Emisije štetnih gasova u Kini su u zastoju i možda opadaju, u ključnom prelomnom trenutku za tu zemlju

Emisije ugljen-dioksida najvećeg svetskog emitera gasova sa efektom staklene bašte stagniraju već gotovo dve godine.

Emisije ugljen-dioksida (CO2) u Kini su stagnirale ili opadale tokom 21 meseca, što znači da je najveći svetski emiter gasova sa efektom staklene bašte možda dostigao globalnu prekretnicu ranije nego što se očekivalo.

Kineske emisije CO2 pale su za 1% u poslednjem kvartalu 2025. godine i verovatno za 0,3% tokom cele godine, zadržavajući se tik ispod rekordnog nivoa dostignutog u maju 2024, prema novoj analizi finskog Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA), objavljenoj za Carbon Brief. Ovaj gotovo dvogodišnji period stagnacije ili pada najduži je zabeležen period koji nije bio uzrokovan ekonomskim usporavanjem u zemlji, koja emituje više od trećine globalnog CO2.

Ako se trend nastavi, kineske emisije bi mogle dostići istorijski maksimum pre 2030. godine, zvaničnog ciljnog roka zemlje, ili čak i ranije, što bi predstavljalo značajnu pobedu u globalnim naporima da se smanji upotreba fosilnih goriva i uspori globalno zagrevanje. Ipak, ostaje otvoreno pitanje da li će pad biti održiv ili će potražnja dovesti do ponovnog rasta emisija pre zvanično planiranog vrhunca.

„Emisije CO2 su u 2025. godini pale na godišnjem nivou u gotovo svim glavnim sektorima, uključujući transport (3%), energetiku (1,5%) i građevinske materijale (7%)“, napisao je Lauri Milivirta, glavni autor analize i suosnivač CREA, na mreži Bluesky. „Ključni izuzetak bila je hemijska industrija, gde su emisije veće za 12%“.

„Podaci pokazuju da je kineski ugljenični intenzitet, emisije iz fosilnih goriva po jedinici BDP-a, opao za samo 12% u periodu 2020–2025, što je ispod ciljanih 18%“, dodao je Milivirta. „Kina sada mora da smanji ugljenični intenzitet za oko 23% u narednih pet godina kako bi ispunila obaveze iz Pariskog sporazuma“.

Trend podstiču razvoj obnovljivih izvora energije i elektrifikovanog transporta u Kini, kao i pad potražnje za cementom i čelikom. Kina je najveći svetski proizvođač obe ove sirovine, sa oko 48% globalne proizvodnje cementa i 54% proizvodnje čelika, pri čemu svaka od njih doprinosi sa približno 15% ukupnim emisijama gasova sa efektom staklene bašte u zemlji.

Period stagnacije zabeležen je uprkos rastu kineske potrošnje električne energije za 520 teravat-sati (TWh) u 2025. godini, prema analizi CREA. To je zato što je proizvodnja čiste energije rasla uporedo sa potrošnjom, pri čemu je proizvodnja solarne energije povećana za 43%, vetroenergije za 14%, a nuklearne energije za 8% na godišnjem nivou, obezbeđujući oko 530 TWh nove energije. Kapacitet skladištenja energije takođe je porastao za rekordnih 75 gigavata (GW), nadmašivši rast potražnje od 55 GW.

Međutim, da li će se ovaj zastoj nastaviti, privremeno preokrenuti ili prerasti u trajni pad zavisiće od odluka kineske vlade u narednom petogodišnjem planu u mart.

Analiza CREA ukazuje na određene nejasnoće u planiranju Komunističke partije Kine (CCP). Objašnjenje predstojećeg plana govori o zaravnjenju krive potrošnje uglja od 2027. godine, što sugeriše da bi apsolutno smanjenje emisija moglo da sačeka period nakon 2030. godine.

„Štaviše, dopuštanje rasta potrošnje uglja u energetskom sektoru iznad vrhunca ukupne potrošnje uglja i emisija podrazumeva usporavanje kineskog buma čiste energije“, navodi se u izveštaju CREA. Do sada je taj bum u velikoj meri premašivao zvanične ciljeve. Tehnologije čiste energije podstakle su više od trećine kineskog ekonomskog rasta u 2025. godini.

Kina svoje investicije u čistu energiju dopunjuje i projektima ekološkog inženjeringa, uključujući sadnju drveća oko pustinje Taklamakan, čime je jedna od najvećih i najsušnijih pustinja na svetu pretvorena u ponor ugljenika.

U međuvremenu, 12. februara administracija Donalda Trampa planira da povuče odluku o „utvrđivanju ugroženosti“ iz 2009. godine, koja je uspostavila pravni mehanizam za regulisanje emisija gasova sa efektom staklene bašte u SAD. Takođe, u sredu (11. februara), Vašingtonski klub za ugalj dodelio je Trampu priznanje „Nesporni šampion uglja“, dan nakon što je izdao izvršne naredbe kojima se Ministarstvu odbrane SAD nalaže kupovina električne energije proizvedene iz uglja.

AutoRepublika

(104)