Zanimljivost dana: Lamborghini je osamdesetih napravio motocikl sa Kawasakijevim motorom

Osamdesete godine nisu bile miran period za Lamborghini. Nakon stečaja koji je primorao osnivača Feručija Lamborginija da napusti kompaniju, italijanski brend preuzela su braća Mimran. Njihova ambicija bila je jasna: ponovo pokrenuti proizvođača, čak i po cenu istraživanja neočekivanih ideja.

A hrabrosti im nije nedostajalo. Između razvoja V12 motora za trkačke čamce, lansiranja spektakularnog Lamborghinija LM002 i širenja u raznim pravcima, Lamborghini je pokušavao da se iznova definiše. Upravo u tom kontekstu nastaje jedan potpuno neočekivan projekat: motocikl sa znakom bika.

Umesto da motocikl razvija interno u Sant’Agati Bolonjeze, Patrik Mimran doneo je iznenađujuću odluku, da projekat poveri francuskom studiju Boxer Design, poznatom po vrhunskim motociklima i tehnologijama inspirisanim vazduhoplovstvom.

Projekat je započet 1986. godine pod vođstvom inženjera Kloda Fiora, cenjenog imena u svetu motociklizma. Cilj je bio jasan: stvoriti izuzetnu mašinu sposobnu da parira najboljim sportskim motociklima tog vremena.

Rezultat je bio radikalan. Model Design 90 imao je ručno izrađen ram u potpunosti od aluminijuma, sa tehnikama zavarivanja preuzetim iz avio-industrije. Čak je i rezervoar za gorivo bio aluminijumski kako bi se smanjila masa. Ogibljenje je bilo podesivo kao na trkačkim motociklima, a komponente vrhunskog kvaliteta: kočnice Brembo, zadnje ogibljenje Fournalès i delovi izrađeni od ultralakih legura. Ipak, najveće iznenađenje krilo se negde drugde.

Ispod karoserije od fiberglasa nije se nalazio italijanski motor, već japanski. Lamborghini se odlučio za redni četvorocilindrični agregat iz Kawasakija, zapremine 900 ili 1000 „kubika“, sa snagom između 120 i 130 KS.

Bio je to pragmatičan izbor, pouzdan, snažan i već dokazan motor. Ipak, istovremeno i pomalo u suprotnosti sa imidžom brenda poznatog po spektakularnim pogonskim jedinicama.

Na papiru, motocikl je imao sve da privuče kupce: oko 170 kg suve mase, maksimalnu brzinu veću od 250 km/h, naprednu tehnologiju i gotovo ručno izrađenu konstrukciju. Neki su ga tada opisivali kao „Lamborghini Countach na dva točka“.

Ipak, projekat nije uspeo. Glavni problem bila je cena. Još 1986. godine, Design 90 koštao je oko 13.000 dolara, više nego dvostruko u odnosu na konkurentske sportske motocikle. Ogroman iznos čak i za ekskluzivnu mašinu.

Uz to, dizajn je bio vrlo specifičan i daleko od prepoznatljivih linija modela kao što su Lamborghini Miura, Countach ili Diablo. Njegova zatvorena karoserija od fiberglasa, koja gotovo potpuno prekriva mehaniku, bila je podjednako intrigantna koliko i zbunjujuća. Kupci jednostavno nisu pokazali interesovanje.

Plan je predviđao proizvodnju 25 primeraka, ali stvarnost je bila surovija, napravljeno je svega šest motocikala pre nego što je projekat ugašen. Danas ih postoji samo pet.

Priča o Lamborghiniju Design 90 tu se ne završava. Jedan od retkih primeraka ponuđen je na aukciji u Velikoj Britaniji 2018. godine, sa početnom cenom od oko 58.000 dolara. Ipak, uprkos izuzetnoj retkosti i jedinstvenoj istoriji, nije pronašao kupca i nije dostigao minimalnu cenu.

Danas ovaj motocikl ostaje fascinantna anomalija u istoriji Lamborghinija, hrabar pokušaj diverzifikacije nastao u turbulentnim vremenima. Sa Kawasakijevim motorom, francusko-italijanskim DNK i ekstremno ograničenom proizvodnjom, predstavlja simbol epohe u kojoj je sve delovalo moguće, čak i za Lamborghini.

A ako ga osamdesetih niko nije želeo, danas je postao retkost koju traže najstrastveniji kolekcionari. Priča koja podseća na sudbinu motocikla Ferrarija 900 iz devedesetih.