AR pijaca klasika: Automobil koji je mogao da promeni istoriju TVR-a

Kada je TVR 2017. godine najavio povratak Griffitha, činilo se da britanska marka konačno okreće novu stranicu. Gotovo deceniju kasnije, obećanja su ostala neispunjena, a budućnost kompanije i dalje lebdi u neizvesnosti. Ipak, za one koji ne žele da čekaju, istorija nudi nešto daleko intrigantnije, to jest jedinstveni prototip iz kasnih osamdesetih godina prošlog veka, poznat kao „Beli Slon“ (White Elephant). Ovaj izraz se inače često koristi da označi nešto skupo, ali beskorisno ili nepraktično.

Ovaj klinasto oblikovani sportski automobil nastao je 1988. godine i nikada nije prerastao fazu prototipa. Ipak, za razliku od mnogih sličnih projekata koji završe zaboravljeni u skladištima, „White Elephant“ je imao stvaran život na putu, i to s jedinstvenom mehaničkom konfiguracijom kakva nikada nije viđena u nekom drugom TVR-ovom modelu.

Priča počinje sredinom osamdesetih, nedugo nakon što je Piter Viler preuzeo kompaniju i odlučio da prekine saradnju s Fordom, čije je motore V6, TVR do tada koristio. Umesto toga, fokus je prebačen na agregate V8 kompanije Rover. Međutim, „White Elephant“ je otišao korak dalje, ispod haube se našao 5,0-litarski V8 iz australijske kuće HSV.

Reč je o motoru razvijenom za Holden Commodore VL SS Group A SV, ograničenu seriju nastalu zbog homologacije za trke u takmičenju Grupe A. Među entuzijastima zauzima status ikone osamdesetih godina, iako ovaj model nije široko poznat van Australije. Upravo taj agregat je „White Elephantu“ dao jedinstven karakter i predstavio ga kao spoj britanske ekscentričnosti i australijske sirove snage.

Zamišljen kao najava novog pravca kompanije za devedesete, projekat je na kraju odbačen. Dizajn nije dobio zeleno svetlo za serijsku proizvodnju, a ni saradnja sa HSV-om nije nastavljena. Ipak, automobil nije završio kao zaboravljeni eksperiment. Naprotiv, Viler ga je zadržao i koristio kao lični automobil, prevalivši oko 43 hiljade kilometara.

Istorijske knjige kažu da je u kabinu ugradio posebno sedište za svog psa, kao i prostor za lovačku opremu, što su detalji koji savršeno oslikavaju neortodoksni duh kako čoveka, tako i same marke. Automobil je ostao u njegovom vlasništvu sve do 2004. godine, kada ga je prodao neposredno pre nego što je TVR prešao u ruke Nikolaja Smolenskog.

„White Elephant“, u tom trenutku, je bio u prilično lošem stanju. Hauard Brajan, novi vlasnik, započeo je dugotrajan proces restauracije koji je trajao gotovo deceniju, uz pomoć bivših radnika TVR-ove fabrike. Rezultat je bio temeljno obnovljen automobil, veran originalu, ali tehnički revitalizovan.

Najnovije poglavlje počinje 2024. godine, kada automobil preuzima Ed Gibson iz kompanije Shmoo Automotive. Gibson je, nakon minimalne vožnje i dodatnih unapređenja, odlučio da ovaj jedinstveni primerak ponudi na prodaju.

Cena nije zvanično objavljena, ali se nagoveštava da ozbiljne ponude moraju premašiti 100 hiljada britanskih funti, čime bi „White Elephant“ ušao u ekskluzivni krug retkih TVR-ovih modela koji dostižu šestocifrene iznose na tržištu kolekcionarskih automobila.

Možda nikada nije bio najlepši automobil koji je TVR stvorio, ali njegova vrednost leži daleko izvan estetike. „White Elephant“ predstavlja fragment alternativne istorije, put kojim kompanija nije krenula, ali koji i danas intrigira. On nije samo kolekcionarski predmet, kao jedinstven primerak, već i svedočanstvo jednog hrabrijeg, eksperimentalnijeg vremena u automobilskoj industriji.

Zoran Tomasović

(82)