapremine 1,4 litra sa 23 kW (31 KS), koji je, uprkos skromnim brojkama, uspešno savladao i zahtevne terenske deonice, što i ne čudi, s obzirom na to da su putevi tog vremena uglavnom bili makadamski.

Iako se danas malo ko seća ovog poduhvata, u svoje vreme avantura je privukla ogromnu pažnju medija i javnosti. Novine su redovno izveštavale o napretku malog čehoslovačkog automobila, koji je, osim povećanog rezervoara od 100 litara, bio gotovo identičan serijskom modelu, dok je prolazio kroz Rusiju, Persiju, Kinu i Sjedinjene Američke Države.

Veliki deo tih izveštaja potpisivao je sam Procházka, koji je putem telegrama i pisama neumorno obaveštavao novinare. Čitaoci su tako mogli da prate avanturu gotovo u realnom vremenu, od blatnjavih puteva u Rusiji, preko rekordne vožnje kroz Persiju, do „veličanstvene vožnje ka Singapuru“ i pažnje koju je mali Rapid izazivao gde god da se pojavi.

Procházka, opisan kao čovek koji govori nemački, francuski i engleski, amaterski se bavi filmom i porodičan je čovek, beležio je i zanimljive detalje sa puta. Tako je, na primer, iz kineske luke Permang poslao kratku belešku o „Batinoj tropskoj obući na nogama Kineskinja“.

Kada su se 1. avgusta 1936. vratili u Prag, dočekao ih je oduševljen narod ispred zgrade autokluba u Opletalovoj ulici. Čak je i inače rečit Procházka tada ostao bez reči.

I imao je razloga za ponos, za 97 dana prešli su 27.700 kilometara automobilom koji je već imao 60.000 kilometara iza sebe. Ruta ih je vodila iz Čehoslovačke preko Nemačke, Poljske, Litvanije i Sovjetskog Saveza, zatim brodom preko Kaspijskog mora, pa kroz Iran, gde ih je zatekla peščana oluja.

Zbog kašnjenja morali su da voze bez pauze tri dana od pakistanske Kvote do Bombaja, kako bi stigli na trajekt za Šri Lanku. Nakon Malezije i Singapura, put ih je vodio preko Hongkonga i Šangaja do japanskog Kobea, odakle su brodom preko Honolulua stigli do San Franciska.

Usledila je vožnja duga 5.300 kilometara do Njujorka, koju su prešli za 100 sati i 55 minuta, oborivši tadašnji brzinski rekord za više od devet sati. Završna etapa vodila je iz francuskog Šerburga preko Pariza i Nirnberga nazad u Prag.

Ukupno su obišli 15 zemalja, potrošili 2.820 litara goriva i 54 litra ulja, uz prosečnu potrošnju od 10,2 l/100 km. Troškovi putovanja iznosili su 89.600 kruna, po cenama iz 1936. godine.

U isto vreme, i drugi čehoslovački vozači upuštali su se u slične avanture, promovišući domaću industriju. Tako su 1934. četiri Škode Populara krenula iz Praga ka Indiji, dok je dve godine kasnije pisac i entuzijasta František Alexander Elstner organizovao putovanje „Sto dana u malom automobilu“, tokom kojeg je obišao veliki deo SAD i Meksika.

Nakon spektakularnog puta oko sveta, Procházka se vratio poslu i zajedno sa bratom vodio moderne garaže u Pragu, koje su opstale i tokom nemačke okupacije. Posle 1948. braća emigriraju u SAD, a firma prelazi u državne ruke, da bi porodici bila vraćena tek 1991. godine.

Iako su danas pomalo zaboravljeni, podvizi Procházke, Kubiasa i njihovih savremenika ostavili su dubok trag i inspirisali generacije putnika koje su usledile.

AutoRepublika

(183)