Zanimljivost dana: Kada su Amerikanci superautomobilom šokirali ostatak sveta

Hajde da kažemo jednu bolnu činjenicu koja će sigurno pogoditi svakog ljubitelja američke automobilske škole. A to je da Jenkiji uopšte nemaju egzotične modele koji bi mogli da stanu na crtu onima legendama iz Italije i Nemačke. Ok, Ford GT može u tu kategoriju, mada je njegova serijska proizvodnja nedavno kompletirana. A Chevrolet Corvette, i pored svojih impresivnih performansi za prodajnu cenu, nikako ne može u isti koš sa slavnom egzotikom, jer ne možes konkurisati Ferrariju ili Porscheu tako što ćes koristiti isti volan kao Chevrolet Cruze.

Ali tokom jednog kratkog perioda, i Amerikanci su imali svoju aždaju. I to kakvu tek, a sve od strane čoveka koji je „zarađivao za hleb“ tjuningom Fordovih modela visokih performansi kao što su Mustang i Lightning. Njegovo ime je Saleen S7, a otac ovog sportiste čovek po imenu Stiv Sejlin.

Proslavio se tokom osamdesetih godina prošlog veka baš za volanom Mustanga u tadašnjoj seriji po imenu SCCA Trans Am, a 1983. godine osniva Saleen Autosport sa ciljem da tjunira Fordovog sportistu. Posao je cvetao i njegov tim je beležio fantastične rezultate širom Sjedinjenih Američkih Država i Kanade. Ali Stiv je imao jednu drugu želju, a to je da sklopi sopstveni automobil. Ono „Ford Mustang Saleen“ jeste zvučalo fantastično, ali to nije zadovoljilo Stiva i želeo je da nadmaši najbrže svetske egzotike.

Razvoj takvog modela je započeo sredinom devedesetih godina i kompletiran je 2000. godine. Izbor imena je pao na S7 i u velikoj meri je pozajmio svašta nešto od Forda. To se nikako ne bi moglo primetiti na prvi pogled pošto je školjka razvijena od plastike ojačane ugljeničnim vlaknima.

Za šasiju se postarala javnosti nepoznata firma koja se bavila proizvodnjom oružja, dok su ogibljenje i mehanika bili Fordovi. Centralno postavljen motor sa osam cilindara je bio radne zapremine 427 kubnih inča (7,0 litara) i mogli smo ga videti u raznim modelima kompanije, uključujući tu i GT, a koji je dominirao na LeMansu.

Takav motor je oslobađao 550 konjskih snaga i pružao ubrzanje od nule do 100 km/h za samo 2,8 sekundi uz maksimalnu brzinu od 386 km/h. Snaga se inače prenosila na zadnje točkove preko šestostepenog manuelnog menjača, takođe ponuđenog od strane Forda. S7 je bio relativno lagan automobil sa masom od 1.300 kilograma, a ovakvo zadovoljstvo je kupca koštalo 375 hiljada dolara (oko 629.590 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca).

Saleen će kasnije da ponudi i opciju sa turbo punjačem, a ona je povećala snagu na čak 750 „grla“. Međutim, nije pružala nešto značajno bolje performanse kada znamo kolika je razlika u snazi postojala. Takozvani „twin-turbo“ je bio brži za samo 0,1 sekundu do „stotke“ dok je maksimalna brzina iznosila okruglo 400 km/h.

Oni koji su imali prilike da ga testiraju će kasnije reći kako je bio izuzetno težak za kontrolisanje i nije mogao da prenese toliku snagu na točkove, pa je onaj bazni model bio značajno civilizovaniji. Spomenućemo da S7 nije pružao vazdušne jastuke, ni ABS kočnice, pa nije nudio ni bilo kakvu poboljšanu stabilnost pri višim brzinama, tako da definitivno nije bio za amaterske vozače. Twin-turbo je takođe bio za oko 30% skuplji.

Proizvodnja će trajati sve do 2009. godine. Prodajni rezultati su nam nepoznati pošto se Saleen nikada nije hvalio njima, pa je sve predmet spekulacija i kojim izvorima želite da verujete. Neki od njih kažu da je ručno sklopljeno manje od sto jedinica u fabrici u američkoj saveznoj državi Kaliforniji, dok drugi spominju brojku od 1.500 primeraka.

S7 je imao i fantastičnu trkačku karijeru širom sveta i zabeležio je pobede u svojoj klasi. Takmičio se i na LeMansu gde je bio jedan od retkih drumskih vozila koji je uspeo da završi trku, pa smo po prvi put posle dužeg vremena videli američki automobil kako pobeđuje na evropskim stazama. Neki od primeraka su razvijali i do 1.500 konjskih snaga, mada će oni uspešni timovi reći da je najbolja solucija bio onaj s proverenim Fordovim „atmosfercem“.

S7 se pojavi u oglasima sa vremena na vreme, i tada vlasnik istog obično zahteva identičnu sumu novca kao kada je automobil bio nov. Stiv je u međuvremenu prodao firmu koju je osnovao i odlučio da se bavi nekim drugim poslovima, a novim vlasnicima nije bilo u interesu da nastave sa proizvodnjom skupocenog egzotičnog superautomobila.

Ali, za onaj kratak period koliko je proveo na stazama, S7 je pokazao svetu svoju moć i sumnjamo da je iko posle toga gledao američku automobilsku industriju istim očima.

Zoran Tomasović

(3765)